Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 1186/15 od 20.01.2016. godine, stavom I, usvajanjem žalbe okrivljenog D.K. i njegovog branioca, okrivljenog G.S. i njegovog branioca, te branioca okrivljenog M.A., preinačana je presuda Višeg suda u Leskovcu K 44/14 od 11.09.2015. godine: u stavu I tačka 1 izreke, u delu primene krivičnog zakona i odluke o kazni, tako što je taj sud okrivljene D.K., G.S. i M.A. za radnje za koje su oglašeni krivim prvostepenom presudom pravno kvalifikovao kao krivično delo razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ i osudio ih na kazne zatvora u trajanju od po pet godina i šest meseci u koje im je uračunao vreme provedeno u pritvoru, kao u prvostepenoj presudi, dok su žalbe Višeg javnog tužioca u Leskovcu u odnosu na ove okrivljene u delu odluke o kazni, te žalbe okrivljenih D.K. i G.S. i njihovih branilaca i žalba branioca okrivljenog M.A. u ostalom delu odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda Višeg suda u Leskovcu K 44/14 od 11.09.2015. godine u nepreinačenom delu, u stavu I tačka 1 izreke potvrđena, dok su u stavu I tačka 2 izreke okrivljeni D.K., G.S. i M.A. primenom člana 423. tačka 1) ZKP oslobođeni od optužbe da su izvršili krivično delo ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru.

Istom presudom stavom II usvojena je žalba Višeg javnog tužioca u Leskovcu i preinačena prvostepena presuda u stavu II, u delu odluke o krivičnoj sankciji tako što je okrivljena M.V. za krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je oglašena krivom osuđena na kaznu zatvora od četiri meseca u koju joj je uračunato vreme provedeno u pritvoru, kao u prvostepenoj presudi, dok je žalba njenog branioca odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena u stavu II u nepreinačenom delu. Ovom presudom u stavu III odbijena je kao neosnovana žalba Višeg javnog tužioca u Leskovcu i prvostepena presuda potvrđena u stavu III izreke.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog M.A., advokat G.N., na osnovu člana 482. i člana 483. ZKP, podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona, odredaba člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP; člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 439. tačka 2) i tačka 3) ZKP, te u vezi sa odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, uz predlog da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev te da utvrdi da su Apelacioni sud u Nišu i Viši sud u Leskovcu pobijanim presudama povredili krivični zakon, te da navedene presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da preinači prvostepenu presudu u delu koji se pobija ovim zahtevom u pogledu pravne ocene dela tako što će okrivljenog osloboditi optužbe da je izvršio krivično delo iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog M.A. se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodima da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na nedozvoljenom dokazu – otisku gazeće površine obuće – patike marke „...“ napravljenom na belom papiru u službenim prostorijama OKP PU L. a ne u TC „R.“ u L. u menjačnici „A.“ kao mestu izvršenja dela i vršenja uviđaja od strane ovlašćenih službenih lica MUP-a RS i drugim dokazima koji iz istog proističu.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se podnetim zahtevom osnovano ukazuje da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati odnosno na „zapisniku o veštačenju otisaka gazeće površine obuće koja je pronađena i fiksirana kao trag u menjačnici od 17.07.2013. godine i knjizi uviđaja broj 977/13“ koji je u suštini službena beleška policijskih službenika i nije podobna da bude dokaz u krivičnom postupku. Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da bi, imajući u vidu druge dokaze izvedene u zakonito sprovedenom postupku na glavnom pretresu navedene na strani 9 i 10 prvostepene presude očigledno i bez navedenih službenih beleški bila donesena ista presuda i okrivljeni M.A. oglašen krivim zbog izvršenog krivičnog dela razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ opisano u stavu I tačka 1 izreke prvostepene presude. S`toga Vrhovni kasacioni sud nalazi da u redovnom krivičnom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja bi uticala na zakonitost prvostepene i drugostepene presude, a na koju se suprotnim navodima u zahtevu branioca okrivljenog M.A. neosnovano ukazuje.

Takođe, kako je ova bitna povreda isticana i u postupku po redovnom pravnom leku, Vrhovni kasacioni sud prihvatajući razloge žalbenog suda, na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog M.A. se ukazuje na povredu krivičnog zakona odredbu člana 439. tačka 2) ZKP jer je inkriminisana delatnost okrivljenog M.A. pogrešno kvalifikovana primenom zakona koji nije trebalo primeniti u prvostepenoj presudi kao krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. a u drugostepenoj kao krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ a po stavu odbrane okrivljeni je u celosti trebalo da bude oslobođen optužbe.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet ispitivanja po podnetom zahtevu vezano za radnju izvršenja u stavu I tačka 1 izreke prvostepene presude pravilno primenjen zakon. Naime, iz činjeničnog opisa dela za koje je okrivljeni M.A. oglašen krivim u redovnom krivičnom postupku proizlazi postojanje svih zakonom propisanih objektivnih i subjektivnih bitnih obeležja krivičnog dela razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ. Sud je pravilno primenio krivični zakon nalazeći dakle, da se u radnjama okrivljenog M.A. stiču sva bitna obeležja krivičnog dela razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ, te su suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Osim toga, podnetim zahtevom se samo numerički ističe povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja je predviđena kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, ali bez obrazloženja u čemu se sastoji ista povreda krivičnog zakona, te o tom delu zahteva ovaj sud nije meritorno odlučivao.

Takođe, zahtevom se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, no navedena bitna povreda odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP nije predviđena kao zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, te o njoj takođe nije meritorno odlučivano.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                           Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                                Dragiša Đorđević, s.r.