Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP branilac okrivljenog ističe da se pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se ne može zasnivati, te u tom smislu kao nezakonit dokaz označava zapisnike o ispitivanju svedoka VV i GG.

U podnetom zahtevu, branilac navodi da je u konkretnom slučaju odbrana bila uskraćena da neposredno ispita svedoke VV i GG, a koji svedoci su ispitani u predistražnom postupku koji se vodio protiv NN lica i čiji iskazi idu u pravcu dokazivanja optužbe. Odbrana se protivila čitanju njihovih iskaza na glavnom pretresu i tražili su njihovo neposredno ispitivanje, te branilac smatra da je u navednoj procesnoj situaciji tužilaštvo bilo u obavezi da obezbedi prisustvo ovih svedoka i njihovo neposredno ispitivanje. Branilac navodi da su ovako pribavljeni dokazi sporni, imajući u vidu da su svedoci ispitani u predistražnom postupku, posredstvom prevodioca koji nisu na spisku sudskih tumača, a da oni sami, zbog kratkog boravka na teritoriji Srbije nemaju nikakvu odgovornost ni konsekvence za lažno svedočenje. Ovakvi dokazi nisu trebali biti cenjeni od strane nižestepenih sudova, jer se radi o licima koja su s obzirom na položaj i status bila samo u prolazu kroz Republiku Srbiju, pa i njihova zakletva nema težinu, te odbrana opravdano sumnja u njihovu sadržinu i izvornu autentičnost, imajući u vidu njihovo slabo obrazovanje i u tom smislu nemogućnost provere verodostojnosti njihovih iskaza.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog po oceni Vrhovnog kasacionog suda su neosnovani.

Iz spisa predmeta i to zapisnika o ispitivanju svedoka pred VJT u Pirotu VV saslušanog dana 26.08.2019. godine i svedoka GG saslušanog dana 27.08.2019. godine, zbog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u saizvršilaštvu iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi član 33. Krivičnog zakonika, protiv NN izvršioca, proizilazi da su navedenom ispitivanju prisustvovali branioci po službenoj dužnosti, kao i prevodioci za engleski i paštu jezik, te da su svedoci položili zakletvu u smislu člana 96. stav 3. ZKP, a prevodilac DD sa paštu jezika u smislu člana 87. stav 3. ZKP, da će verno preneti pitanja koja se svedoku upućuju i izjave koje on bude davao.

Odredbom člana 87. stav 2. ZKP propisano je da ako okrivljeni ne razume jezik postupka, postavljaće mu se pitanja preko prevodioca. Stavom 3. istog člana propisano je da ako tumač ili prevodilac nije ranije zaklet, položiće zakletvu da će verno preneti pitanja koja se okrivljenom upućuju i izjave koje on bude davao.

Iskazi svedoka dati u predistražnoj fazi krivičnog postupka, ispunjavaju sve formalne uslove zakonitosti ispitivanja svedoka kao dokazne radnje. Javni tužilac, koji je organ postupka, je postavio branioca po službenoj dužnosti NN licu, imajući u vidu da je ovaj deo postupka vođen prema NN licu. Branilac je prisustvovao ispitivanju svedoka čime je obezbeđeno formalno pravo na odbranu. Osim toga ispitivanje svedoka GG preko prevodioca DD sa paštu jezika, koji je položio zakletvu u smislu člana 87. stav 3. ZKP, kao i ispitivanje svedoka VV, preko tumača za engleski jezik, u prisustvu branioca po službenoj dužnosti je od strane VJT kao organa postupka obavljeno u skladu sa odredbama ZKP. Sud je na glavnom pretresu s obzirom na predloženo saslušanje svedoka VV i GG, pokušao da obezbedi njihovo prisustvo ali je proverom u službenoj evidenciji Komesarijata za izbeglice i migracije obavešten da navedena lica ne borave u prihvatnim centrima i centrima za azil na teritoriji Republike Srbije, zbog čega je dolazak ovih lica pred sud bio nemoguć, pa je čitanje njihovih iskaza u smislu člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP zakonito, te su u tom delu neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti da su zapisnici o iskazima navedenih svedoka nezakoniti dokazi.

Imajući u vidu navedeno, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, dokazna radnja ispitivanja svedoka VV i GG, od strane Višeg javnog tužioca u Pirotu obavljena je na zakonit način, te se, stoga i zapisnici koji su sačinjeni o preduzetoj radnji ispitivanja svedoka u prisustvu branioca po službenoj dužnosti i tumača, smatraju zakonitim dokazom i na istim se može zasnivati presuda, pa se iz svi navedenih razloga kao neosnovani ocenjuju navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP.

Branilac okrivljenog, osim navedenog, osporava stručnosti tumača i njihov kredibilitet, kao i validnost i verodostojnost iskaza svedoka, što je sve stvar ocene dokaza koja spada u domen utvrđivanja činjeničnog stanja. Pored toga branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva ističe pogrešno utvrđeno činjenično stanje, kontradiktornost u međusobnim iskazima svedoka, pogrešnu ocenu dokaza i zaključuje da je sud pogrešno utvrdio odlučne činjenice i izreku presude učinio nerazumljivom, te učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 2) ZKP. Osim toga, branilac u obrazloženju zahteva iznosi sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, iskaza svedoka ĐĐ i izvodi sopstvene zaključke da je u konkretnoj situaciji tužilašvo trebalo da preduzme radnju prepoznavanja lica. Dalje branilac iznosi sopstvenu ocenu u pogledu međusobne komunikacije okrivljenih preko radio stanice, ocene iskaza okrivljenih, listinga poziva, dokaza o prisustvu okrivljenog AA na mestu izvršenja krivičnog dela, na koji način branilac pravnosnažnu presudu pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP. Kako navedene povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, te se Vrhovni kasacioni sud u ocenu istih nije upuštao.

Iz iznetih razloga, nalazeći da u predmetnom krivičnom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tač. 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Filipa Domazeta, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                          Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                   Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić