Istom presudom obavezan je okrivljeni da, u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, plati sudu na ime paušala iznos od 10.000,00 dinara, a VJT u Sremskoj Mitrovici troškove krivičnog postupka u iznosu od 7.040,00 dinara, kao i troškove koji su nastali pred Višim sudom u Sremskoj Mitrovici, koji će biti odmereni posebnim rešenjem od strane prvostepenog suda.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 1/23 od 20.02.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Đerima Đerleka i presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 718/22 od 01.11.2022. godine je potvrđena.

Protiv pravosnažnih presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 718/22 od 01.11.2022. godine i Kž3 1/23 od 20.02.2023. godine zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Đerima Đerleka, advokat Vuk Stevanović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni sud utvrdi da je podneti zahtev osnovan i ukine pobijane presude jer je povređen zakon na štetu okrivljenog ili da pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Đerima Đerleka, je neosnovan.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti se navodi da su dana 06.07.2018. godine, policijski službenici obavili pretres, zatvorenog prostora teretnog vozila kojim je upravljao okrivljeni, suprotno odredbi člana 155. ZKP, jer za pretres nisu imali naredbu suda, a u konkretnom slučaju se ne radi o primeni policijskih ovlašćenja navedenih u članu 286 ZKP, već o nezakonitom pretresu, iz koje nezakonite radnje su, prema stavu branioca, svi ostali dokazi - kriminalističko-tehnička dokumentacija, potvrda o privremeno oduzetim predmetima i zapisnik o veštačenju, nezakonito pribavljeni, te se na njima ne može zasnovati sudska odluka te je Apelacioni sud, zasnivajući presudu na nezakonitim dokazima, učinio povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Odredbom člana 286. stav 1. ZKP, propisano je da, ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju ili obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka. Stavom 2. istog člana, između ostalog, propisano je da u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. ovog člana, policija može da izvrši potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga i o činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji, a mogu biti od interesa za krivični postupak, kao i o predmetima pronađenim ili oduzetim sastaviće se zapisnik. Stavom 4. istog člana, propisano je da o preduzimanju mera i radnji policija odmah, a najkasnije u roku od 24 časa nakon preduzimanja obaveštava javnog tužioca.

Iz citirane zakonske odredbe proizilazi da ovlašćena službena lica mogu preduzeti određene mere (u konkretnom slučaju pregled vozila) jer rad na otkrivanju krivičnih dela i njihovih učinilaca predstavlja osnovnu dužnost kriminalističke policije kao i da, bez posebne naredbe suda, mogu da preduzmu potrebne mere da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz.

Iz spisa predmeta proizilazi da su kritičnom prilikom na autoputu Beograd – Novi Sad u smeru ka Novom Sadu na naplatnoj rampi Stara Pazova policijski službenici PU Sremska Mitrovica zaustavili teretno motorno vozilo kojim je upravljao okrivljeni Đerim Đerlek i izvršenim pregledom tovarnog prostora, odnosno prikolice u prednjem delu do kabine teretnog vozila, do koga su došli podizanjem cirade, uočili prepravljeni deo tovarnog prostora tzv. dupli zid, gde je na podu pronađeno 6 polipropilenskih džakova sa opojnom drogom marihuanom. Nakon toga, sačinjene su potvrda o privremeno oduzetim predmetima i fotodokumentacija predmetnog vozila te preduzete i druge radnje u cilju prikupljanja dokaza.

Kako ovlašćena lica policije, u konkretnom slučaju, nisu otvorala neku od šupljina u vozilu, već su samo podizanjem cirade otkrili postojeći tovarni prostor u prikolici i u vidljivom delu uočili prostor u kojem se nalazila opojna droga, to radnje koje su policijski službenici preduzeli po zaustavljanju motornog vozila kojim je upravljao okrivljeni, predstavljaju pregled vozila u smislu odredbe člana 286. ZKP, a ne pretres, kako to ističe branilac u podnetom zahtevu.

Ovo iz razloga što je policijski službenik ovlašćen da izvrši pregled lica, predmeta koje lice nosi sa sobom kao i saobraćajnog sredstva (vozila) u određenim slučajevima, a između ostalog- radi pronalaženja i obezbeđivanja tragova krivičnog dela i predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz, a pregledom saobraćajnih sredstava smatra se pregled svih otvorenih i zatvorenih prostora saobraćajnog sredstva i predmeta koji se prevoze, s tim što pregled može da se izvrši vizuelno, dodirom, uvidom u sadržaj, korišćenjem tehničkih sredstava (ogledala, detektora i sl.) odnosno službenog psa.

Za pregled vozila, kako je u konkretnom slučaju izvršen, nije neophodna naredba suda, već je ova radnja, po oceni Vrhovnog suda, preduzeta u skladu sa ovlašćenjem koje policija ima prema odredbi člana 286 ZKP, i prema tome-zakonita dokazna radnja, pa i dokazi koji su usledili iz takve radnje policije nisu proistekli iz nezakonitog dokaza, kako je navedeno u zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Iako stoji činjenica da o izvršenom pregledu vozila koji su obavili shodno članu 286. ZKP, policijski službenci nisu formalno sačinili poseban zapisnik, imajući u vidu da su navedeni pregled izvršila ovlašćena lica, da su o oduzetim predmetima sačinili potvrdu o privremeno oduzetim predmetima koju je potpisao i okrivljeni i sačinili kriminalističko - tehničku fotodokumentaciju, da su u zakonskom roku obavestili javnog tužioca o preduzetoj radnji u smislu člana 286. stav 4. ZKP, to navedeni dokazi sačinjeni od strane ovlašćenih lica, po oceni ovog suda ni sami po sebi, niti po načinu pribavljanja nisu u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Ovo posebno imajući u vidu da je odredbom člana 147. stav 1. ZKP propisano da će predmete koji se po Krivičnom zakoniku moraju oduzeti ili koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku, organ postupka privremeno oduzeti i obezbediti njihovo čuvanje. Samim tim, ovlašćena službena lica saglasno navedenoj odredbi imala su zakonski osnov da oduzmu od okrivljenog predmete, među kojima je i predmetna opojna droga marihuana, o čemu su sačinili potvrdu o privremeno oduzetim predmetima, te iako formalno nema zapisnika o izvršenom pregledu vozila, taj nedostatak nije od uticaja na zakonitost sačinjene potvrde, kao ni na zakonitost sačinjene kriminalističko - tehničke fotodokumentacije. Takođe, zapisnik o veštačenju ne predstavlja nezakonit dokaz, na šta se neosnovano ukazuje zahtevom, obzirom da je veštačenje po naredbi Višeg javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici povereno i izvršeno od strane ovlašćene institucije čiji stručnjaci poseduju stručno znanje iz oblasti veštačenja, a koje veštačenje je bilo raspoloživo odbrani za ocenu, te stavljanje primedbi i predloga u vezi sa predmetom veštačenja i kompetencijom stručnjaka koji su ga izradili, čime su ispunjeni svi uslovi zakonitosti ovog dokaza.

Imajući u vidu da su ovlašćena službena lica kritičnom prilikom postupala u skladu sa svojim ovlašćenjima iz člana 286. stav 1. ZKP, da su obavila pregled vozila u skladu sa odredbom člana 286. stav. 2. ZKP i da su, u skladu sa odredbom člana 286. stav. 4. ZKP, obavestili javnog tužioca, te da su ostali dokaz koji su usledili iz ove dokazne radnje- zakoniti, to izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, su neosnovani.

Pored navedenog,branilac u zahtevu ukazuje da je sud bio u obavezi da u prisustvu okrivljenog ispita svedoka AA, što nije učinio, čime je povređena odredba člana 68. stav 1. tačka 10) ZKP, a samim tim i prava zajamčena Ustavom Republike Srbije i Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Kako povreda odredbe člana 68. stav 1. tačka 10) ZKP, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, te kako uz zahtev za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, kojom je povreda njegovog prava utvrđena, što je predviđeno odredbom člana 484. ZKP, to se Vrhovni sud u razmatranje i ocenu iznetih navoda zahteva, nije upuštao.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud, je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                 Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić