Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 78/23 od 22.02.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Drugog osnovnog javnog tužioca u Beogradu i branilaca okrivljenog, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Miloš Marković, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane pravnosnažne presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu, ali drugom sudiji pojedincu, na ponovno suđenje ili da iste preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio predmetna krivična dela.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtvu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se po zakonu ne može zasnivati. Kao nezakonit dokaz branilac najpre označava zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija PU za Grad Beograd, UKP Drugo odeljenje od 21.11.2021. godine, ističući da je pretres stana, suprotno odredbi člana 156. stav 1. ZKP, započet bez prethodno predate naredbe sudije za prethodni postupak Prvog osnovnog suda u Beogradu Kpp pov.621/21 od 17.11.2021. godine. Prema navodima zahteva policijski službenici su prethodno okrivljenog lišili slobode, potom ga odveli u stan i započeli pretresanje stana pre nego što je obezbeđena naredba suda, koju je naknadno doneo policijski službenik BB (na čije ime je naredba i izdata), kada je po pozivu kolege VV, došao na pretres stana. Kako je okrivljeni pre radnje pretresanja lišen slobode i da se stoga nije pretpostavljao bilo kakav otpor, po stavu odbrane, nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 156. stav 3. ZKP, da se pretresanju pristupi bez prethodne predaje naredbe. Odredba člana 156. ZKP, je, po stavu odbrane, povređena i time, što su svedoci pretresa GG i DD, za vreme pretresa, stajale u hodniku stana i nisu videle gde su pronađeni privremeno oduzeti predmeti. Branilac u zahtevu, dalje, ukazuje i da je potvrda o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog, takođe, nezakonit dokaz iz razloga što je potpis okrivljenog pribavljen upotrebom fizičke sile od strane policijskih službenika i što u istoj, suprotno odredbi člana 150. ZKP, nije navedeno mesto gde su predmeti pronađeni.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da je sudija za prethodni postupak Prvog osnovnog suda u Beogradu dana 17.11.2021. godine, doneo naredbu Kpp. Pov. 621/21 od 17.11.2021. godine da se izvrši pretresanje stana i drugih prostorija u Beogradu, ul. ... br. .., koje koristi okrivljeni AA, koju naredbu je okrivljeni primio dana 21.11.2021. godine. Iz zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija PU za Grad Beograd, UKP Drugo odeljenje od 21.11.2021. godine proizlazi da je citirana naredba suda pre početka pretresanja predata okrivljenom AA, uz poziv da dobrovoljno preda predmete, koji se traže, pri čemu je isti poučen da ima pravo da uzme advokata, odnosno branioca koji može prisustvovati pretresanju, a čije prisustvo okrivljeni nije zahtevao, što je sve i konstatovano na zapisniku. Pretresanje stana obavljeno je u prisustvu dva punoletna građanina u svojstvu svedoka i to GG i DD, koji su, prema konstataciji na zapisniku, poučeni o njihovoj ulozi tokom sprovođenja pretresanja i isti su uz ovlašćena službena lica PU za Grad Beograd, kao i okrivljenog AA, potpisali zapisnik, bez primedbi.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da je pretresanje stana i drugih prostorija, u konkretnom slučaju u svemu izvršeno u skladu sa odredbama člana 155, 156. i 157. ZKP, kojima su propisane pretpostavke i postupak sprovođenja ove dokazne radnje. Konkretno, nije povređena odredba člana 151. stav 1. ZKP, s obzirom da je naredba o pretrasanju stana i drugih prostorija, u skladu sa ovom odredbom, pre početka pretresanja predata okrivljenom AA, što su u svojim iskazima navela i ovlašćena službena lica policije BB i ĐĐ, saslušani u svojstvu svedoka na glavnom pretresu, tako da nasuprot navodima zahteva branioca okrivljenog pretresanje stana i drugih prostorija nije započeto bez prethodno predate naredbe. Pored iznetog, nije povređena ni odredba člana 156. stav 7. ZKP, s obzirom da su svedoci GG i DD, prisustvovali pretresanju stana i drugih prostorija kao punoletni građani u svojstvu svedoka, kojom prilikom su poučeni o svojoj ulozi prilikom vršenja pretresanja, a kako je sve to i konstatovano u samom zapisniku.

Stoga je po oceni ovoga suda, zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija PU za Grad Beograd, UKP Drugo odeljenje od 21.11.2021. godine zakonit dokaz na kome se presuda, u smislu odredaba ZKP mogla zasnivati, pa su suprotni navodi zahteva ocenjeni kao neosnovani.

Imajući u vidu da zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija PU za Grad Beograd, UKP Drugo odeljenje od 21.11.2021. godine ne predstavlja nezakonit dokaz na kome se presuda nije mogla zasnivati, to ni potvrda o privremeno oduzetim predmetima od istog datuma, koja proističe iz istog i sačinjena u skladu sa odredbama člana 147. i 150. ZKP, uz naznačenje mesta gde su predmeti pronađeni, ne predstavlja nezakonit dokaz.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Obrazlažući nezakonitost potvrde o privremeno oduzetim predmetima branilac, u preostalom delu, osporava činjenice i okolnosti vezane za njeno potpisivanje od strane okrivljenog i tako ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, koja nije dozvoljen razlog zbog kojeg okrivljeni u smislu člana 485. stav 4. ZKP, preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, zbog čega izneti navodi zahteva branioca okrivljenog nisu bili predmet ocene Vrhovnog suda u ovom postupku.

Pored iznetog, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi i to da je u pogledu krivičnog dela ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru na utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj odluci pogrešno primenjen zakon sa obrazloženjem da je tužilaštvo zastupalo tezu da je okrivljeni u konkretnom slučaju postupao sa direktnim umišljajem, za koju nije ponudilo dokaze, iz kog razloga pobijanom presudom ovaj subjektivni element krivičnog dela nije na nesumnjiv način utvrđen. U vezi sa tim branilac okrivljenog ističe da iz dispozitiva optužnog predloga i izreke pravnosnažne presude proizlazi da je okrivljeni kritičnom prilikom kada mu je policija zazvonila na vrata u 00,35 uveče, izašao na trem kuće sa predmetom nalik pištolju koji je držao u ruci upitavši: „Ko je to“, dok policajci stoje iza ograde, pri čemu nisu imali kape, a uniforme im se nisu videle, pa pošto su se legitimisali okrivljeni je ušao u kuću i istu napustio sa zadnje strane, što, po stavu odbrane, govori u prilog tome da okrivljeni nije znao da je reč o policiji i da samim tim nije imao formiran umišljaj da remeti – ometa rad policije, odnosno umišljaj usmeren na izvršenje predmetnog krivičnog dela. Imajući u vidu navedeno, branilac smatra da utvrđeno činjenično stanje upućuje na zaključak da okrivljeni nije postupao sa direktnim umišljajem i da stoga nije ni mogao biti osuđen za umišljajno krivično delo.

Po nalaženju ovoga suda branilac okrivljenog, iako u zahtevu ističe da je na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenjen zakon, što bi predstavljalo povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, iznetim navodima osporava ocenu dokaza od strane suda, iznoseći sopstveno viđenje događaja i svoje činjenične zaključke, drugačije od utvrđenih u pobijanoj pravnosnažnoj presudi, na kojima zasniva stav o nepostojanju direktnog umišljaja kod okrivljenog kao subjektivnog obeležja predmetnog krivičnog dela i na taj način ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac u zahtevu ističe i to da su u presudi izostali jasni razlozi, odnosno adekvatno obrazloženje na osnovu kojeg bi sud uverio osuđeno lice da je svestrano i pravilno razmotrio činjenično stanje, kojim navodima, po oceni ovog suda, odbrana ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda zakona iz člana 440. i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog AA, u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Prema navodima zahteva, zakon je pogrešno primenjen u odnosu na krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, time što je pravnosnažnom presudom utvrđeno da je okrivljeni nameravao da neutvrđenog dana u vremenskom periodu od 04.11.2018. godine do 21.11.2021. godine, upotrebi lažne isprave kao prave, što upućuje na zaključak da je okrivljeni oglašen krivim i osuđen za produženo krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ (član 61. KZ), iako primena tog instituta kod ovog krivičnog dela nije moguća. Vrhovni sud iznete navode zahteva branioca okrivljenog nije mogao ceniti u ovom postupku, budući da je okrivljeni oglašen krivim zbog dva krivična dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ izvršena u sticaju, a ne za jedno produženo krivično delo iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, kako to branilac u zahtevu pogrešno navodi.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić