Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da je radnjama opisanim pod tačkom jedan izreke prvostepene presude, počev od reda 17 pa na dole okrivljeni oglašen krivim da je izvršio krivično delo iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, a da je za te iste radnje protiv okrivljenog vođen krivični postupak zbog krivičnog dela nesavestan rad u službi u podstrekavanju iz člana 361. stav 2. u vezi sa stavom 1. i 2. i članom 34. KZ koji je pravnosnažno obustavljen, pa je u odnosu na ovaj deo radnje okrivljenog pravnosnažno presuđeno, zbog čega su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Iz zahteva za sprovođenje istrage Višeg javnog tužioca u Kruševcu KT 74/12 od 11.07.2012. godine proizilazi da je okrivljenom AA bilo stavljeno na teret da je, u vreme i na mestu bliže opisano u stavu 2. tačka 1. tog zahteva, podstrekao svoju suprugu, okrivljenu GG, u izvršenju krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ da ona, kao odgovorno lice, u svojstvu direktora DD, ekspozitura ...u ..., iskoristi svoj službeni položaj i prekorači granice svog službenog ovlašćenja tako što je zahtevao od nje da naloži radnici ove ekspoziture ĐĐ da u njegovo ime otvori tekući račun na ime EE pod brojem ... na koji je uplaćen novac u iznosu od 2.362.818,00 dinara, a zatim je zahtevao da mu omogući da novac koji je uplaćen na navedeni tekući račun podigne, nakon čega je ona naložila radnici banke ŽŽ da mu sa tog tekućeg računa dana 28.09.2007. godine isplati iznos od 1.000.000 dinara i tako mu omogućila da sebi pribavi bez osnova imovinsku korist u iznosu od 2.362.818,00 dinara, čime bi okrivljeni AA izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja u podstrekavanju iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 34. KZ.

Istim zahtevom za sprovođenje istrage u stavu 2. tačka 2, okrivljenom AA stavljeno je na teret i izvršenje krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ koja je prema navodima tog zahteva izvršio tako što je između ostalog, iskoristio neukost oštećenog VV i podmetnuo mu da potpiše nalog za prenos novca, s kojim nalogom je 28.09.2007. godine novac u iznosu od 2.362.818,00 dinara, koji je bio uplaćen na ime odobrenog kredita oštećenog, sa njegovog tekućeg računa prenet na fiktivno otvoren tekući račun u ... Ekspozitura ... na ime EE broj ..., iskorišćavanjem činjenice da mu je supruga okrivljena GG direktorka navedene ekspoziture, iskoristio poverenje šalterskih radnika okrivljene ZZ i okrivljene II i time što je njegova supruga okrivljena GG naredila radnici ŽŽ da njemu isplati novac sa navedenog računa pa je u periodu od 28.09.2007. godine do 02.10.2007. godine podigao novac u iznosu od 2.347.300,00 dinara koje je zadržao za sebe i time pribavio protivpravnu imovinsku korist u tom iznosu.

Rešenjem Višeg suda u Kruševcu Ki 62/12 (Ki broj 48/13) od 02.06.2014. godine obustavljena je istraga protiv okrivljenog AA zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja u podstrekavanju iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 34. KZ iz zahteva za sprovođenje istrage Višeg javnog tužioca u Kruševcu KT 74/12 od 11.07.2012. godine, zbog odustanka Višeg javnog tužioca od krivičnog gonjenja.

Optužnicom Višeg javnog tužioca u Kruševcu KT 74/12 od 02.06.2014. godine okrivljenom AA stavljeno je na teret, između ostalog i izvršenje krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ koje u činjeničnom opisu radnje izvršenja sadrži navode da je okrivljeni u DD ..., Ekspozitura broj ... na ime EE bez njenog znanja i odobrenja otvorio tekući račun broj ... na koji račun je „JJ“ sa računa VV, pošto mu je odobrila kredit, uplatila dana 28.09.2007. godine iznos od 2.362.818,00 dinara nakon čega je on iskoristio poverenje šalterskih radnika banke i u periodu od 27.09. do 02.10.2007. godine sa računa EE, sa njenom karticom podigao iznos od 2.347.300,00 dinara koji je zadržao za sebe ne predavši ga niti EE, niti okrivljenom VV i navedeni iznos i sebi pribavio protivpravnu imovinsku korist. U preciziranoj optužnici od 13.02.2017. godine takođe su sadržane napred navedene radnje kao radnje izvršenja produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ za koje je okrivljeni AA oglašen krivim u stavu 1. tačka 1. izreke prvostepene presude u odnosu na koju je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda radnje izvršenja produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ za koje je okrivljeni AA oglašen krivim i u odnosu na koje se zahtevom ukazuje da su presuđena stvar, predstavljaju samo manji deo prevarnih radnji koje je okrivljeni u izvršenju prevare preduzeo, a krivično delo prevara iz člana 208. KZ je samostalno egzistiralo tokom celog krivičnog postupka-okrivljenom je bilo stavljeno na teret kao posebno krivično delo zahtevom za sprovođenje istrage, a kasnije i u podignutoj i preciziranoj optužnici. U odnosu na okrivljenog AA Osnovni javni tužilac u Kruševcu odustao je od krivičnog gonjenja za podstrekavanje supruge GG u izvršenju krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. KZ koje krivično delo je u vezi sa istim krivično pravnim događajem, ali radnje tog dela su po svom karakteru predstavljale prethodno stvaranje uslova za izvršenje prevare, što nije od uticaja za postojanje drugog krivičnog dela-krivičnog dela iz člana 208. KZ, koje u jednom delu obuhvata i te radnje. Uprkos delimičnom poklapanju radnji izvršenja navedenih krivičnih dela, u konkretnom slučaju odustanak od gonjenja za jedno od tih dela, ne može se smatrati presuđenom stvari u odnosu na drugo krivično delo koje u okviru neuporedivo šireg konteksta radnji izvršenja, sadrži i neke radnje za koje je krivični postupak obustavljen. Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se na navedeni način ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP ocenio kao neosnovane.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA navodi se i da u spisima predmeta nema dokaza kako je i kada okončan prvostepeni postupak protiv GG u ovom krivičnom predmetu, zbog čega ista nije mogla biti ispitana u svojstvu svedoka. U zahtevu se navodi da se pobijane presude ne mogu zasnivati na iskazima svedoka KK i LL koje su ovom postupku bile saokrivljene i protiv kojih je postupak obustavljen zbog zastarelosti krivičnog gonjenja, obzirom da nije utvrđeno da li je rešenje o obustavljanju krivičnog postupka protiv ovih okrivljenih u momentu ispitivanja ovih lica bilo pravnosnažno. Na navedeni način zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje se da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem Osnovnog suda u Kruševcu K broj 162/17 od 10.10.2017. godine obustavljen krivični postupak protiv okrivljenih KK i LL zbog krivičnih dela zloupotreba položaja odgovornih lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. KZ zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, da je rešenje dostavljeno ovim okrivljenima i to okrivljenoj LL dana 19.10.2017. godine, a okrivljenoj KK dana 16.10.2017. godine, da je rešenje o ispravci tog rešenja od 19.10.2017. godine istaknuto na oglasnoj tabli suda 06.11.2017. godine i sa koje je skinuto 17.11.2017. godine, kao i da na navedeno rešenje žalbi nije bilo, iz čega proizilazi da je navedeno rešenje postalo pravnosnažno istekom roka za žalbu.

Iz spisa predmeta proizilazi da je na glavnom pretresu održanom pred Osnivnim sudom u Kruševcu u predmetu K broj 162/17 od 14.02.2018. godine doneto rešenje kojim je obustavljen krivični postupak protiv okrivljene LJLJ zbog krivičnog dela nesavestan rad u službi iz člana 361. stav 2. u vezi stava 1. i 3. KZ po optužnici Višeg javnog tužilaštva u Kruševcu KT 74/12 od 13.02.2017. godine, zbog nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja i da su se prisutni okrivljeni LJLJ, branilac advokat Miloš Bogdanović i zamenik Osnovnog javnog tužioca u Kruševcu izjasnili da pismeni otpravak rešenja ne traže i da se odriču prava na upotrebu pravnog leka, pa je sud konstatovao da je navedeno rešenje pravnosnažno dana 14.02.2018. godine.

Iz spisa predmeta proizilazi da su svedoci LJLJ i KK saslušane na glavnom pretresu održanim pred Osnovnim sudom u Kruševcu u predmetu K broj 162/17 dana 20.03.2019. godine, a svedok LL na glavnom pretresu od 24.05.2019. godine, da su svedokinje upozorene u smislu člana 95. stav 1. i 2. ZKP, upoznate sa svojim pravima iz člana 94. stav 1. ZKP i da su u smislu člana 96. ZKP položile zakletvu.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda krivični postupci u odnosu na LJLJ, KK i LL su pravnosnažno okončani donošenjem rešenja Osnovnog suda u Kraljevu K broj 162/17 od 10.10.2017. godine i 14.02.2018. godine, nakon čega su ova lica saslušana u svojstvu svedoka na glavnim pretresima, što je u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, tako da se na ovako izvedenim dokazima može zasnivati presuda, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se na navedeni način ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi se u izreci prvostepene presude ne navodi svojstvo okrivljenog, čime se dovodi u pitanje pravna ocena krivičnog dela, jer je okrivljeni kritičnom prilikom preduzimao radnje u ime i za račun subjekta privrednog poslovanja, pa se u njegovim radnjama stiču elementi krivičnog dela iz člana 209. KZ ili podstrekavanja u izvršenju krivičnog dela iz člana 361. stav 2. u vezi člana 1. KZ, a ne stiču se bitni elementi krivičnog dela za koje je pobijanim presudama oglašen krivim, zbog čega su presude donete uz povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP.

Odredbom člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ propisano je da ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učinili ili ne učini, a pribavi imovinsku korist ili nanese štetu u iznosu koji prelazi milion i petsto hiljada dinara kazniće se zatvorom od dve do deset godina i novčanom kaznom.

Okrivljeni AA je u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 2.347.300,00 dinara i 853.249,25 dinara doveo u zabludu VV i BB lažnim prikazivanjem činjenica da će im pomoći da dobiju kredite, pa su ova lica potpisala lažne ugovore sa EE i MM na osnovu kojih je sa njihovih računa uplaćen novac na račune EE i MM, nakon čega je okrivljeni bez znanja i ovlašćenja EE i MM podigao taj novac koji je zadržao za sebe, kako je to bliže opisano u izreci prvostepene presude u stavu I, tačka 1. i 2. pa iz opisa radnji izvršenja produženog krivičnog dela prevare iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ za koje je okrivljeni AA oglašen krivim prvostepenom presudom, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, proizilaze svi subjektivni i objektivni elementi tog krivičnog dela, zbog čega su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca ovog okrivljenog kojima se ukazuje na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP od strane ovoga suda, ocenjeni kao neosnovani.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu istaknute bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama, jer navedeno ne predstavlja razloge zbog kojih okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                     Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić