Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okr. B.D., adv. M.L., shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Prema razlozima pobijanih rešenja, iz spisa predmeta Višeg suda u Novom Sadu K 189/11 protiv okr. B.D., zbog krivičnog dela omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ, na osnovu člana 283. stav 3. ZKP, izdvojen je zapisnik o saslušanju okrivljenog, tada osumnjičenog B.D. pred ovlašćenim službenim licem PU Novi Sad od 25.09.2010. godine, (koji se u fotokopiji nalazio u istražnim spisima), zbog toga što je ovaj dokaz pribavljen u drugom krivičnom postupku protiv okrivljenog u kojem je on, prilikom pomenutog saslušanja u policiji, obavešten da mu je stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela iz člana 333. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ i izneo odbranu u vezi sa navodima krivične prijave o tom krivičnom delu, pa se upozorenje dato okrivljenom tom prilikom, u smislu člana 4. stav 2. tačka 2) ZKP, da sve što izjavi može biti upotrebljeno protiv njega kao dokaz, odnosilo na taj postupak u kojem je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim i osuđen za krivično delo iz člana 333. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano Republički javni tužilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim rešenjima, izdvajanjem zapisnika o saslušanju okr. B.D. u PU Novi Sad od 25.09.2010. godine, koji je pribavljen u drugom krivičnom postupku i sadrži i izjave okrivljenog o krivičnom delu koje nije bilo predmet tada predočene krivične prijave, povređen krivični zakon u korist okrivljenog-odredbe člana 4. stav 2. tačka 2) u vezi sa čl. 89. i 178. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ br. 58/04, 85/05, 85/05-dr. Zakon, 115/15, 49/07, 122/08, 20/09- dr. Zakon, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ranije važeći ZKP), koji je primenjivan u vreme donošenja pobijanih rešenja i prema kojem se ocenjuje zakonitost istih, shodno odredbi člana 604. stav 1. sada važećeg ZKP.

S tim u vezi, s pravom Republički javni tužilac u zahtevu ističe da procesne garancije zabrane samooptuživanja (koja je konstitutivni elemenat prava okrivljenog na pravično suđenje zajemčenog članom 32. Ustava Republike Srbije i članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima), a koje garancije su sadržane u odredbama krivičnog procesnog zakona primenjivanog u vreme donošenja pobijanih rešenja (čl. 4, 89. i 226. stav 9. ranije važećeg ZKP), kao i sada važećeg ZKP (čl. 9, 68, 85. i 289. stav 4.), podrazumevaju zabranu korišćenja u krivičnom postupku dokaza u kojima neko lice samo sebe okrivljuje ukoliko je taj dokaz pribavljen prinudom ili obmanom ili podsticanjem tog lica da daje inkriminišuće izjave protiv sebe, odnosno sastoje se u obezbeđenju prava okrivljenog, odnosno osumnjičenog lica da izjave koje daje, u situaciji kada je suočen sa optužbom za krivično delo, daje potpuno slobodnom voljom, uz prethodno upozorenje da sve što izjavi može biti upotrebljeno protiv njega kao dokaz i predočavanje mogućnosti stručne pomoći u odbrani (član 4. stav 2. tačka 2) ranije važećeg ZKP) i bez primene bilo kojeg vida prinude ili obmane prema njemu sa ciljem dobijanja iskaza određene sadržine (član 89. stav 8. istog Zakonika), kao i prava okrivljenog da se ne izjašnjava povodom optužbe (član 89. stav 2. istog Zakonika), te u sankciji u slučaju pribavljanja iskaza okrivljenog suprotno citiranim zakonskim odredbama, u vidu zabrane korišćenja i obaveze izdvajanja tog dokaza iz spisa predmeta, u toku celog postupka (čl. 178. stav 1. i 2, 283. stav 3, 337. stav 3. i 374. stav 4. ranije važećeg ZKP), odnosno zabrane zasnivanja sudske odluke na tako pribavljenom dokazu (član 89. stav 10. ranije važećeg ZKP).

U konkretnom slučaju, prema utvrđenju u pobijanim rešenjima, okr. B.D., pre saslušanja u policiji dana 25.09.2010. godine u svojstvu osumnjičenog, koje je obavljeno u prisustvu javnog tužioca i branioca okrivljenog, obavešten je o krivičnom delu koje mu je stavljeno na teret (iz člana 333. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ), i osnovima sumnje koji stoje protiv njega, te poučen o pravima koja ima u krivičnom postupku, između ostalog da sve što izjavi može biti upotrebljeno protiv njega kao dokaz, nakon čega je okr. B.D. izjavio da je saglasan da ga brani prisutni advokat po službenoj dužnosti i da je sposoban da odgovara na postavljena pitanja i izneo svoju odbranu.

Sledstveno rečenom, iskaz okr. B.D. u policiji od 25.09.2010. godine pribavljen je u svemu u skladu sa odredbama tada važećeg procesnog zakona i tom prilikom okrivljeni je saslušan na okolnosti određenog životnog i krivičnopravnog događaja koji je bio predmet optužbe koja mu je tada predočena, bez obzira kako je to pravno kvalifikovano, pa sve što je izjavio o svojim radnjama i postupcima u vezi sa tim događajem i u vremenskom okviru istog, može se koristi kao dokaz optužbe i za neko drugo krivično delo čija bi obeležja bila sadržana u radnjama i postupcima o kojima se okrivljeni izjašnjavao. Stoga, nije bilo zakonskih razloga ni uslova za izdvajanje predmetnog iskaza okrivljenog iz spisa predmeta, pa su prvostepeni i drugostepeni sud, postupajući suprotno, učinili povrede zakona istaknute u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude, tako što je uvažio zahtev za zaštitu zakonitosti i budući da je isti podnet na štetu okr. B.D., utvrdio da je pravnosnažnim rešenjima Višeg suda u Novom Sadu Poslovni broj K.189/11 od 04.10.2012. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2-2448/12 od 14.11.2012. godine, povređen krivični zakon u korist okrivljenog (član 4. stav 2. tačka 2) u vezi sa čl. 89. i 178. ranije važećeg ZKP), pri tom ne dirajući u navedena pravnosnažna rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                      Predsednik veća-sudija,

Nataša Banjac,s.r.                                                                            Janko Lazarević,s.r.