Vrhovni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Božidara Dimovića, advokata Dragana Todorovića, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ovog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava. Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeno je pravo okrivljenog, dakle i njegovog branioca shodno odredbi člana 71. tačka 5) ZKP, na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda koje su učinjene u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP).

Branilac okrivljenog Božidara Dimovića, advokat Dragan Todorović, kao razlog podnošenja zahteva navodi povredu zakona, u smislu odredbe člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP. Međutim, u zahtevu ne opredeljuje ni jednu povredu zakona koja, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, već ukazuje da su nižestepeni sudovi pri oceni da li će okrivljenog uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne zatvora povredili odredbu člana 46. KZ i u tom smislu pogrešno cenili izveštaj zavoda za izvršenje kazne zatvora u pogledu osnovanosti očekivanja da će okrivljeni do isteka vremena za koje je izrečena kazna učiniti novo krivično delo. Po tom pitanju, prema mišljenju branioca, bilo je potrebno sagledati sve činjenice i okolnosti, a ne samo tok i realizaciju individualnih ciljeva, kako to nižestepeni sudovi u pobijanim rešenjima pogrešno cene i obrazlažu.

Na opisan način, branilac okrivljenog, u suštini osporava činjenice od značaja za odluku o ispunjenosti uslova za uslovni otpust i tako ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, koja ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa Vrhovni sud nalazi da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Božidara Dimovića, advokata Dragana Todorovića, nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Bojana Paunović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković