Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 1. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, s obzirom da se u konkretnom slučaju ne može raditi o krivičnom delu poreska utaja iz člana 225. stav 1. KZ, za koje delo je okrivljeni pravnosnažno osuđen, već se, prema stavu branioca, radi o krivičnom delu neosnovano iskazivanje iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit iz člana 173a stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani.

Prema činjeničnom opisu u izreci prvostepene presude i utvrđenom činjeničnom stanju, okrivljeni AA je „u stanju da shvati značaj svoga dela i upravlja svojim postupcima, pri čemu je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje, te je bio svestan zabranjenosti svog dela, .... u nameri da izbegne plaćanje poreza na dodatu vrednost PDV nije nadležnoj Poreskoj upravi Filijala Ruma prijavio činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ..., u poreskoj prijavi PP PDV neistinito prikazao da je promet dobara i usluga iznosio 0 (nula) tj. da nije bilo prodaje ni prometa robe..., pri čemu je izbegao plaćanje poreza na dodatu vrednost u ukupnom iznosu od 1.034.248,00 dinara“, u vreme, na mestu i na način bliže opisan u izreci presude.

U ovako opisanim i utvrđenim radnjama okrivljenog, iz kojih proizilazi da okrivljeni u nameri da izbegne plaćanje poreza na dodatu vrednost nije prijavio činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza, pri čemu je izbegao plaćanje poreza na dodatu vrednost u ukupnom iznosu od 1.034.248,00 dinara, proizilaze sva obeležja, kako objektivna, tako i subjektivna, krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 1. KZ za koje je oglašen krivim, pa su samim tim od strane ovoga suda kao neosnovani ocenjeni navodi branioca okrivljenog istaknuti u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Nalazeći, iz iznetih razloga, da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Dragomir Milojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić