Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 684/2023
12.07.2023. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Dubravke Damjanović, Gordane Kojić, Bate Cvetkovića i Miroljuba Tomića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Medenicom kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Ivana Stefanovića i dr, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ivana Stefanovića - advokata Olega Koprivice i branioca okrivljenog Danijela Krstića – advokata Gorana Poštića, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Pančevu K 10/21 od 18.04.2022. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 645/22 od 19.09.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 12. jula 2023. godine, jednoglasno je doneo:
P R E S U D U
I ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ivana Stefanovića - advokata Olega Koprivice, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Pančevu K 10/21 od 18.04.2022. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 645/22 od 19.09.2022. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postuku, dok se isti zahtev u ostalom delu ODBACUJE kao nedozovoljen.
II ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog Danijela Krstića – advokata Gorana Poštića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Pančevu K 10/21 od 18.04.2022. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 645/22 od 19.09.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Pančevu K 10/21 od 18.04.2022. godine, okrivljeni Ivan Stefanović i Danijel Krstić oglašeni su krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, za koja dela su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 5 godina. U ove kazne, okrivljenima je na osnovu člana 63. stav 1. KZ uračunato vreme provedeno u pritvoru i to okrivljenom Ivanu Stefanoviću u periodu od 28.01.2021. godine do 18.06.2021. godine, a okrivljenom Danijelu Krstiću u periodu od 28.01.2021. godine do 27.02.2021. godine.
Istom presudom, na osnovu člana 246. stav 7. KZ, od okrivljenog Ivana Stefanovića oduzeto je 204,32 grama neto mase opojne droge marihuane.
Na osnovu člana 264. stav 4. ZKP okrivljeni su oslobođeni dužnosti nadoknade troškova krivičnog postupka.
Stavom II iste presude, okrivljeni Ivan Stefanović i Danijel Krstić, pored drugih okrivljenih, oslobođeni su od optužbe da su izvršili krivično delo dogovor za izvršenje krivičnog dela iz člana 345. stav 1. KZ.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 645/22 od 19.09.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Pančevu, te branioca okrivljenog Danijela Krstića – advokata Gorana Poštića i branioca okrivljenog Ivana Stefanovića - advokata Olega Koprivice, a presuda Višeg suda u Pančevu K 10/21 od 18.04.2022. godine, potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:
- branilac okrivljenog Ivana Stefanovića - advokat Oleg Koprivica, ne navodeći zakonski osnov, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude u delu u kojem je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 4. KZ i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje u tom delu, ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo iz člana 246. stav 4. KZ;
- branilac po službenoj dužnosti okrivljenog Danijela Krstića – advokat Goran Poštić, zbog povrede odredaba člana 251. ZKP, člana 400. stav 1. ZKP i člana 114. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog Danijela Krstića osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, ili da ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca Olega Koprivice Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca Olega Koprivice, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te nakon ocena navoda iznetih u zahtevu, našao:
Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ivana Stefanovića - advokata Olega Koprivice ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postpuka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.
S tim u vezi, branilac u zahtevu ističe da se pobijane presude zasnivaju na nezakonitim dokazima –na potvrdi o oduzimanju predmeta i zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija okrivljenog Ivana Stefanovića, jer okrivljenom nije omogućeno da ima branioca prilikom pretresa i potpisivanja navedene potvrde, na „navodnom uviđaju u telefon koji je oduzet od okrivljenog Danijela Krstića koji nije izvršio sudski veštak“, te na iskazu maloletnog svedoka AA, koji je dat u istrazi.
Po oceni ovoga suda, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ivana Stefanovića - advokata Olega Koprivice navodi da su zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija od 28.01.2021. godine i potvrda o privremeno oduzetim predmetima od istog datuma, nezakoniti dokazi.
Prema stanju u spisima, pretresanje stana i drugih prostorija okrivljenog Ivana Stefanovića izvršeno je po naredbi sudije za prethodni postupak Višeg suda u Pančevu Kppr 7/21 od 28.01.2021. godine, ova naredba je uručena okrivljenom, a okrivljeni je poučen o pravu na branioca koji može prisustvovati pretresanju, pri čemu se izjasnio da ne zahteva prisustvo branioca. Iz zapisnika proizilazi i da su pretresanju stana i drugih prostorija prisustvovala dva građanina u svojstvu svedoka, i to BB i VV i konstatovano je da je pretresanje započeto u 10,35 časova te da je završeno u 11,05 časova. Ovaj zapisnik su, pored ovlašćenih službenih lica, potpisali i svedoci pretresa i držalac stana, odnosno okrivljeni Ivan Stefanović, bez primedbi.
Dana 28.01.2021. godine sačinjena je i potvrda o privremeno oduzetim predmetima koji su pronađeni prilikom pretresanja stana i drugih prostorija okrivljenog, a iz same potvrde proizilazi da je PU Pančevo na osnovu člana 147. ZKP, nakon izvršenja naredbe Višeg suda u Pančevu za pretresanje stana, povodom pronalaska predmeta koji se moraju oduzeti ili mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku, od okrivljenog privremeno oduzeli stvari bliže označene u ovoj potvrdi. Pri tome je konstatovano da je potvrda izdata u skladu sa članom 150. stav 1. ZKP, o čemu je obavešten kako zamenik VJT, tako i okrivljeni, koji je u svojstvu građanina upoznat o pravu na branioca prilikom potpisivanja potvrde, a pored ovlašćenog službenog lica, ovu potvrdu potpisao je i okrivljeni Ivan Stefanović bez primedbi.
Imajući u vidu navedeno, to je očigledno da je pretresanje stana i drugih prostorija okrivljenog u svemu izvršeno u skladu sa odredbama člana 155, 156. i 157. ZKP, kojima su propisane pretpostavke i postupak sprovođenja ove dokazne radnje, kao i da je potvrda o privremeno oduzetim predmetima sačinjena u svemu u skladu sa odredbama člana 147. ZKP. Stoga su navodi zahteva, kojima se ukazuje da zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija i potvrda o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog predstavljaju nezakonite dokaze, ocenjeni neosnovanim.
Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Ivana Stefanovića ističe i da je nezakonit dokaz „navodni uviđaj u telefon koji je oduzet od okrivljenog Danijela Krstića, a koji uviđaj je izvršio čovek koji se potpisao kao veštak, a koji nije veštak“, te da ovo veštačenje nije urađeno u skladu sa članom 114. stav 1. i 3. ZKP.
Ni ovi navodi, po oceni ovoga suda, nisu osnovani. Ista povreda zakona, sa istim obrazloženjem, isticana je i u žalbi branioca okrivljenog, izjavljenoj protiv prvostepene presude, a za ocenu tih žalbenih navoda kao neosnovanih, drugostepeni sud je na strani 3 stav drugi svoje odluke izneo jasne i dovoljne razloge, imajući u vidu da se u konkretnom slučaju ne radi o veštačenju, već o uviđaju pokretnih stvari, koje je obavilo stručno lice – veštak Slobodan Tošić, koji je postupao po nalogu tužioca, a koje razloge Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne i na njih, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, upućuje.
Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca Olega Koprivice, u delu u kojem se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjen je kao neosnovan.
Ukazujući na istu povredu zakona, branilac Oleg Koprivica u podnetom zahtevu kao nezakonit dokaz označava i iskaz maloletnog AA, koji je dat u istrazi, međutim u zahtevu ne navodi zbog čega ovaj iskaz predstavlja nezakonit dokaz, već u suštini osporava validnost tog iskaza isticanjem da je navedeni svedok bio „dobro pripremljen“ jer je prethodno dobio veštačenje telefona okrivljenog Danijela Krstića. Izloženim navodima se u suštini ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, iz kog razloga u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca.
U istom zahtevu navodi se i da sud nije pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje kada je utvrdio da je okrivljeni Ivan Stefanović sa umišljajem prodavao opojnu drogu maloletnom licu i da zbog toga okrivljeni ne može odgovarati za izvršenje krivičnog dela iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, već eventualno za izvršenje krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, što bi predstavljalo povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, međutim kako branilac s tim u vezi u suštini iznosi sopstvenu ocenu dokaza i zaključuje da u radnjama okrivljenog eventualno mogu stajati elementi krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, a ne navodi na koji način su nižestepeni sudovi učinili povredu zakona u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe i na koji način je primenjen zakon koji se ne može primeniti, to je Vrhovni sud u ovom delu podneti zahtev ocenio kao nedozvoljen.
Najzad, u podnetom zahtevu branilac Oleg Koprivica ističe da u konkretnom slučaju sud nije pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje, da droga koja je pronađena u okućnici okrivljenog Ivana Stefanovića, ne pripada okrivljenom, i da kritičnom prilikom nisu pronađeni njegovi DNK tragovi, niti tragovi papilarnih linija. Kako se izloženim navodima zahteva ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, koje u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je podneti zahtev i u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog Danijela Krstića – advokata Gorana Poštića, odbačen je kao nedozvoljen, obzirom da je podnet od strane neovlašćenog lica.
Naime, odredbom člana 482. stav 1. ZKP propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom Zakoniku.
Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a stavom 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.
Iz navedenih zakonskih odredaba jasno proizilazi da je branilac okrivljenog ovlašćen na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti i to isključivo po punomoćju okrivljenog, a ne po službenoj dužnosti, jer njega, shodno članu 76. stav 1. ZKP rešenjem postavlja javni tužilac ili predsednik suda, ukoliko se radi o procesnim situacijama iz člana 74. ZKP i okrivljeni ga mora imati samo do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, a ne i prilikom podnošenja vanrednog pravnog leka.
U konkretnom slučaju, advokat Goran Poštić postavljen je za branioca po službenoj dužnosti okrivljenom Danijelu Krstiću rešenjem Višeg javnog tužilaštva u Pančevu A 77/21 - Kti 7/21 od 30.01.2021. godine, na osnovu člana 74. ZKP, pa imajući u vidu da je prema okrivljenom Danijelu Krstiću postupak pravnosnažno okončan donošenjem presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 645/22 od 19.09.2022. godine, to branilac po službenoj dužnosti okrivljenog – advokat Goran Poštić ne spada u krug lica koja su ovlašćena za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Stoga je podneti zahtev Vrhovni sud odbacio kao nedozvoljen.
Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, u delu u kojem je zahtev branioca Olega Koprivice odbijen kao neosnovan, te na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je isti zahtev odbačen kao nedozvoljen, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 483. ZKP u delu u kojem je zahtev branioca Gorana Poštića odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Snežana Medenica, s.r. Milena Rašić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić