.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 685/2015
01.09.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića predsednika veća, Zorana Tatalovića, Maje Kovačević-Tomić, Sonje Pavlović i Biljane Sinanović, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog R.S., zbog produženog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti okrivljenog R.S., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Valjevu K 1487/11 od 20.11.2012. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 7063/12 od 05.09.2013. godine, u sednici veća održanoj 01.09.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog R.S., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Valjevu K 1487/11 od 20.11.2012. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 7063/12 od 05.09.2013. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Valjevu K 1487/11 od 20.11.2012. godine, okrivljeni R.S. oglašen je krivim zbog izvršenog produženog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine. Istom presudom okrivljeni je obavezan da sudu naknadi troškove krivičnog postupka i paušala kao u izreci odluke, dok je oštećena M.G. upućena na parnicu radi ostvarenja imovinskopravnog zahteva.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 7063/12 od 05.09.2013. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba branioca okrivljenog R.S. i potvrđena presuda Osnovnog suda u Valjevu K 1487/11 od 20.11.2012. godine.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je okrivljeni R.S., lično, uz predlog da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev.
Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP-a, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, te je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 482. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u ovom zakoniku.
Odredbom člana 483. stav 1. ZKP-a propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a članom 483. stav 3. ZKP-a predviđeno je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.
Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi, jasno proizlazi da je okrivljeni ovlašćen da podnese ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti, ali da to može učiniti isključivo preko branioca.
Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je u konkretnom slučaju okrivljeni R.S. zahtev za zaštitu zakonitosti podneo lično, na šta po Zakoniku o krivičnom postupku nema ovlašćenje, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je zahtev nedozvoljen.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je postupajući na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP-a, doneo odluku kao u izreci rešenja.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Olgica Kozlov, s.r. Dragiša Đorđević,s.r.
