Istom presudom, na osnovu odredaba članova 91. i 92. KZ od okrivljenih AA i BB oduzeta je imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela, u iznosu od po 5.281.266,90 dinara, a okrivljeni su na osnovu člana 261. i 264. ZKP obavezani da na ime troškova krivičnog postupka – paušala plate sudu iznos od po 10.000,00 dinara svaki u roku od 15 od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja, dok će ostalim troškovima sud odlučiti naknadno, posebnim rešenjem.

Na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, oštećeno preduzeće „Grupa zastava vozila u stečaju“ AD Kragujevac, kao pravni sledbenik oštećenog „Zastava automobili Kragujevac u restrukturiranju“, upućeno je na parnični postupak, radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.128/21 od 08.04.2021. godine, usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Kragujevcu u pogledu odluke o kazni u odnosu na okrivljenog AA, te delimičnim usvajanjem žalbe branilaca okrivljenih AA i BB u odnosu na odluku o oduzimanju imovinske koristi, presuda Višeg suda u Kragujevcu 2K br.41/20 od 10.11.2020. godine preinačena je tako što je okrivljeni AA zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, zbog kog je prvostepenom presudom oglašen krivim, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i četiri meseca, u koju kaznu mu je na osnovu člana 63. KZ uračunato vreme provedeno u pritvoru od 19.06.2012. godine do 26.06.2012. godine, dok je prema obojici okrivljenih otklonjena odluka o oduzimanju imovinske koristi doneta primenom člana 91. i 92. KZ, a žalbe branilaca okrivljenih u preostalom delu odbijene su kao neosnovane, kao i žalba Višeg javnog tužioca u Kragujevcu u odnosu na okrivljenog BB, te je prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog AA – advokat Milan Ristić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude ili da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe;

-branilac okrivljenog AA – advokat Nenad Maksimović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP, konkretno zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje, ili da iste preinači, tako što će okrivljenog osloboditi krivične odgovornosti.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca advokata Milana Ristića je neosnovan, u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok u delu u kome se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP nije od značaja za primenu prava, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca advokata Nenada Maksimovića je nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac advokat Milan Ristić u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane pravnosnažne presude zasnovane na dokazu na kome se presuda ne može zasnivati – na presudi Višeg suda u Kragujevcu Spk br.3/19 od 05.02.2019. godine, gde je okrivljeni VV priznao da je krivično delo učinio u saizvršilaštvu sa okrivljenim AA, a koji dokaz je bitno uticao na utvrđivanje krivice okrivljenog.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca Milana Ristića su,po oceni ovoga suda, neosnovani.

Naime, odredba člana 405. ZKP omogućava sudu da na glavnom pretresu izvede dokaze putem uvida ili čitanja sadržine pismena i snimaka.

Prema odredbi člana 16. stav 1. ZKP sudske odluke se ne mogu zasnivati na dokazima koji su neposredno ili posredno, sami po sebi, ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, ovim zakonikom, drugim zakonom ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza, dok je članom 84. stav 1. ZKP propisano da dokazi koji su pribavljeni protivno članu 16. stav 1. tog zakonika (nezakoniti dokazi) ne mogu biti korišćeni u krivičnom postupku.

Prema članu 438. stav 2. tačka 1) ZKP bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama tog zakonika ne može zasnivati, dakle, za postojanje ove bitne povrede odredaba krivičnog postupka nužno je da je sudska odluka zasnovana na dokazu koji je sam po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Prema stanju u spisima, prvostepeni sud je u dokaznom postupku, u smislu člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP u vezi člana 405. ZKP, izvršio uvid u pravnosnažnu presudu Višeg suda u Kragujevcu Spk br.3/19 od 05.02.2019. godine, kojom je prihvaćen sporazum o priznanju krivičnog dela Spk br.3/19 od 01.02.2019. godine, zaključen između okrivljenog VV i Višeg javnog tužioca u Kragujevcu.

Kako je navedena presuda doneta u zakonitom postupku od strane nadležnog suda, a nakon ocene svih uslova iz člana 317. ZKP kojima se sud rukovodio prilikom donošenja navedene presude, imajući u vidu da odredbe člana 405. ZKP omogućavaju sudu da na glavnom pretresu izvede dokaz putem vršenja uvida u isprave koje služe kao dokaz, to je prvostepeni sud u konkretnom slučaju postupio u svemu zakonito, jer je saglasno navedenim procesnim odredbama izveo dozvoljen dokaz upoznavanjem na glavnom pretresu sa sadržinom isprave – pravnosnažne presude donete protiv drugog okrivljenog na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela. Stoga Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud u dokaznom postupku izveo dokaz na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati, i da na ovaj način nije učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se podnetim zahtevom neosnovaano ukazuje.

Pored toga, prvostepeni sud nije samo na ovom dokazu zasnovao pobijanu pravnosnažnu presudu, već je presudu zasnovao i na drugim dokazima izvedenim u toku postupka – na iskazima ispitanih svedoka, te na osnovu nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko-finansijske struke i ostalim pisanim dokazima, a koji po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini predstavljaju zakonite dokaze na kojima se presuda može zasnivati.

Stoga je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog – advokata Milana Ristića u delu u kojem se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odbijen kao neosnovan.

Istim zahtevom, ukazuje se i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. S tim u vezi, branilac Milan Ristić ističe da je drugostepenom presudom učinjena ova povreda krivičnog zakona jer je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, obzirom da u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela nije postojalo krivično delo iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. KZ zbog kog je okrivljeni AA oglašen krivim, te da je ovo krivično delo nastalo „deobom“ krivičnog dela zloupotreba službenog položaja koje spada u krivično delo protiv službene dužnosti, dok su krivična dela protiv privrede bitno izmenjena, izvodeći sopstveni zaključak da radnje okrivljenog opisane u izreci presude predstavljaju uobičajene radnje privrednog poslovanja, bez krivičnopravnih elemenata.

Odredbom člana 486. stav 2. ZKP propisano je da o zahtevu za zaštitu zakonitosti, koji je podnet zbog povrede zakona (član 485. stav 1. ZKP) Vrhovni kasacioni sud odlučuje samo ako smatra da je reč o pitanju od značaja za pravilnu ili ujednačenu primenu prava.

Kako je branilac Milan Ristić zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu podneo zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u odnosu na krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. u vezi stava 1. KZ, koja povreda zakona je identična povredi o kojoj se Vrhovni kasacioni sud već izjasnio u svojim ranijim presudama Kzz 551/2019 od 03.07.2019. godine, Kzz br. 176/2020 od 05.03.2020. godine i Kzz 1468/2020 od 23.12.2020. godine (koje presude su dostupne licima koja za to imaju pravni interes i od značaja su za ujednačenu primenu prava), te kojima je o istovetnom pravnom pitanju već odlučeno i odbijeni su kao neosnovani zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih donošenjem meritorne odluke o pitanju od značaja za pravilnu primenu prava, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu odbacio, nalazeći da izneta povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, na koju se ukazuje u podnetom zahtevu, nije od značaja za pravilu ili ujednačenu primenu prava, te nije potrebno ponovo donositi odluku o istom pravnom pitanju.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA – advokata Nenada Maksimovića, odbačen je kao nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim (drugostepenim) sudom.

Shodno citiranim zakonskim odredbama, pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ograničeno je u pogledu razloga isključivo na ove povrede.

Kako branilac Nenad Maksimović u zahtevu za zaštitu zakonitosti samo formalno označava povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP kao razlog podnošenja zahteva, dok u suštini navodima zahteva – da je netačna činjenica da je okrivljeni u vreme prodaje robe – rezervnih delova bio odgovorno lice u preduzeću „Interkont komerc automobili“ DOO Beograd, te da ne stoji ni zaključak suda da je u konkretnom slučaju postupao kao saizvršilac jer nije učestvovao ni na koji način u izvršenju krivičnog dela, niti je postojala zajednička odluka u cilju njegovog izvršenja, ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, odnosno povredu člana 440. ZKP, koja u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Nenada Maksimovića odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u odbijajućem delu, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 4) u vezi člana 486. stav 2. ZKP u delu u kojem je zahtev branioca Milana Ristića odbačen, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u odnosu na zahtev branioca Nenada Maksimovića, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Za Predsednika veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Vesko Krstajić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić