.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 687/2014
21.08.2014. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Zorana Tatalović, Veska Krstajića i Radmile Dragičević-Dičić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Natašom Banjac, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog D.S., zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.S., advokata B.S. iz Š., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Šapcu 1K.1624/12 od 13.02.2014. godine i Višeg suda u Šapcu 3Kž 152/14 od 25.04.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 21.08.2014. godine, jednoglasno, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.S., advokata B.S., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Šapcu 1K.1624/12 od 13.02.2014. godine i Višeg suda u Šapcu 3Kž 152/14 od 25.04.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Šapcu 1K. 1624/12 od 13.02.2014. godine, okrivljeni D.S. oglašen je krivim za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi sa stavom 1. Krivičnog zakonika (KZ) i izrečena mu je uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 4-četiri meseca i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od godinu dana po pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Istom presudom, okrivljeni je obavezan na plaćanje sudu paušala u iznosu od 5.000,00 dinara i troškova krivičnog postupka u iznosu od 28.560,00 dinara, sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, dok je oštećeni M.S. za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu.
Viši sud u Šapcu, presudom 3Kž 152/14 od 25.04.2014. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog D.S., advokata B.S. i presudu Osnovnog suda u Šapcu K.br. 1624/12 od 13.02.2014. godine, potvrdio.
Branilac okr. D.S., advokat B.S., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), i to odredbe člana 19. stav 1. i 2., eventualno stav 3. KZ u smislu člana 439. ZKP, a na štetu okrivljenog, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zakaže i održi sednicu veća na koju da se pozove i branilac okrivljenog, da nakon toga usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i ukine u celosti prvostepenu ili samo drugostepenu odluku i predmet vrati na ponovno odlučivanje onom sudu čiju odluku ukine, osnovnom ili Višem sudu u Šapcu.
Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okr. D.S. smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. D.S., advokata B.S., je neosnovan.
Branilac okr. D.S. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su prvostepeni i drugostepeni sud učinili povredu krivičnog zakona na štetu okrivljenog iz člana 439. tačka 1. ZKP u vezi sa članom 19. KZ, zauzimajući pogrešno stanovište da je okrivljeni, time što je prihvatio poziv oštećenog da se izdvoje na stranu, svestan da oštećeni ima nameru da se sa njim fizički obračuna, pristao na mogućnost izbijanja fizičkog sukoba, pa da se ne može pozivati ni na koji vid nužne odbrane. Nasuprot tome, branilac okrivljenog smatra da iz okolnosti celog događaja, imajući u vidu da je oštećeni sa drugovima i bratom došao do mesta gde se nalazi okrivljeni, koji nije imao drugog izbora već da se odvoji i upusti u razgovor sa oštećenim i pokuša da smiri stvar i izbegne sukob i da je oštećeni odmah potom napao okrivljenog i nastavio da ga udara pesnicom u predeo glave i lica, oborio na zemlju i seo na njega, proizilazi da je okrivljeni naneo povrede oštećenom u pokušaju odbijanja istovremenog neskrivljenog napada od sebe i odbrane svog tela, pa je na taj način postupao u nužnoj odbrani, eventualno u prekoračenju granica nužne odbrane usled stanja jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom.
Međutim, izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.
Ocenjujući, istovetno prednjem, stanovište izneto u žalbi branioca okrivljenog protiv prvostepene presude, o postupanju okrivljenog u nužnoj odbrani, eventualno u prekoračenju granica iste i s tim u vezi o povredi krivičnog zakona, kao neosnovano, drugostepeni sud je u svojoj presudi (strana 2. stav poslednji i strana 3. stav prvi i drugi) izneo detaljne razloge za tu ocenu i za prihvatanje kao pravilne pravne ocene prvostepenog suda da se, imajući u vidu činjenice i okolnosti prethodnog odnosa okrivljenog i oštećenog, svesnog prihvatanja od strane okrivljenog kritičnom prilikom poziva oštećenog na raspravu i fizički obračun i samog toka njihovog međusobnog fizičkog sukoba (utvrđene na strani 4. stav drugi i strani 5. stav peti i poslednji prvostepene presude), kasnija delatnost okrivljenog tokom fizičkog sukoba ne može pravdati nužnošću odbrane i da zbog nepostojanja instituta nužne odbrane nema ni prekoračenja granica iste, a te razloge drugostepenog suda u svemu kao pravilne prihvata i Vrhovni kasacioni sud i shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP upućuje na iste, bez njihovog detaljnog ponavljanja.
Nalazeći, iz iznetih razloga, da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona na koju se, neosnovano, ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okr. D.S., Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar Predsednik veća-sudija
Nataša Banjac,s.r. Janko Lazarević,s.r.
