Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog D.T., advokati B.B. i M.A. i to zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je zahtev osnovan i da saglasno članu 492. stav 1. tačka 1) ZKP, utvrdivši povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ukine pravnosnažne presude Osnovnog suda u Pančevu 10.K.br.1116/2014 od 11.03.2015. godine i Višeg suda u Pančevu Kž.br.78/15 od 20.05.2015. godine, te predmet vrati na ponovno suđenje Višem sudu ili da shodno članu 492. stav 1. tačka 2) ZKP u celini preinači navedene presude i okrivljenog D.T. oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano branioci okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuju da je donošenjem presude Osnovnog suda u Pančevu 10.K.br.1116/2014 od 11.03.2015. godine učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, jer je tom presudom optužba prekoračena, a koju povredu nije otklonio drugostepeni sud donoseći pobijanu drugostepenu odluku u postupku po žalbi na prvostepenu presudu.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljenom D.T. optužnim predlogom Osnovnog javnog tužioca u Pančevu KT.br.732/2013 od 18.07.2014. godine, izmenjenim na glavnom pretresu dana 19.02.2015. godine, stavljeno na teret da je „dana 16.03.2013. godine, u I., oko 09:00 časova opšteopasnom radnjom izazvao opasnost za telo ljudi, tako što je ... u svojoj vikendici koja je locirana u ulici ... u I., ostavio otvorenu ulaznu kapiju, pri čemu psa rase „D.“, čiji je vlasnik, nije vezao, .... pa je pas izašao iz dvorišta i u ulici ... u blizini zgrade „L.d.“ skočio na oštećenog S.N. koji je išao ulicom u pravcu prodavnice i istog zakačio zubima po desnom cepu jakne koju je imao na sebi i tom prilikom oštećenog ogrebao po desnoj šaci, usled čega je oštećeni zadobio lake telesne povrede ...“ i da je time izvršio krivično delo izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 5. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, a za koje delo je prvostepenom presudom oglašen krivim.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe ,sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici, a odredbom stava 2. istog člana je propisano da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela. Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, dok zakon ne zahteva i identitet u pogledu pravne ocene dela.

Međutim, prvostepeni sud je, donoseći pobijanu prvostepenu presudu povredio objektivni identitet optužbe, tako što je, shodno utvrđenom činjeničnom stanju, u činjenični opis krivičnog dela uneo činjenice koje ne sadrži optužni akt i to pre svega činjenicu u pogledu prisutnosti drugih lica kritičnom prilikom, tako što je iza reči u blizini zgrade L. D. dodao reči „gde je bilo više ljudi i dece“, a dodao je i da je okrivljeni postupao „suprotno članu 5. Pravilnika o načinu držanja pasa koji mogu predstavljati opasnost za okolinu“, čime je izmenom činjeničnog opisa iz optužbe narušen identitet optužbe i presude. Ovo imajući u vidu da unošenjem novih činjenica, a radi se o činjenicama koje su od značaja za utvrđivanje bića predmetnog krivičnog dela, činjenični opis u izreci presude nije ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno nije ostao u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva.

Na navedeni način prvostepeni sud je, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, donošenjem pobijane presude prekoračio optužbu i učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, a koju povredu nije otklonio drugostepeni sud donoseći pobijanu drugostepenu odluku u postupku po žalbi na prvostepenu presudu, a na šta se osnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog D.T., advokata B.B. i M.A. i ukinuo pravnosnažne presude Osnovnog suda u Pančevu 10.K.br.1116/2014 od 11.03.2015. godine i Višeg suda u Pančevu Kž.br.78/15 od 20.05.2015. godine i predmet vratio Osnovnom sudu u Pančevu na ponovno odlučivanje, pri čemu će sud u ponovnom postupku otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano ovom presudom i nakon toga doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, u kojoj će o svim činjenicama koje su predmet dokazivanja dati jasne, konkretne i tačne razloge, vodeći pri tome računa o načelu zabrane preinačenja na gore (reformatio in peius), propisano odredbom člana 453. ZKP.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                               Nevenka Važić,s.r.