Protiv navedene presude Višeg suda u Šapcu Kž 161/14 od 06.05.2014. godine, branilac okrivljenog D.M., advokat S.J., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a, nalazeći da je ista presuda nezakonita jer je doneta protivno članu 16. stav 2. Ustava Republike Srbije, te protivno članu 4. Protokola broj 7. Evropske konvencije, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev usvoji te da pobijanu presudu preinači tako što će odbiti optužbu u odnosu na okrivljenog D.M. za predmetno krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudom protiv koje je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu branioca okrivljenog, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.M., advokata S.J. navodi da je jedan isti događaj, od 29.10.2010. godine, bio predmet osude kako Prekršajnog suda u Šapcu tako i Osnovnog suda u Šapcu, čime je učinjena povreda odredaba krivičnog postupka iz čl. 438. stav 1. tačka 1. ZKP i povređeno jedno od osnovnih ljudskih prava da se nikome ne može ponovo suditi niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku koji je u nadležnosti iste države, za delo za koje je već pravnosnažno oslobođen ili osuđen, u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom države pred kojom se postupak vodi.

Naime, iz spisa Prekršajnog suda u Šapcu Pr 44443/10 proizlazi da je okrivljeni D.M. pravnosnažno oglašen krivim i kažnjen presudom Pr 44443/10 od 23.01.2012. godine, vezano za događaj od 29.10.2010. godine, oko 16.10 časova, u Lipolistu, zbog izvršenog prekršaja iz člana 331. stav 1. tačka 10. u vezi člana 55. stav 3. tačka 15. ZOOBS-a na putevima - zbog preticanja preko neisprekidane uzdužne linije, te zbog izvršenog prekršaja iz člana 334. stav 1. tačka 8. u vezi člana 43. stav 1. ZOOBS-a na putevima - zbog upravljanja vozilom na putu u naselju brzinom većom od 50km/h, odnosno brzinom većom od dozvoljene postavljenim saobraćajnim znakom za celo naselje ili njegov deo.

Iz spisa Osnovnog i Višeg suda u Šapcu proizlazi da je okrivljeni D.M. pravnosnažno oglašen krivim zbog izvršenog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, učinjenog dana 29.10.2010. godine oko 16.15 časova, u selu Lipolistu, u kome je oštećeni M.M. zadobio teške telesne povrede opasne po život.

Krivičnim zakonikom je predviđeno da je za postojanje osnovnog krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. KZ, između ostalih uslova, potrebno ispunjenje objektivnog uslova inkriminacije - da je ugrožavanjem saobraćaja prouzrokovana drugom laka telesna povreda, a teži oblik krivičnog dela - teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. KZ postoji kada je usled izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela nastupila teža posledica - teška telesna povreda nekog lica.

Dakle, prema navedenom iako je u oba postupka reč o istom okrivljenom licu i o životnom događaju koji se odigrao u istom vremenskom i prostornom okviru, činjenični opis prekršaja iz člana 331. stav 1. tačka 10. u vezi člana 55. stav 3. tačka 15. ZOOBS-a i iz člana 334. stav 1. tačka 8. u vezi člana 43. stav 1. ZOOBS-a bitno je različit od činjeničnog opisa krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Opis prekršaja, ne sadrži činjenice i radnje okrivljenog D.M. u vezi nanošenja teških telesnih povreda opasnih po život oštećenom M.M. Radnje preduzete od strane okrivljenog, kada je predmetnim autobusom započeo preticanje bicikla kojim je upravljao oštećeni M.M., su dovele do kontakta zadnjeg dela bicikla i prednjeg dela autobusa nakon čega je oštećeni pao na kolovoz i zadobio teške telesne povrede opasne po život, izražene u vidu dve rane i to razderine i krvnog podliva kože mekih tkiva na glavi, preloma čeone kosti i to razderine i krvnog podliva kože mekih tkiva na glavi, preloma čeone kosti leve očne duplje i leve jagodične kosti i nagnječenja mozga, koje radnje ne predstavljaju zakonska obeležja prekršaja, već ih Krivični zakonik kvalifikuje kao krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Imajući u vidu prirodu radnji okrivljenog kao i težinu posledica istih radnji, koje nisu obuhvaćene prekršajnim postupkom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne može se reći da se opis prekršaja, u odnosu na koji je prekršajni postupak protiv okrivljenog pravnosnažno okončan donošenjem osuđujuće presude Prekršajnog suda u Šapcu Pr 44443/10 od 23.01.2012. godine, odnosi na potpuno isti događaj i na iste činjenice i radnje okrivljenog, te s`tim u vezi i na nastalu posledicu u vidu nanošenja teške telesne povrede opasne po život kod oštećenog M.M., koja predstavlja bitno obeležje krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ. S`toga se, nasuprot iznetom stavu odbrane u predmetnom zahtevu, u konkretnom slučaju ne radi o presuđenoj stvari (čl. 438. stav 1. tačka 1. ZKP).

Iz iznetih razloga, na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 491. stav 1. ZKP-a, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                      Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                           Dragiša Đorđević, s.r.