Presudom Apelacionog suda u Nišu 20Kž1 56/17 od 29.03.2017. godine, odbijene su kao neosnovane žalba Višeg javnog tužioca u Prokuplju i zajednička žalba branilaca okrivljenog Nikole Boškovića, a presuda Višeg suda u Prokuplju K 16/16 od 07.11.2016. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno su podneli branioci okrivljenog Nikole Boškovića, advokati: Dragiša Radovanović, Ivan Maksimović i Slobodan Stojanović, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, a zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ih ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branioci okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističu da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se iste zasnivaju na dokazima na kojima se po zakonu ne mogu zasnivati. U vezi sa istaknutom povredom, branioci navode da sud nije mogao da zasnuje pravnosnažnu presudu na osnovu izveštaja Opštinske uprave Blace – Službe fonda za građevinsko zemljište od 01.06.2016. godine o stanju vertikalne signalizacije na dan 27.02.2016. godine i dopunskog izveštaja Opštinske uprave Blace – Službe fonda za građevinsko zemljište od 24.06.2016. godine, budući da predmetni izveštaji, prema navodima zahteva, ne mogu predstavljati dokaz da je na deonici puta gde se kritični događaj odigrao, bilo vertikalne i horizontalne signalizacije na licu mesta, u kritično vreme, jer ti izveštaji nisu potvrđeni pisanim dokazima. Pored toga, branioci kao nezakonit dokaz označavaju i „Gugl mapu“ od avgusta 2014. godine, smatrajući da ista ne može predstavljati pouzdan dokaz da su u kritično vreme na licu mesta bili saobraćajni znaci, jer je reč o programu koji ne prati svakodnevne promene na putevima i okolini. Takođe, branioci smatraju da se pobijane presude nisu mogle zasnovati ni na računarskom programu „PC Crash“ s obzirom da isti ne može predstavljati pouzdan pokazatelj izračunavanja brzine kretanja učesnika u saobraćaju, jer je zakonom predviđeno na koji način se vrši to izračunavanje, i nije predviđeno da se isto vrši po navedenom računarskom programu. Takođe, branioci smatraju i da se presuda nije mogla zasnovati na veštačenju veštaka saobraćajne struke, Dejana Bogićevića, jer je to veštačenje, prema navodima zahteva, „nevaljan dokaz“ , iz razloga što je zasnovano na podacima preuzetim sa sajta „Gugl mapa“ od avgusta 2014. godine i računarskom programu „PC Crash“, a takođe i pri činjenici da je veštak koristio vreme reagovanja vozača kao da je isti bio trezan, zbog čega predmetno veštačenje smatraju nezakonitim.

Po nalaženju ovog suda, branioci okrivljenog iznetim navodima ne osporavaju označene dokaze niti po formi, niti prema načinu pribavljanja, već osporavaju dokaznu vrednost istih, te stoga, Vrhovni kasacioni sud ove navode ocenjuje neosnovanim, budući da su predmetni dokazi izvedeni u svemu u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, te da isti predstavljaju dokaze na kojima se pobijane presude mogu zasnivati.

Iz iznetih razloga, neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored navedenog, u zahtevu za zaštitu zakonitosti se ističe da su pobijane presude donete uz povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer u radnjama okrivljenog nisu sadržani bitni elementi bića krivičnog dela iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ. Naime, u zahtevu se ukazuje da u izreci pravnosnažne presude, nisu naznačena bitna obeležja ovog krivičnog dela i to: činjenice o kojoj vrsti puta je reč, gde se kritični događaj zbio, kakva je vidljivost i preglednost, zatim kojim znakom ili propisom je na navedenoj deonici puta postavljeno ograničenje od 50 km/čas, da li je postojao znak za pešački prelaz, u čemu se ogledala tehnička neispravnost vozila, te šta se smatra pojmom „u punom naletu“. Takođe, branioci u zahtevu ističu i da se u radnjama okrivljenog ne stiču ni bitna obeležja krivičnog dela iz člana 296. stav 1. KZ, jer u izreci pobijane prvostepene presude, prema navodima zahteva, izostaju bitna obeležja bića ovog krivičnog dela, a naime u istoj nije označeno da je okrivljeni kao vozač motornog vozila u kritično vreme postupao, zatim nije označena činjenica u pogledu lica koje je tim vozilom povređeno ili čiju je povredu tim sredstvom prouzrokovao.

Međutim, prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi zahteva se ne mogu prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Odredbom člana 289. stav 1. KZ propisano je da učesnik u saobraćaju na putevima koji se ne pridržava saobraćajnih propisa i time tako ugrozi javni saobraćaj da dovede u opasnost život ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, pa usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku štetu koja prelazi iznos od 200.000,00 dinara, kazniće se zatvorom do tri godine.

Odredbom člana 297. stav 2. KZ je propisano da ako je usled dela iz člana 289. stav 1. i 2. tog zakonika nastupila smrt jednog ili više lica, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

Odredba člana 296. stav 1. KZ propisuje da vozač motornog vozila ili drugog prevoznog sredstva koji ostavi bez pomoći lice koje je tim prevoznim sredstvom povređeno ili čiju je povredu tim sredstvom prouzrokovao, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Polazeći od navedenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pobijane prvostepene presude koja je u svemu potvrđena drugostepenom presudom, jasno proizilaze sva subjektivna i objektivna obeležja bića krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom nepružanje pomoći licu u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296. stav 1. KZ, odnosno jasno proizilazi da je okrivljeni kritičnom prilikom u stanju bitno smanjene uračunljivosti, kao učesnik u saobraćaju na putevima, zbog nepridržavanja saobraćajnih propisa ugrozio javni saobraćaj tako da je doveo u opasnost život i telo ljudi, pri čemu je nastupila smrt jednog lica – pešaka, deteta pokojne oštećene BB, na način bliže opisan u izreci pobijane presude, odnosno jasno proizilazi da je okrivljeni u stanju bitno smanjene uračunljivosti sa umišljajem istu ostavio bez pomoći i udaljio se u nepoznatom pravcu, od kojih povreda je oštećena iste večeri preminula, te da je u odnosu na osnovno krivično delo iz člana 289. stav 1. KZ okrivljeni postupao sa eventualnim umišljajem, u odnosu na težu posledicu - smrt maloletne oštećene BB sa svesnim nehatom, pri čemu je bio svestan zabranjenosti svog dela. Stoga su neosnovani navodi branilaca okrivljenog da u izreci pobijane pravnosnažne presude izostaju bitni elementi bića krivičnog dela za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim i osuđen.

Zbog navedenog, neosnovano branioci okrivljenog ističu da su pobijane presude donete uz povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude na osnovu člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                            Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                                Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić