Apelacioni sud u Nišu, presudom 17 Kž1br. 1278/14 od 08.04.2015. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okr. R.K., adv. S.M., preinačio je presudu Višeg suda u Vranju 3K.br.28/14 od 19.09.2014. godine u delu odluke o kazni, tako što je okr. R.K., za krivično delo silovanje u pokušaju iz člana 178. stav 1. u vezi sa članom 30. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 6-šest meseci u koju mu se ima uračunati vreme provedeno u pritvoru od 08.11.2007. godine do 27.11.2007. godine, dok je u ostalom delu žalbu branioca okrivljenog i žalbu Višeg javnog tužioca u Vranju odbio kao neosnovanu i prvostepenu presudu u nepreinačenom delu potvrdio.

Branilac okr. R.K., adv. D.A., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, učinjene u postupku pred prvostepenim i Apelacionim sudom, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude Višeg suda u Vranju 3K.br.28/14 od 19.09.2014. godine i Apelacionog suda u Nišu 17Kž1br.1278/14 od 08.04.2015. godine preinači tako što će osloboditi od optužbe okrivljenog za označeno krivično delo ili da obe presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, a istovremeno odredi da se izvršenje pobijanih pravnosnažnih presuda odloži.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. R.K., adv. D.A., je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer je izreka prvostepene presude u delu (pod tačkom II) kojim je prema okrivljenom odbijena optužba za radnje sačekivanja oštećene u neposrednoj blizini fabrike duvana „...“ u V. i odvoženja oštećene u atar sela Z., postala pravnosnažna pre donošenja presude Apelacionog suda u Nišu po žalbi, s obzirom da na taj deo prvostepene presude nije bilo žalbe, a te iste radnje sadržane su u činjeničnom opisu krivičnog dela silovanje u pokušaju (tačka I izreke) i ponovo presuđivane u postupku po žalbi i okrivljeni za te radnje oglašen krivim.

Izložene navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz razloga što su radnje okrivljenog sačekivanja oštećene na određenom mestu i njenog odvoženja na drugo mesto navedene u činjeničnom opisu krivičnog dela silovanje u pokušaju iz člana 178. stav 1. u vezi sa članom 30. KZ (izreka pod I prvostepene presude), kao bliži opis okolnosti pod kojima je izvršeno to krivično delo, pri čemu izreka presude u ovom delu ne sadrži opis i drugih radnji, odnosno potpun opis svih činjenica i okolnosti koje čine objektivna i subjektivna obeležja krivičnog dela protivpravno lišenje slobode iz člana 132. stav 1. tačka 1. KZ, koji je kao takav dat pod tačkom II izreke, pa se ne može govoriti o pravnosnažno presuđenoj stvari zbog okolnosti da je pravnosnažno odbijena optužba za krivično delo iz člana 132. stav 1. tačka 1. KZ.

Pobijajući pravnosnažne presude zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu navodi da krivično delo silovanje u pokušaju iz člana 178. stav 1. u vezi sa članom 30. KZ, prema opisu datom u izreci prvostepene presude, nije krivično delo jer u tom opisu nedostaju elementi krivičnog dela u pitanju u pogledu tačnog određivanja radnje izvršenja, budući da se opis svodi na uopštenu zakonsku formulaciju „pokušao da prinudi na obljubu oštećenu“ i samo uz navođenje da je okrivljeni oštećenu udarao i da se radi o brojnim lakim telesnim povredama, bez opredeljenja druge radnje iz koje se može izvesti zaključak da je takvo postupanje okrivljenog usmereno na obljubu.

Nasuprot izloženim navodima zahteva, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, iz činjeničnog opisa u izreci pravnosnažne prvostepene presude pod tačkom I, saglasno opisu u optužnom aktu, proizilaze sva bitna obeležja krivičnog dela silovanje u pokušaju iz člana 178. stav 1. u vezi sa članom 30.KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim, kako objektivna obeležja koja se odnose na radnje okrivljenog pokušaja prinude oštećene na obljubu, primenom sile (zadavanjem udaraca oštećenoj po glavi i telu i nanošenje telesnih povreda) i pretnje (polnim odnosom sa okrivljenim i prisutnim NN licem), tako i subjektivna obeležja dela, odnosno činjenice i okolnosti koje se tiču postupaka okrivljenog kritičnom prilikom i time, kao i verbalno, jasno izražene namere okrivljenog da sa oštećenom ima polni odnos, iz kojih proizilazi da je prinuda u konkretnom slučaju upotrebljena radi slamanja otpora oštećene u cilju vršenja obljube, odnosno umišljaja okrivljenog na izvršenje krivičnog dela u pitanju.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je izreka prvostepene presude u osuđujućem delu potpuno nejasna i nepotpuna jer ne sadrži sve elemente dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, odnosno ne sadrži opis radnje izvršenja iz koje proizilazi da je postupanje okrivljenog usmereno na obljubu oštećene, čime ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP. Nadalje, ističe da je osuđujući deo izreke presude kontradiktoran sa odbijajućim delom jer je za iste radnje (o kojima je napred bilo reči), okrivljeni oglašen krivim i prema njemu odbijena optužba i da je izreka presude protivrečna sa obrazloženjem presude u pogledu navodnog odustanka okrivljenog od izvršenja dela, jer se u izreci navodi da je okrivljeni sa nasrtajima prema oštećenoj prestao kada mu je rekla da će ga prijaviti policiji, a u obrazloženju, osim tog razloga, navodi se i odustajanje okrivljenog „usled intezivnog otpora oštećene A., što je kasnije konstatovano brojnim povredama koje su opisane u lekarskim izvšetajima“, čime ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Na istu povredu postupka ukazuje se i navodima zahteva da prvostepena presuda nema obrazloženja o činjenicama koje su bitne za ocenu o postojanju krivičnog dela u pitanju i da se obrazloženje u suštini svodi na interpretaciju iskaza i to samo pojedinih svedoka, oštećene i odbrane okrivljenog u segmentima koje sud nalazi za potrebnim da iznese.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti osporava i pravilnost i potpunost činjeničnog stanja utvrđenog u pravnosnažnoj presudi, navodima koji se svode na osporavanje zaključka suda da su povrede kod oštećene nastale kao posledica savladavanja njenog otpora radi vršenja obljube i ponavljanje odbrane okrivljenog da je razlog (motiv) okrivljenog nanošenja povreda oštećenoj maltretiranje i osveta zbog ljubomore i s tim u vezi, na osporavanje ocene suda izvedenih dokaza i iznošenje sopstvene analize i ocene istih, posebno iskaza oštećene kao nedoslednog i nalaza i mišljenja veštaka G.C. i Zavoda za sudsku medicinu u Nišu kao međusobno protivrečnih, te ukazivanje da zbog pogrešne ocene dokaza i odbijanja dokaznih predloga odbrane (neuropsihijatrijsko veštačenje oštećene i okrivljenog radi utvrđivanja prirode i načina funkcionisanja njihove veze, zapisnik o prijemu krivične prijave) navedene činjenice i okolnosti nisu razjašnjene.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog u granicama prava koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP) mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, niti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. R.K. u delu u kojem je podnet iz navedenih razloga, ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar                                                                         Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                           Janko Lazarević,s.r.