U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić, Sonje Pavlović i Dragana Aćimovića, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 503/16 od 26.06.2017. godine, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu K. 1154/14 od 21.10.2015. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 63/16 od 22.02.2016. godine, u sednici veća održanoj 11.07.2017. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

USVAJA SE, kao osnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz 503/16 od 26.06.2017. godine, pa SE PREINAČUJU pravnosnažne presude Osnovnog suda u Nišu 13 K br. 1154/14 od 21.10.2015. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 br. 63/16 od 22.02.2016. godine, tako što Vrhovni kasacioni sud okrivljene AA i BB, na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP

OSLOBAĐA OD OPTUŽBE

da su:

„sa okrivljenima VV sa umišljajem i u uračunljivom stanju u ... ozbiljnim pretnjama da će napasti na život i telo ugrozili sigurnost oštećenog GG iz ..., koji obavlja poslove od javnog značaja u oblasti ... „DD“, koje pretnje su kod oštećenog izazvale osećaj straha, uznemirenosti i nesigurnosti, te je tako:

- okrivljeni BB dana 05.04.2013. godine, oko 21,00 časova, nakon razgovora sa oštećenim putem mobilnog telefona i pozivanja da se vide u kafani „...“ u ..., te večeri, te njegovog odbijanja i razgovora oko pisanja oštećenog JKP „ĐĐ“ na internet portalu „DD“ uputio reči pretnje: „ne bi trebalo da se igraš ovakvim stvarima“ a

okrivljeni AA, dana 05.04.2013. godine, oko 21,23 časova, nakon pozivanja da se vide u kafani „...“ u ... i odbijanja oštećenog, povišenim tonom oštećenom uputio reči pretnje: „zašto ste to pisali, državi ste napravili problem, mene je EE pozvao da rešim problem“, a potom vičući izgovorio: „ne igraj se vatrom.“

- čime bi izvršili svaki krivično delo ugražavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Troškovi krivičnog postupka shodno odredbi člana 265. stav 1. ZKP u odnosu na okrivljenog BB padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu 13 K br. 1154/14 od 21.10.2015. godine okrivljeni VV, AA i BB iz ..., oglašeni su krivim zbog po jednog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje su im izrečene uslovne osude tako što su svakom ponaosob utvrđene kazne zatvora u trajanju od po šest meseci i istovremeno određeno da se one neće izvršti ako okrivljeni u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrše novo krivično delo. Istom presudom okrivljeni su obavezani da svaki ponaosob plati sudski paušal u iznosima od po 4.000,00 dinara, a na ime naknade troškova krivičnog postupka oštećenom iznos od 95.625,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Oštećeni je radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnicu.

Presudom Višeg suda u Nišu Kž1 br. 63/16 od 22.02.2016. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih, a prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu 13 K br. 1154/14 od 21.10.2015. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 br. 63/16 od 22.02.2016. godine na osnovu člana 482. i 483. ZKP, Republički javni tužilac je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi sa članom 489. stav 2. ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev, te da donese presudu kojom će osloboditi od optužbe okrivljene AA i BB za predmetno krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocima okrivljenih, advokatima: Zdravku Đorđeviću i Đurđini Milić, shodno članu 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, je osnovan.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona na štetu okrivljenih jer dela za koja su okrivljeni optuženi i pravnosnažno osuđeni, ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ, nisu krivična dela.

Krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika čini lice koje ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, dok je stavom 3. istog člana propisano da će se učinilac krivičnog dela iz stava 1. kazniti zatvorom ako delo učini, pored ostalih, i prema licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavlja.

Radnja izvršenja osnovnog oblika krivičnog dela (stav 1) sastoji se u upotrebi pretnje da će se napasti na život ili telo nekog lica ili njemu bliskog lica, čime se ugrožava sigurnost tog lica, što znači da se radi o kvalifikovanoj pretnji, tj. onoj kojom se stavlja u izgled tačno određeno zlo: da će se napasti na telo ili život pasivnog subjekta ili njemu bliskog lica. Pretnja objektivno mora biti ozbiljna i konkretna, dok se posledica ocenjuje subjektivno i moguća je situacija da je upućena pretnja doživljena od strane oštećenog kao ugrožavanje sigurnosti, iako to nije ostvareno i objektivno, ali i situacija da nesumnjivo ozbiljna i konkretna pretnja nije doživljena kao ugrožena sigurnost.

Iz spisa predmeta, izreke prvostepene presude proizlazi da je okrivljeni BB oglašen krivim zbog predmetnog krivičnog dela jer je oštećenom uputio reči pretnje: „ne bi trebalo da se igraš takvim stvarima“ dok je okrivljeni AA oštećenom uputio reči pretnje: „zašto ste to pisali, državi ste napravili problem, mene je EE pozvao da rešim problem“, i „ne igraj se vatrom“.

Po oceni Vrhovnog kasacioniog suda iz činjeničnog opisa radnji izvršenja okrivljenih BB i AA, datih u izreci prvostepene presude, ne proizlazi da su okrivljeni oštećenom uputili ozbiljne i konkretne pretnje da će napasti na njegov život i telo odnosno ozbiljno mu naneti štetu, pa s`toga ni reči okrivljenog BB: “ne bi trebalo da se igraš ovakvim stvarima“ kao ni reči AA: „zašto ste to pisali, državi ste napravili problem, mene je EE pozvao da rešim problem“ i „ne igraj se vatrom“, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda nemaju karakter pretnji koje bi kod oštećenog mogle stvoriti osećaj ugroženosti.

U takvoj situaciji prvostepeni sud je, pravilnom primenom krivičnog zakona morao doneti oslobađajuću presudu, a s`obzirom da to nije učinio, već je okrivljene BB i AA oglasio krivim zbog izvršenog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ iako se u njihovim radnjama ne stiču sva bitna obeležja predmetnog krivičnog dela, to je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen zakon odredba člana 439. tačka 1) ZKP, na štetu ovih okrivljenih.

S`toga je Vrhovni kasacioni sud usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, kao osnovan, i preinačio pobijane presude tako što je na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP okrivljene AA i BB oslobodio od optužbe za predmetno krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Na osnovu napred navedenog, Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, te člana 265. stav 1. ZKP vezano za troškove krivičnog postupka, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                  Olgica Kozlov, s.r.

Predsednik veća-sudija,                                                                                            Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić