Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 99/22 od 11.04.2022. godine, delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog Milije Milosavljevića, advokata Gorana Miličića i presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu 15K broj 971/2021 od 17.12.2021. godine je preinačena samo u pogledu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenom Miliji Milosavljeviću za krivična dela za koja je prvostepenom presudom oglašen krivim utvrdio pojedinačne kazne zatvora i to za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci, a za krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru kaznu zatvora u trajanju od 8 meseci, pa ga je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 16.07.2021. godine pa nadalje, dok je žalba u preostalom delu odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Milije Milosavljevića, advokat Goran Miličić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine ili samo odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku i predmet vrati na ponovnu odluku organu postupka ili na suđenje prvostepenom ili apelacionom sudu, s tim da naredi da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem ili da pobijane presude preinači u celini ili delimično, kao i da shodno članu 488. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku izvršenje pravnosnažne presude prekine i okrivljenog pusti na slobodu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milije Milosavljevića, advokata Gorana Miličića, je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi se da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, s obzirom da se u ovom slučaju, po navodima branioca, ne može raditi o kvalifikovanom obliku krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. Krivičnog zakonika (KZ) jer je oštećena VV zadobila lake telesne povrede, a oštećena BB u spornom događaju nije zadobila telesne povrede, pa je osudom okrivljenog za kvalifikovani oblik nasilja u porodici pogrešno primenjen Krivični zakon.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonititosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 194. stav 3. KZ propisan je kvalifikovani oblik krivičnog dela nasilje u porodici koji postoji ukoliko je usled dela iz stava 1. i 2. ovog člana nastupila teška telesna povreda ili teško narušavanje zdravlja ili su učinjena prema maloletnom licu.

Iz spisa predmeta proizilazi da su krivično-pravne radnje koje su okrivljenom stavljene na teret izvršene istog dana i u istom događaju (16.07.2021. godine) u odnosu na članove njegove porodice i to maloletnu decu, sina GG i ćerku DD, kao i u odnosu na suprugu VV i majku BB. Iako kritičnom prilikom oštećena BB nije zadobila telesne povrede, a oštećena VV je zadobila lake telesne povrede u konkretnom slučaju reč je o više pasivnih subjekata, pa je pravilno prvostepeni sud shodno odredbama krivičnog zakonika iste kvalifikovao kao krivično delo iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Ovo stoga što predmet zaštite ovog krivičnog dela je porodica i porodični odnosi, a preko porodice i svi članovi porodice uživaju zaštitu, ali imajući u vidu da se radi o jedinstvenom događaju koji se odigrao dana 16.07.2021. godine i kod činjenice da je krivično delo iz stava 1. učinjeno prema maloletnoj deci kao članovima porodice, to je pravna kvalifikacija u pogledu kvalifikovanog oblika dela pravilno određena prema maloletnim licima, u konkretnom slučaju deci okrivljenog. Stoga, nije od uticaja na pravnu kvalifikaciju činjenica da je oštećena VV zadobila lake telesne povrede, a da oštećena BB nije zadobila telesne povrede.

Iz navedenih razloga ne radi se o povredi zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na koju se ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti pa su navodi u tom delu neosnovani.

Dalje, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac je ukazao da je pobijanim presudama učinjena i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 60. stav 1. i 2. Krivičnog zakonika, uz navode da su nižestepeni sudovi u svojim odlukama o krivičnoj sankciji povredili krivični zakon time što nisu prethodno utvrdili pojedinačne kazne za svako od četiri lica-člana porodice prema kojima su radnje preduzete, jer je u konkretnom slučaju, po navodima branioca, okrivljeni sa više radnji učinio više krivičnih dela i radi se o realnom sticaju.

Izneti navodi zahteva kojima se ukazuje da je trebalo pojedinačno utvrditi kazne za svakog oštećenog, pa onda izreći jedinstvenu kaznu, ne mogu se prihvatiti jer bi se u tom slučaju radilo o sticaju više krivičnih dela, što se okrivljenom ne stavlja na teret, već je oglašen krivim za jedno krivično delo, iz kojih razloga je u ovom delu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti podnet na štetu okrivljenog, te je kao takav u ovom delu odbačen jer je branilac ovlašćen u smislu člana 71. tačka 5) ZKP da zahtev može podneti samo u korist okrivljenog.

Preostalim delom podnetog zahteva branilac iako ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, prilikom obrazlaganja označene povrede branilac navodi da sud nije pravilno primenio odredbu člana 54. stav 1. Krivičnog zakonika, te da nije pravilno cenio sve okolnosti koje utiču na visinu kazne zatvora, te tako nije cenio okolnost da se radi o porodici koja živi u zajednici već 17 godina, niti je cenio činjenice u pogledu kvaliteta braka i odnosa u porodici, raniji život okrivljenog, činjenice da je u pitanju jedan „tragičan događaj koji je nezakonito, nepravilno i preoštro kažnjen“... na koji način branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić