Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Miloš Popović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili iste ukine i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje, pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer je u pitanju pravnosnažno presuđena stvar. Obrazlažući povredu načela „ne bis in idem“ branilac detaljno analizira rešenje Osnovnog suda u Novom Sadu NP-310/22 od 07.04.2022. godine i spise predmeta K 510/22, te iznosi zaključak da je donošenjem navedenog rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu kojom je izrečena mera u skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici od strane PU Novi Sad i Osnovnog suda u Novom Sadu postupak pravnosnažno rešen. U vezi sa iznetim, branilac navodi da, kada se uporedi opis događaja u izreci pobijane pravnosnažne presude Osnovnog suda u Novom Sadu K-510/22 od 02.08.2022. godine i opis događaja na strani dva rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu NP-310/22 od 07.04.2022. godine proizilazi da se radi o istom životnom događaju, isto postupanje u istom vremenskom i prostornom okviru sa istim učesnicima, ali sa različitom pravnom kvalifikacijom, gde se u jednom slučaju konstatuje da je u pitanju rizik od neposredne opasnosti od nasilja u porodici, a u drugom krivično delo nasilje u porodici. Takođe, branilac okrivljenog citira i odredbe Ustava Republike Srbije, odredbe člana 4. stav 1. Protokola broj 7. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i odluke Evropskog suda za ljudska prava.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da su protiv okrivljenog AA povodom istog događaja vođena dva postupka i to:

-postupak u skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, u kom postupku je Osnovni sud u Novom Sadu na osnovu člana 19. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici rešenjem NP-310/22 od 07.04.2022. godine usvojio predlog za produženje hitnih mera koje su određene naredbom MUP PU Novi Sad broj 7064/2022-1-3 od 06.04.2022. godine u trajanju od 48 sati, te je naloženo AA da ne kontaktira i ne prilazi žrtvama nasilja VV, GG i BB na period od 30 dana, da se privremeno udalji iz stana (kuće) koja se nalazi u ..., ulica ... na period od 30 dana, te da produženje izrečenih mera počinje da teče od 09.04.2022. godine u 01,47 časova i završava se dana 09.05.2022. godine u 01,47 časova. Kršenje izrečene i produžene hitne mere kažnjava se, shodno članu 36. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, i krivični postupak po optužnom predlogu Osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu Kt 1331/22 od 14.04.2022. godine zbog tri krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, koji je okončan pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K-510/22 od 02.08.2022. godine, kojom je okrivljeni oglašen krivim za dva krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, dok je za jedno krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ oslobođen od optužbe.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

Ustav Republike Srbije u članu 34. stav 4. garantuje pravnu sigurnost u kaznenom pravu odredbom da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, a kojim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo. Navedeni princip sadržan je i u odredbi člana 4. stav 1. ZKP kojim je propisano da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Imajući u vidu navedeno, ne postoji druga odluka u pravnom saobraćaju, kojom je ovde okrivljeni pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen, u smislu citiranog člana 4. ZKP.

Naime, Vrhovni kasacioni sud nalazi da, u konkretnom slučaju, izrečene hitne mere - privremeno udaljenje mogućeg učinioca iz stana i privremena zabrana mogućem učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj, u skladu sa odredbama člana 19. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, ne ispunjavaju kriterijume postupka po krivičnoj optužbi i to pre svega u pogledu kaznene prirode sankcije, koja je po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici izrečena okrivljenom. Ovo sa razloga, jer je pravna priroda izrečene sankcije u postupku vođenom po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici zaštitnog karaktera, u skladu sa odredbama Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, kojim se uređuje sprečavanje nasilja u porodici i postupanje državnih organa i ustanova u sprečavanju nasilja u porodici i pružanju zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici i čiji je cilj da na opšti i jedinstveni način uredi organizaciju i postupanje državnih organa i ustanova i time omogući delotvorno sprečavanje nasilja u porodici i hitnu, blagovremenu i delotvornu zaštitu i podršku žrtvama nasilja u porodici.

Shodno iznetom, navedenim merama se ograničavaju ili oduzimaju određena prava, ali propisane sankcije - mera privremenog udaljenja učinioca iz stana i mera privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj, su vezane za porodični status lica, u konkretnom slučaju, AA.

Imajući u vidu sve napred navedeno, bez obzira na činjenicu što su prema okrivljenom AA u drugom postupku, povodom istog događaja, a u skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, izrečene hitne mere, a zatim i krivični postupak vođen zbog događaja koji proizilaze iz istih činjenica, ovde se ne radi o pravnosnažno presuđenoj stvari, u smislu odredbe člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer nije ispunjen kriterijum da su oba postupka vođena po „krivičnoj optužbi“, pa stoga donošenjem rešenja Osnovnog suda u Novom Sadu NP-310/22 od 07.04.2022. godine, kojim je na osnovu člana 19. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici usvojen predlog za produženje hitnih mera iz tog Zakona, nisu postojale procesne smetnje, za vođenje protiv okrivljenog druge vrste postupka, povodom istog životnog događaja, u konkretnom slučaju, krivičnog postupka pred sudom.

Stoga su, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda na štetu okrivljenog učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se zasnivaju na dokazima na kojima se po zakonu ne mogu zasnivati. U tom smislu, kao nezakonite dokaze, branilac označava zapisnike o ispitivanju svedoka – oštećenih GG, VV i BB, sačinjene pred Javnim tužiocem u Novom Sadu dana 07.04.2022. godine, odnosno 12.04.2022. godine, a koji su pribavljeni suprotno odredbi člana 300. stav 1. ZKP obzirom da zamenik javnog tužioca nije uputio poziv okrivljenom radi prisustvovanja ovim dokaznim radnjama, niti je postojalo prethodno odobrenje sudije za prethodni postupak za preduzimanje ovih dokaznih radnji. Pored iznetog, branilac navodi i da je na glavnom pretresu održanom 23.06.2022. godine prvostepeni sud u dokaznom postupku pročitao iskaze oštećenih sa zapisnika koji su sačinjeni pred javnim tužiocem u Novom Sadu 07.04.2022. godine i 12.04.2022. godine, i to suprotno pravilima o ispitivanju svedoka propisanim članom 98. ZKP, a na koje odredbe upućuje član 402. stav 1. ZKP.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP u odnosu na zapisnike o ispitivanju svedoka iz prethodnog postupka od 07.04. i 12.04.2022. godine. Okolnosti navedene u predmetnom zahtevu odbrana okrivljenog iznela je u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud – Viši sud u Novom Sadu, je u svojoj presudi našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i s tim u vezi u obrazloženju presude na strani 3 stav 2, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

I po stavu, Vrhovnog kasacionog suda, kada su u pitanju iskazi imenovanih svedoka, iako stoje navodi da su isti, u prethodnom postupku, pribavljeni suprotno članu 300. stav 1. ZKP, stoji i činjenica da je ispitivanju navedenih svedoka, pred javnim tužiocem, u konkretnom slučaju, prisustvovao branilac okrivljenog advokat Danilo Lazović. Takođe, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su u toku ovog postupka, a u prisustvu okrivljenog i njegovog branioca, u svemu u skladu sa pravilima procesnog prava, u svojstvu svedoka na glavnom pretresu u dokaznom postupku ispitani oštećeni - GG, VV i BB, kojom prilikom je okrivljeni imao mogućnost da svedocima – oštećenima postavlja pitanje i stavlja primedbe na njihov iskaz. i ispoštovano pravo na odbranu, te je presuda zasnovana na takvim iskazima svedoka, kao zakonitim dokazima.

Pored toga, Vrhovni kasacioni sud ukazuje i da iz spisa predmeta - zapisnika sa glavnog pretresa proizlazi da su oštećeni na glavnom pretresu u dokaznom postupku, propisno upozoreni u smislu člana 94. i 95. ZKP, da su svedoci izjavili da su razumeli status privilegovanog svedoka i da se istim neće koristiti, da žele da svedoče u ovom postupku, te su neosnovani navodi zahteva da je postupljeno suprotno odredbama člana 402. stav 1. i člana 98. ZKP.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac kao nezakonite dokaze označava i zapisnik o uviđaju PU Novi Sad od 07.04.2022. godine na adresi ..., ulica ..., koji je sačinjen suprotno odredbi člana 135. stav 3. ZKP u vezi člana 155. i 157. ZKP, kao i fotodokumentaciju PU Novi Sad Kt-447-1121/22 od 07.04.2022. godine, obzirom da je sačinjena suprotno odredbi člana 135. stav 3. u vezi člana 155. i člana 152. stav 3. ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti su neosnovani a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 133. stav 1. ZKP, propisano je da se uviđaj preduzima kada je za razjašnjenje neke činjenice u postupku potrebno neposredno opažanje organa postupka, a stavom 2. istog člana propisano je da predmet uviđaja može biti lice, stvar ili mesto.

Odredbom člana 136. stav 1. ZKP, propisano je da se uviđaj mesta preduzima na mestu krivičnog dela ili drugom mestu na kome se nalaze predmeti ili tragovi krivičnog dela.

Iz zapisnika o uviđaju mesta događaja MUP RS, PU Novi Sad, Odeljenje kriminalističke policije, od 07.04.2022. godine, proizlazi da su ovlašćena službena lica policije, postupajući po obaveštenju da je došlo do nasilja u porodici ..., od strane sina, u skladu sa svojim ovlašćenjima iz člana 133. i člana 136. ZKP, izvršila uviđaj mesta događaja – stana u ..., ulica ..., kao mesta na kome se mogu pronaći predmeti i tragovi krivičnog dela, pošto je prethodno o događaju obavešten i nadležni javni tužilac, koji se izjasnio da će vršenje uviđaja poveriti policiji, a što je u navedenom zapisniku i konstatovano.

Kako, u konkretnom slučaju, nije izvršeno pretresanje stana i drugih prostorija, već uviđaj mesta, to službenim licima policije za preduzimanje te dokazne radnje, u smislu člana 133. i 136. ZKP, nije bila neophodna naredba suda.

Shodno iznetom, zapisnik o uviđaju mesta od 07.04.2022. godine, kao i dokaz- fotodokumentacija PU Novi Sad Kt-447-1121/22 od 07.04.2022. godine, koja je proistekla iz predmetnog uviđaja, ni sami po sebi niti po načinu pribavljanja nisu u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku i suprotno navodima zahteva, ne predstavljaju nezakonite dokaze, u smislu člana 16. stav 1. ZKP, koji shodno odredbi člana 84. stav 1. ZKP nisu mogli biti korišćeni u krivičnom postupku.

Pored navedenog, branilac okrivljenog obrazlažući povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodi i da je fotodokumentacija PU Novi Sad Kt br. 447- 1121/22 od 07.04.2022. godine, u kojoj se nalaze fotografije SMS poruka sa mobilnog telefona oštećenog GG sačinjena u prostorijama PU Novi Sad suprotno odredbi člana 152. stav 3. ZKP. U vezi sa iznetim, branilac navodi i da se u presudi na strani 15 stav 3 konstatuje da je izvršen uvid u kriminalističko-tehničku dokumentaciju PU Novi Sad broj Kt 447-1120/2022 od 07.04.2022. godine, koju tužilac nije podneo u dokaznim sredstvima i koja nije izvedena na glavnom pretresu, a za koju sud navodi da su njome obezbeđene fotografije SMS poruka mobilnog telefona oštećenog GG. Po stavu odbrane, iste se nalaze i izvođene su u sklopu fotodokumentacije Kt 447- 1121/2022 od 07.04.2022. godine pod rednim brojevima od 30 do 34, odnosno u sklopu fotodokumentacije uviđaja stana, koja je vezana za forenzički pregled stana, a forenzički pregled telefona je obavljen u prostorijama PU.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 419. stav 1. ZKP, propisano je da sud zasniva presudu samo na dokazima koji su izvedeni na glavnom pretresu.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, u vezi sa članom 419. stav 1. ZKP, postoji ako se presuda zasniva na dokazu koji uopšte nije izveden na glavnom pretresu.

Iz spisa predmeta proizilazi da se pobijane pravnosnažne presude, pored ostalih dokaza, zasnivaju i na fotodokumentaciji PU Novi Sad Kt br. 447-1120/22 od 07.04.2022. godine, u kojoj se nalaze fotografije SMS poruka sa mobilnog telefona oštećenog GG sačinjena u prostorijama PU Novi Sad i iz kog dokaza se utvrđuje da je izvršeno fotografisanje poruka sa mobilnog telefona oštećenog GG, te da su uvidom u iste potvrđeni navodi oštećenih da je vanbračna supruga strahujući za svoju bezbednost pozivala roditelje za pomoć zbog ponašanja okrivljenog, a što je prvostepeni sud konstatovao u obrazloženju svoje presude (strana petnaest, stav tri). Takođe, iz spisa predmeta proizlazi i da navedena fotodokumentacija nije izvedena na glavnom pretresu, ali i da ista ne predstvlja sastavni deo fotodokumentacije Kt 447-1121/2022 od 07.04.2022. godine, odnosno deo fotodokumentacije uviđaja stana, koja je vezana za forenzički pregled stana, već predstvlja posebnu fotodokumentaciju i to pregled telefona obavljen u prostorijama PU, koja je i zavedena pod drugim Kt brojem (Kt 447-1120/2022)

Imajući u vidu da je fotodokumentacija PU Novi Sad Kt br. 447-1120/22 od 07.04.2022. godine, u kojoj se nalaze fotografije SMS poruka sa mobilnog telefona oštećenog GG sačinjena u prostorijama PU Novi Sad bila predmet ocene suda, te da ju je prvostepeni sud u obrazloženju doveo u vezu sa iskazima oštećenih, stoje navodi zahteva branioca okrivljenog da je sud cenio sporni dokaz i svoj zaključak potkrepio dokazom na kome se po odredbama ZKP presuda ne može zasnivati, jer je postupljeno suprotno odredbi člana 419. stav 1.ZKP.

Međutim, odredbom člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP propisano je da ova bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati, osim ako je s obzirom na druge dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

Iz spisa predmeta proizilazi da prvostepeni sud pobijanu pravnosnažnu presudu nije zasnovao isključivo na fotodokumentaciji PU Novi Sad Kt br. 447- 1120/22 od 07.04.2022. godine, u kojoj se nalaze fotografije SMS poruka sa mobilnog telefona oštećenog GG, već su činjenice vezane za dva krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ za koja je okrivljeni i oglašen pravnosnažnom presudom krivim, utvrđene na osnovu drugih dokaza izvedenih u toku postupka i to: iskaza svedoka oštećenih GG, VV i BB, veštaka prof. dr. Pilije Vladimira, dr. Borisa Golubovića i dr. Sanje Bukumirović, lekarskih izveštaja na ime oštećenog GG, medicinske dokumentacije za okrivljenog, nalaza i mišljenja veštaka dr. Borisa Golubovića i dr. Sanje Bukumirović od 08.06.2022. godine, presude Osnovnog suda u Novom Sadu K-156/18 od 22.03.2018. godine, presude Višeg suda u Novom Sadu Kž1- 137/18 od 09.07.2018. godine, fotodokumentacije PU Novi Sad Kt-447-1121/22 od 07.04.2022. godine, zapisnika o uviđaju PU Novi Sad od 07.04.2022. godine, kao i delimično na osnovu odbrane samog okrivljenog.

Dakle, kako nižestepene presude nisu zasnovane samo na fotodokumentaciji PU Novi Sad Kt br. 447-1120/22 od 07.04.2022. godine, u kojoj se nalaze fotografije SMS poruka sa mobilnog telefona oštećenog GG, i kako je, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, s obzirom na druge dokaze izvedene u zakonito sprovedenom postupku, i ocenjene pojedinačno i u njihovoj međusobnoj vezi, očigledno da bi i bez ovog dokaza bila doneta ista presuda, to samim tim neosnovano branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao povredu postupka koja je bila od apsolutnog uticaja na zakonitost i pravilnost pravnosnažne presude.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP kao nezakonit dokaz označava i saslušanje okrivljenog DD, ali obrazlažući navedenu povredu, u ovom delu, branilac u suštini ukazuje na povrede zakona iz člana 68, 71. i 85. ZKP. Pored iznetog, u zahtevu za zaštitu zakonitosti se ukazuje i na povrede zakona iz člana 397. i 398. ZKP.

Međutim, povrede zakona iz člana 68, 71. i 85. 397. i 398. ZKP ZKP ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, zbog čega nisu ni bili predmet ocene Vrhovnog kasacionog suda.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 491. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednika veća-sudija

Irina Ristić s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Bata Cvetković s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić