Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 Po1 Spk-2/20 od 27.01.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i potvrđena je presuda Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Spk-Po4 151/19 od 07.11.2019. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Dragan Dolamić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7), 8) i 9), člana 439. tačka 3) i člana 441. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da ukine u celini presude Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Spk-Po4 151/19 od 07.11.2019. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 Po1 Spk-2/20 od 27.01.2020. godine ili da na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP preinači navedene presude tako što će okrivljenom AA izreći uslovnu osudu, odnosno blažu krivičnu sankciju, kao i da u skladu sa članom 488. stav 3. ZKP odredi da se odloži izvršenje presude Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Spk-Po4 151/19 od 07.11.2019. godine do okončanja ovog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu zahtev odbačen, jer nema propisan sadržaj.

Naime, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da radnja okrivljenog koju je preduzeo u ime i za račun drugog dana 27.03.2019. godine, a koja je ušla u sastav produženog krivičnog dela prevara u osiguranju u saizvršilaštvu iz člana 223a stav 4. u vezi stava 1. u vezi članova 33. i 61. KZ za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim i osuđen, nema obeležja tog krivičnog dela, obzirom da se okrivljeni kod ovog događaja pojavljuje samo kao lice ovlašćeno od strane ZZ da podnese zahtev za naknadu štete, a takvo postupanje okrivljenog po stavu branioca ne predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela prevara u osiguranju iz člana 223a KZ, pri čemu se kao lica koja su upravljala vozilom označavaju BB i ŽŽ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se u suštini ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a zbog koje okrivljeni preko branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, se po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Isti navodi istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA - advokata Dragana Dolamića bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Kragujevcu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepene presude Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Spk-Po4 151/19 od 07.11.2019. godine. Apelacioni sud u Kragujevcu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na stranama 2 i 3 drugostepene presude Kž1 Po1 Spk-2/20 od 27.01.2020. godine izneo razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen, jer nema propisan sadržaj.

Naime, branilac okrivljenog kao razloge podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7), 8) i 9) i člana 439. tačka 3) ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Pored toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi i povredu zakona iz člana 441. ZKP, pri čemu ne precizira koji konkretno stav člana 441. ZKP je u pitanju, a okrivljenom je podnošenje zahteva dozvoljeno zbog povreda zakona iz člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Međutim, kako branilac okrivljenog dalje u obrazloženju zahteva ne obrazlaže u čemu se konkretno sastoje povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7), 8) i 9), člana 439. tačka 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP, to je stoga Vrhovni kasacioni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni kasacioni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dragana Dolamića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na povredu zakona navedenu u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                   Za predsednika veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                        Vesko Krstajić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić