Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno članu 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se presude zasnivaju na nezakonitom dokazu. Kao nezakonit dokaz branilac okrivljenog označava zapisnike o ispitivanju svedoka BB i VV i navodi da se nezakonitost ovih zapisnika ogleda u činjenici da se sud sa sadržinom ovim iskaza upoznao bez prethodne saglasnosti branioca na osnovu člana 406. stav 2. ZKP.

Napred iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a kako su ovi navodi već bili isticani u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude i bili predmet ocene drugostepenog suda, o čemu je drugostepeni sud na strani 3. pasus dva obrazloženja presude dao dovoljne i jasne razloge, to Vrhovni sud date razloge prihvata i na iste u smislu člana 491. stav 2. ZKP upućuje.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac ukazuje da je prvostepeni sud odbio predlog branioca da se kao svedoci ispitaju GG, DD, ĐĐ i EE, a ispitivanjem ovih svedoka moglo se utvrditi koliko lica je bilo ugovoreno za prevoz, gde su lica trebala da napuste vozilo s obzirom da, po navodima branioca, u konkretnom slučaju postoji umišljaj za prevoz četiri lica, te je reč o krivičnom delu iz člana 350. stav 2. Krivičnog zakonika, a kojim navodima branilac na osnovu sopstvene ocene izvedenih dokaza izvlači zaključak o nepostojanju krivičnog dela iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika, na koji način činjenično osporava pobijane presude i ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako je odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                           Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković