Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. A.M. je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, jer u pobijanim presudama nisu naznačene činjenice i okolnosti koje čine bitna obeležja krivičnog dela za koje je okrivljeni osuđen, odnosno da okrivljeni nije postupao sa direktnim umišljajem, zbog čega u njegovim radnjama nema elemenata predmetnog krivičnog dela. Takođe, branilac u zahtevu ukazuje na pogrešan zaključak prvostepenog i drugostepenog suda da je okrivljeni imao nameru da oštećenog liši života, te da je pobijanim presudama na činjenično stanje koje je utvrđeno pogrešnom ocenom izvedenih dokaza – nalaza veštaka dr K.B. i iskaza svedoka A.M. i N.H. pogrešno primenjen krivični zakon i time učinjena i povreda zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac u zahtevu ukazuje na postojanje povrede zakona iz člana 439. tačka 1. i 2. ZKP. Na iste povrede zakona branilac okrivljenog ukazivao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome u obrazloženju presude, na strani 2 u poslednjem stavu, na strani 4 u drugom stavu i na strani 5 u drugom stavu, dao detaljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i na te razloge, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, upućuje.

Prema navodima zahteva, povreda zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP učinjena je i time što prvostepeni sud okr. A.M., kada ga je već oglasio krivim za krivično delo iz člana 113. u vezi člana 30. KZ, nije, shodno odredbi člana 87. stav 1. KZ izrekao meru bezbednosti oduzimanja predmeta.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda prvostepenom presudom nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP u vezi člana 87. stav 1. KZ, s obzirom na to da je odredbom člana 87. stav 1. KZ propisano da se mera bezbednosti oduzimanja predmeta može odrediti u pogledu predmeta koji je bio namenjen ili upotrebljen za izvršenje krivičnog dela ili je nastao izvršenjem krivičnog dela, kad postoji opasnost da će se određeni predmet ponovo upotrebiti za izvršenje krivičnog dela ili kada je radi zaštite opšte bezbednosti ili iz moralnih razloga oduzimanje predmeta neophodno. Iz navedene odredbe jasno proizilazi da izricanje mere oduzimanja predmeta po članu 87. stav 1. KZ ne predstavlja obavezu suda, već sud u konkretnom slučaju procenjuje potrebu za izricanjem navedene mere, a osim toga isticanje navedene povrede je na štetu okrivljenog.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi i povredu zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP, ali u zahtevu ne ukazuje u čemu se navedena povreda sastoji.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                  Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                              Dragiša Đorđević,s.r.