.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 696/2016
14.06.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Natašom Banjac, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu maloletnog sada punoletnog M.M., zbog krivičnog dela krađa iz člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog sada punoletnog M.M., advokata G.P. iz N.S., podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Zrenjaninu 4Km.139/15 od 26.01.2016. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kžm1 27/16 od 24.03.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 14.06.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog sada punoletnog M.M., advokata G.P., podnet protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Zrenjaninu 4Km.139/15 od 26.01.2016. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kžm1 27/16 od 24.03.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu 4Km.139/15 od 26.01.2016. godine, prema maloletnom sada punoletnom M.M., na osnovu čl. 14. stav 2. tačka 1. i čl. 40. stav 2. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (ZM), izrečena je vaspitna mera-posebna obaveza da se izvini oštećenoj A.K. iz P., ul. ... te ja na osnovu člana 79. stav 1. ZM odlučeno da troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava.
Apelacioni sud u Novom Sadu, rešenjem Kžm1 27/16 od 24.03.2016. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu branioca maloletnog sada punoletnog M.M. izjavljenu protiv rešenja Višeg suda u Zrenjaninu Km 139/15 od 26.01.2016. godine i navedeno prvostepeno rešenje potvrdio.
Branilac maloletnog sada punoletnog M.M., adv. G.P., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zbog povrede zakona iz čl. 485. stav 1. tačka 1) ZKP i čl. 82. ZM u vezi sa članom 16. stav 2, 4. i 5. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i donese presudu kojom će ukinuti u celini prvostepenu odluku i odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku ili samo odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku i predmet vratiti na ponovno suđenje prvostepenom ili apelacionom sudu, s tim da naredi da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem ili da donese presudu kojom će preinačiti u celini ili delimično prvostepenu odluku i odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku ili samo odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku i obustaviti postupak u skladu sa članom 78. stav 2. ZM.
Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, u smislu odredaba čl. 486. stav 1. i 487. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), u kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog sada punoletnog M.M. je nedozvoljen.
Branilac maloletnog sada punoletnog M.M., kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP i člana 82. ZM u vezi sa članom 16. stav 2., 4. i 5. ZKP i s tim u vezi navodi da su pobijana rešenja doneta na osnovu nesavesne ocene dokaza i uz utvrđivanje činjenica na način suprotan citiranim odredbama člana 16. ZKP, da je zaključivanje prvostepenog i drugostepenog suda o vinosti maloletnika nepravno i logički nedosledno, da se iz prvostepene i drugostepene odluke očituje nejednakost pažnje kojom se utvrđuju činjenice koje idu u korist okrivljenog, a koje činjenice u drugostepenoj presudi u potpunosti i izostaju, da su oba suda donela pogrešne odluke o krivici maloletnika na osnovu činjenica koje ne upućuju na izvesnost u zaključivanju, već isključivo na indicije, što nije dovoljan kvalitet činjenica za donošenje osporenih zaključaka, kao što je slučaj sa zaključivanjem suda o radnji „krađe“ na osnovu radnje kasnije navodne preprodaje predmetnog telefona koja, osim što je sporna zbog načina na koji je utvrđena (na osnovu iskaza svedoka R.S. osporenog od strane svedoka N.N. i čiji je kredibilitet tokom postupka doveden u pitanje), sama po sebi ne predstavlja krivično delo, te da su sudovi kod takvog stanja stvari imali mogućnost i zakonsku obavezu da primene princip in dubio pro reo i sumnju koja je nužno morala postojati na osnovu savesne ocene dokaza reše u korist okrivljenog.
Međutim, prema odredbi člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog u granicama prava koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP) mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede odredaba člana 16. ZKP ni zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj odluci, na koje se ukazuje izloženim navodima zahteva, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog sada punoletnog M.M. ocenjen kao nedozvoljen.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Nataša Banjac,s.r. Janko Lazarević,s.r.
