Presudom Višeg suda u Kraljevu Kž1. 140/23 od 08.02.2024. godine, povodom žalbe branioca okrivljenog AA, advokata Veroslava Garića i po službenoj dužnosti preinačena je presuda Osnovnog suda u Kraljevu 48K. 357/23 od 14.09.2023. godine tako što je okrivljeni AA oglašen krivim za krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika i osuđen je na novčanu kaznu u određenom iznosu od 20.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko u datom roku kaznu ne plati ista će biti zamenjena kaznom zatvora, tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Istom presudom, okrivljeni je obavezan da snosi troškove krivičnog postupka i da plati na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara, privatnom tužiocu troškove krivičnog postupka nastale pred drugostepenim sudom u iznosu od 63.000,00 dinara, kao i troškove postupka nastale pred prvostepenim sudom o čijoj visini će prvostepeni sud doneti posebno rešenje u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Bojana Blažić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. i 4. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a pobijane presude preinači, tako da okrivljenog oslobodi od optužbe za krivično delo koje mu je stavljeno na teret ili da pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje pred potpuno izmenjenim većem, kao i da u smislu člana 488. stav 3. ZKP, odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se pravnosnažne presude zasnivaju na nezakonitom dokazu, a kao nezakonit dokaz označava CD snimak koji je oštećeni dostavio kao dokaz u postupku, a koji predstavlja snimak privatne kuće blizu mesta navodnog izvršenja dela i pribavljen je na nepoznat način (privatno lice ga je navodno pribavilo od drugog privatnog lica).

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Iz spisa predmeta proizilazi da je punomoćnik privatnog tužioca pribavio snimak nadzorne kamere sa kuće u blizini mesta izvršenja dela, u ulici ... broj .., i isti predao sudu, a koji je sud reprodukovao na glavnom pretresu.

Prema stavu 1. člana 64. ZKP, privatni tužilac ima pravo da: 1) podnese i zastupa privatnu tužbu; 2) podnese predlog i dokaze za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva i da predloži privremene mere za njegovo obezbeđenje; 3) angažuje punomoćnika iz reda advokata i 4) preduzima druge radnje kada je to određeno ovim zakonikom, dok je stavom 2. propisano da pored prava iz stava 1. ovog člana, privatni tužilac ima prava koja pripadaju javnom tužiocu, osim onih koja javni tužilac ima kao državni organ.

Prema tome, u konkretnom slučaju radi se o predmetu koji je pribavljen od strane privatnog tužioca preduzimanjem potrebnih mera da se pronađe učinilac i obezbede tragovi krivičnog dela, te prema tome, video zapis snimka sa nadzorne kamere predstavlja predmet koji je podoban da služi kao dokaz neke činjenice koja ima značaj za pravne odnose i kao takav se može izvesti kao dokaz u krivičnom postupku, jer je u pitanju CD na kome se nalazi snimak zabeležen sigurnosnim kamerama koje su postavljene radi zaštite bezbednosti ljudi i imovine na adresi u ulici ... broj .. . Imajući u vidu izneto, Vrhovni sud nalazi da predmetni CD sa video zapisom predstavlja zakonit dokaz, te se samim tim na istom presuda može zasnivati iz kojih su razloga ocenjeni kao neosnovani suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 16. ZKP, jer je sud sumnju u pogledu činjenica od kojih zavisi vođenje krivičnog postupka, postojanje obeležja krivičnog dela ili primene neke druge odredbe krivičnog zakona u presudi ili rešenju koje odgovara presudi trebalo da reši u korist okrivljenog, a osim toga povređena je i odredba člana 15. ZKP koja predviđa da je teret dokazivanja optužbe na tužiocu.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi da je sud povredio zakon i time što je poklonio veru kontradiktornim izjavama dva maloletna svedoka, pri čemu nije odlučio o predlogu odbrane da se pribavi izveštaj Policijske uprave Kraljevo o tome da li je privatni tužilac te večeri privođen i da li je prijavljen incident o kome se izjašnjavao u ovom postupku, niti sud daje razloge na osnovu čega je uveren u prisustvo okrivljenog na mestu navodnog izvršenja krivičnog dela, ni na osnovu čega je utvrdio da je okrivljeni udario privatnog tužioca otvorenim dlanom u predelu lica. Branilac, takođe, u podnetom zahtevu daje sopstvenu ocenu iskaza svedoka BB i VV i ukazuje na protivrečnosti u njihovim iskazima i propuštanju suda da u smislu člana 368. stav 1. tačka 5) ZKP izvede dopunske dokaze u cilju otklanjanja protivrečenosti i nejasnoća u izvedenim dokazima u cilju svestranog raspravljanja predmeta dokazivanja.

Napred iznetim navodima kojima branilac analizira i vrši ocenu izvedenih dokaza, te daje sopstvenu ocenu svih izvedenih dokaza i na osnovu svoje verzije događaja izvlači zaključak o nepostojanju krivičnog dela, suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 15., 16. i člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković