Kzz 699/2023 odbijen zzz

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 699/2023
06.07.2023. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Svetlane Tomić Jokić, predsednika veća, Bojane Paunović, Nevenke Važić, Milene Rašić i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Sanjom Živanović, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Milana Đuretanovića, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i drugih, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti okrivljenog lično i njegovog branioca adv. Sandre Tanasković Savić, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K 494/22 od 15.11.2022. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 72/23 od 22.03.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 06.07.2023. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milana Đuretanovića, advokata Sandre Tanasković Savić, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K 494/22 od 15.11.2022. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 72/23 od 22.03.2023. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog Milana Đuretanovića podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K 494/22 od 15.11.2022. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 72/23 od 22.03.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu K 494/22 od 15.11.2022. godine okrivljeni Milan Đuretanović oglašen je krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, za koje mu je prethodno utvrđena kazna zatvora u trajanju od 7 (sedam) godina i 8 (osam) meseci, i zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 10 (deset) meseci i novčana kazna u iznosu od 50.000,00 dinara, pa je na osnovu člana 60. i 63. KZ, osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) godina u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 08.12.2020. godine do 12.05.2022. godine, i na novčanu kaznu u iznosu od 50.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od tri meseca od pravnosnažnosti presude, a ako okrivljeni ne plati novčanu kaznu u određenom roku, sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna ne može biti duža od šest meseci. Istom presudom, okrivljenom je na osnovu člana 87. KZ u vezi člana 246. stav 8. KZ i člana 348. stav 6. KZ izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta bliže opisanih u izreci presude. Okrivljeni je oslobođen dužnosti plaćanja troškova krivičnog postupka pa isti padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 72/23 od 22.03.2023. godine usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Beogradu preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu K 494/22 od 15.11.2022. godine, samo u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Beogradu, okrivljenom Milanu Đuretanoviću, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ zadržao kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 7 (sedam) godina i 8 (osam) meseci, dok mu je za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ zadržao kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i 10 (deset) meseci i novčanu kaznu u iznosu od 50.000,00 dinara, pa ga je primenom citiranih zakonskih odredbi i odredbi člana 4, 42, 45, 54, 55a, 60. i 63. KZ osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) godina i 6 (šest) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 08.12.2020. godine do 12.05.2022. godine, i na novčanu kaznu u iznosu od 50.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od tri meseca od pravnosnažnosti presude, s tim da će se ukoliko novčana kazna ne bude plaćena u određenom roku ista zameniti kaznom zatvora, tako što će sud za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna ne može biti duža od šest meseci, a ako okrivljeni plati samo deo novčane kazne, ostatak kazne srazmerno će se zameniti kaznom zatvora, a ukoliko isplati ostatak novčane kazne, izvršenje kazne zatvora će se obustaviti, dok je žalba branioca okrivljenog, advokata Sandre Tanasković Savić odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti, podneli su:

- branilac okrivljenog, advokat Sandra Tanasković Savić, zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP, bez predloga, i

- okrivljeni lično, zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude tako što će ga oglasiti krivim zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. KZ „i adekvatno kazni“ ili da sud pobijane presude ukine.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milana Đuretanovića je neosnovan.

Branilac okrivljenog Milana Đuretanovića, advokat Sandra Tanasković Savić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP ističući da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili odredbu člana 55a KZ. Prema mišljenju branioca, u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi koji su kumulativno propisani odredbom člana 55a KZ jer je okrivljeni, iako više puta osuđivan, samo jednom osuđen na kaznu zatvora u trajanju dužem od jedne godine, pa je prema istom mogla biti primenjena samo odredba člana 55. KZ.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima ukazuje da je pobijanim presudama odlukom o krivičnoj sankciji učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 55a KZ, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a kako su isti neosnovano isticani u postupku po redovnom pravnom leku, to ovaj sud, prihvatajući razloge date na strani 8. u stavu drugom obrazloženja presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 72/23 od 22.03.2023. godine, kao dovoljne, argumentovane i jasne, na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP koju obrazlaže navodima da je radnje okrivljenog trebalo pravno kvalifikovati kao krivično delo iz člana 246a stav 1. KZ, a ne kao krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ, što zapravo predstavlja povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. Međutim, stav da su radnje okrivljenog pogrešno pravno kvalifikovane, branilac obrazlaže iznošenjem svoje ocene dokaza u pogledu postojanja zavisnosti okrivljenog od opojnih droga i dinamici njihovog korišćenja, i na osnovu toga izvodi zaključak da je sva opojna droga bila namenjena za ličnu upotrebu okrivljenog, a ne za dalju prodaju.

Na opisan način, iznošenjem sopstvene ocene dokaza i zaključaka, koji su suprotni oceni dokaza i činjeničnim utvrđenjima nižestepenih sudova, branilac okrivljenog, advokat Sandra Tanasković Savić, u suštini ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, koja ne predstavlja zakonski razlog u okviru povreda navedenih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa se ovaj sud nije upuštao u njihovo razmatranje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti, pored branioca, podneo je i okrivljeni lično, na šta po zakonu nije ovlašćen, obzirom da je odredbom člana 483. stav 3. ZKP propisano da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti isključivo preko branioca, pa Vrhovni sud nalazi da je zahtev zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog Milana Đuretanovića nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 55a KZ, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Sandre Tanasković Savić, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, odlučio kao u stavu prvom izreke, dok je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 483. stav 1. ZKP, odlučio kao u stavu drugom izreke presude i zahtev okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić