Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 70/10
07.04.2010. godina
Beograd

U IME NARODA

 

            Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gorana Čavline, predsednika veća, Anđelke Stanković, Ljubice Knežević-Tomašev, Veska Krstajića i Mirjane Ivić, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog S.S. i dr, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca         Ktz. broj 1095/09 od 20.11.2009. godine, podignutom protiv pravnosnažnih presuda Opštinskog suda u Prokuplju K. broj 228/08 od 08.05.2009. godine i Okružnog suda u Prokuplju Kž. broj 474/09 od 22.09.2009. godine, u sednici veća održanoj u prisustvu okrivljene ..., dana 07.04.2010. godine, doneo je

 

P R E S U D U

 

            I Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. 1095/09 od 20.11.2009. godine, delimično se UVAŽAVA, tako što se UTVRĐUJE da je u korist okrivljenih ... i ... povređen zakon i to presudom Opštinskog suda u Prokuplju K. 228/08 od 08.05.2009. godine, iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP-a, a presudom Okružnog suda u Prokuplju Kž. 474/09 od 22.09.2009. godine, iz člana 380. stav 1. tačka 1. ZKP-a u vezi člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP-a.

 

            II Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz. broj 1095/09 od 20.11.2009. godine, ODBIJA SE, kao neosnovan, da je prvostepenom presudom učinjena povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 2. u vezi člana 331. i u vezi člana 17. ZKP-a.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

            Presudom Opštinskog suda u Prokuplju K. broj 228/08 od 08.05.2009. godine, na osnovu člana 355. tačka 1. ZKP-a, oslobođeni su od optužbe okrivljeni ... i ... da su kao saizvršioci učinili krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ-a, a okrivljeni ... i da je učinio četiri krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ-a i krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ-a.

 

            Okružni sud u Prokuplju presudom Kž. broj 474/09 od 22.09.2009. godine odbio je kao neosnovanu žalbu Opštinskog javnog tužioca u Prokuplju i prvostepenu presudu potvrdio.

 

            Protiv navedene presude Opštinskog suda u Prokuplju K. broj 228/08 od 08.05.2009. godine, Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz. broj 1095/09 od 20.11.2009. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP-a i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 2. u vezi člana 331. i u vezi člana 17. ZKP-a, a protiv presude Okružnog suda u Prokuplju Kž. broj 474/09 od 22.09.2009. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 380. stav 1. u vezi člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP-a, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti tako što će konstatovati da su Opštinski sud u Prokuplju i Okružni sud u Prokuplju ovim presudama povredili zakon u korist okrivljenih ... i ...

 

            Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 422. stav 3. ZKP-a, u prisustvu okrivljene ..., a u odsustvu uredno obaveštenog Republičkog javnog tužioca i okrivljenog, koji nije mogao biti obavešten na adresi iz spisa predmeta, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta zajedno sa pobijanim presudama, pa je po oceni navoda u zahtevu, odlučujući na osnovu člana 90. stav 1.  Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik broj 116 od 22.12.2008. godine), našao:

 

            Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano ističe zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, da je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP-a, jer nije dao razloge o odlučnim činjenicama, a oni koji su dati su nejasni i u znatnoj meri protivrečni.

 

            Naime, prvostepeni sud u obrazloženju presude na strani 5, između ostalog navodi, da je nesumnjivo utvrđeno da je okrivljeni ... u povremenim stanjima pijanstva dolazio u konflikt sa vanbračnom suprugom, okrivljenom ..., da  je u prisustvu maloletne dece psovao, vređao i vulgarno se izražavao, ali i to da niko u njihovoj porodici nema strah odnosno ne plaši se od okrivljenog ..., a da potom nalazi da krivična dela za koja je optužen, po zakonu nisu krivična dela zato što im nedostaju posebni elementi onih krivičnih dela za koja je podignuta optužba, pri čemu za ovakav zaključak ne daje razloge, niti konkretizuje koja dela, odnosno koje radnje okrivljenog pri tom ima u vidu odnosno kojih to zakonskih obeležja predmetnih krivičnih dela nema u radnjama okrivljenog.

 

            Nadalje, prvostepeni sud istovremeno nalazi da se iz ponašanja okrivljene ... ne može zaključiti da je ista primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrozila spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje članova svoje porodice – maloletne dece, što je potpuno nerazumljivo, s`obzirom da se okrivljenoj optužbom i ne stavlja na teret da je predmetno krivično delo izvršila na štetu svih maloletnih oštećenih, već samo na štetu maloletne ....

 

            Pored toga, Vrhovni kasacioni sud istovremeno nalazi da se protivrečnost u razlozima presude ogleda i u tome, što prvostepeni sud  najpre na osnovu izveštaja Centra za socijalni rad P. utvrđuje da su odnosi u vanbračnoj zajednici okrivljenih poremećeni u dužem vremenskom periodu, da je između okrivljenih dolazilo do čestih svađa, a naročito u situaciji kada je okrivljeni konzumirao alkohol, što je izazivalo uznemirenost maloletne oštećene koja je upravo u toku njihove svađe popila određenu količinu sedativa pokušavajući da izvrši samoubistvo, a zatim nalazi da u konkretnom slučaju ne postoji ugrožavanje spokojstva i duševnog stanja članova porodice, jer bi kod istih moralo da bude prisutno osećanje fizičke i psihičke nesigurnosti i uverenje da im preti opasnost od strane izvršioca dela. Izneti razlozi su nerazumljivi i u suprotnosti su sa izvedenim dokazima, a prevashodno sa medicinskom dokumentacijom koja se odnosi na pokušaj samoubistva maloletne ..., izveštajem Centra za socijalni rad u P. u kome se između ostalog navodi da maloletna oštećena u svojoj porodici ima neadekvatne uslove za razvoj zbog čega ju je Centar predvideo za izmeštanje u odgovarajuću ustanovu, kao i sa nalazom i mišljenjem veštaka psihologa LJ.D. na osnovu koga je utvrđeno da su porodični odnosi nepodnošljivi, kao i ponašanje očuha ... koji pije, ponaša se nedolično, psuje decu, preti da će zapaliti kuću, te da sve to čini u pijanom stanju i da razlozi pokušaja suicida maloletne oštećene leže u njenoj bespomoćnosti da reši nepodnošljivu porodičnu situaciju, ali i da kod maloletne oštećene postoje izvesne smetnje u sazrevanju čemu su pored primarne prirode dodatno doprineli izloženost stalnom stresu, poruke kriticizma od strane majke i česte verbalne agresije od strane pijanog očuha.

 

            Kada su u pitanju krivična dela opisana u stavu 2 izreke prvostepene presude, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su razlozi prvostepene presude i u ovom delu nejasni, dok je u odnosu na neke odlučne činjenice prvostepeni sud propustio da da razloge.

 

            Naime, nedovoljni su i nejasni razlozi prvostepenog suda zbog čega je okrivljenog ... oslobodio od optužbe da je izvršio krivična dela opisana u stavu 2 izreke prvostepene presude, ovo posebno kada se ima u vidu da je sud na osnovu iskaza okrivljenih ... i  ... zaključio da se zbog verbalno neadekvatnog ponašanja, psovki, vike i galame okrivljenog u stanju pijanstva, okrivljena obratila organima gonjenja i inicirala pokretanje krivičnog postupka, te da je takvo ponašanje dovelo do psihičkih problema maloletnih oštećenih a posebno maloletne ...

 

            Vrhovni kasacioni sud nalazi da, kako drugostepeni sud, odlučujući o žalbi nadležnog javnog tužioca izjavljenoj protiv prvostepene presude zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP-a, nije reagovao na opisanu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka u prvostepenoj presudi, na koju pazi i po službenoj dužnosti, u smislu člana 380. stav 1. tačka 1. ZKP-a, i prvostepenu presudu ukinuo, već je našao da pobijana presuda nije zahvaćena navedenom bitnom povredom odredaba krivičnog postupka, to je i presudom Okružnog suda u Prokuplju Kž. 474/09 od 22.09.2009. godine, povređen krivični zakon iz člana 380. stav 1. tačka 1. u vezi člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP-a.

 

            Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 425. stav 1. i 2. ZKP-a, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci pod I ove presude i samo utvrdio povrede postupka.

 

            Neosnovano se zahtevom Republičkog javnog tužioca ukazuje da je prvostepeni sud povredio odredbu člana 368. stav 2. u vezi člana 331. i u vezi člana 17. ZKP-a, s`obzirom da iz zapisnika o glavnom pretresu održanom dana 08. maja 2009. godine, ne proizlazi da su stranke odnosno drugi učesnici u postupku zahtevali da saslušanim svedocima postavljaju pitanja, a da im je predsednik veća to zabranio, protivno odredbama ZKP-a. Pored toga, Republički javni tužilac se zahtevom neosnovano poziva na povredu odredbe iz člana 331. stav 4. ZKP-a, s`obzirom da je u pitanju procesna odredba koja je doneta i stupila na snagu nakon donošenja prvostepene presude (Zakon o izmenama i dopunama ZKP-a  „Sl. Glasnik RS“ br. 72 od 03.09.2009. godine), pa samim tim prvostepeni sud nije mogao da po njoj postupi.

 

            Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 424. ZKP-a, Vrhovni kasacioni sud odlučio je kao u izreci pod II presude.

 

Zapisničar-savetnik,                                                          Predsednik veća-sudija,

 

  Vesna Veselinović,s.r.                                                          Goran Čavlina, s.r.