Kzz 70/11 - povrede krivičnog zakona – zastarelost

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 70/11
26.10.2011. godina
Beograd

U IME NARODA

 

            Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Anđelke Stanković, Ljubice Knežević-Tomašev, Veska Krstajića i Gorana Čavline, članova veća, sa savetnikom Vesnom Veselinović, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog B.M, zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz broj 610/11 od 05.10.2011. godine, podignutom protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Valjevu K broj 2836/10 od 09.05.2011. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 broj 3242/11 od 24.06.2011. godine, u sednici veća održanoj u smislu člana 422. stav 3. ZKP-a, dana 26.10.2011. godine, doneo je

 

P R E S U D U

 

            ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ktz broj 610/11 od 05.10.2011. godine podignut protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Valjevu K broj 2836/10 od 09.05.2011. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 broj 3242/11 od 24.06.2011. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

            Rešenjem Osnovnog suda u Valjevu K broj 2836/10 od 09.05.2011. godine, okrivljeni B.M, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela uvrede iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika i krivičnog dela uništenje i oštećenje tuđe stvari iz člana 212. stav 1. Krivičnog zakonika, pa mu je izrečena sudska opomena.             Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž1 broj 3242/11 od 24.06.2011. godine, odbijene su, kao neosnovane žalbe okrivljenog B.M. i njegovog branioca, a prvostepeno rešenje je potvrđeno.

 

            Republički javni tužilac podigao je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv ovih rešenja, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 369. tačka 2. ZKP-a u vezi člana 104. stav 3. KZ-a, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaženjem zahteva obustavi postupak prema okrivljenom B.M. zbog nastupanja relativne zastarelosti.

 

            Vrhovni kasacioni sud je postupio u smislu člana 422. stav 3. ZKP-a i održao sednicu veća, u odsustvu obaveštenog Republičkog javnog tužioca, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev podignut pa je po oceni navoda i predloga iznetih u zahtevu, našao:

 

            Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

 

            Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca neosnovano ukazuje da je prvostepenim i drugostepenim rešenjem, na štetu okrivljenog B.M, povređen krivični zakon iz člana 369. tačka 2. ZKP-a u vezi člana 104. stav 3. KZ-a, sa obrazloženjem da se kritični događaj desio 29.06.2007. godine a da je rešenje kojim je okrivljenom zbog izvršenja krivičnog dela uvrede iz člana 170. stav 1. KZ-a i krivičnog dela uništenje i oštećenje tuđe stvari iz člana 212. stav 1. KZ-i izrečena sudska opomena, doneto 09.05.2011. godine, iako je 30.06.2009. godine nastupila relativna zastarelost krivičnog gonjenja shodno odredbi člana 103. tačka 7. KZ-a, koja predviđa da se krivično gonjenje ne može preduzeti kad protekne dve godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora do jedne godine ili novčana kazna. Republički javni tužilac nalazi da se podnesak punomoćnika privatnih tužilaca od 15.04.2008. godine upućen prvostepenom sudu sa ciljem da postupajući sudija zakaže glavni pretres, ne može smatrati procesnom radnjom koja je preduzeta radi otkrivanja krivičnog dela ili radi otkrivanja i gonjenja učinioca zbog izvršenja krivičnog dela i da je s`toga pogrešan zaključak drugostepenog suda da je preduzimanjem navedene radnje prekinut tok zastarelosti krivičnog gonjenja.

 

            Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je izneti stav Republičkog javnog tužioca neprihvatljiv iz razloga što u konkretnom slučaju upućivanje podneska punomoćnika privatnih tužilaca sa predlogom da se zakaže glavni pretres predstavlja delatnost - procesnu radnju ovlašćenog procesnog subjekta koja je preduzeta radi uticanja na tok i okončanje krivičnog postupka pri čemu je osnov navedene radnje određen u procesnom zakonu, te se istom prekida rok zastarelosti krivičnog gonjenja koji od njenog preduzimanja počinje da teče iznova.

 

            Osnov za preduzimanje navedene radnje punomoćnika privatnih tužilaca predviđen je odredbom člana 171. ZKP-a koja pod podneskom podrazumeva zahteve, predloge, prijave, molbe, tužbe, žalbe, prigovore i druga saopštenja procesnih subjekata koje stranke i drugi učesnici u postupku upućuju organima pred kojima se vodi postupak. Upravo korišćenjem ove zakonske mogućnosti je podnet podnesak punomoćnika privatnih tužilaca kojim se od prvostepenog suda traži zakazivanje glavnog pretresa, isključivo radi uticanja na tok i okončanje postupka zbog procesne neaktivnosti suda - sudije i postupanja suprotno odredbi člana 439. stav 2. ZKP-a koja ga obavezuje da, nakon prethodnog ispitivanja privatne tužbe, dostavi optužbu okrivljenom, odmah zakaže glavni pretres a ako glavni pretres ne zakaže u roku od mesec dana od dana prijema privatne tužbe o razlozima obavesti predsednika suda koji će preduzeti mere da se glavni pretres što pre održi, na koji način se štiti jedno od načela krivičnog postupka iz člana 16. stav 1. ZKP-a da je dužnost suda da postupak sprovede bez odugovlačenja.

 

            Navedeno postupanje punomoćnika privatnih tužilaca po oceni ovoga suda pored ostalog preduzeto je i u cilju ostvarenja prava na pravično suđenje, odnosno suđenje u razumnom roku koje je garantovano članom 32. Ustava Republike Srbije i članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i ima karakter procesne radnje koja je bila jedina na raspolaganju privatnim tužiocima u cilju podsticanja suda na efikasnije i delotvornije postupanje u odlučivanju o njihovim pravima.

 

            Pošto je navedeni podnesak punomoćnika privatnih tužioca imao karakter procesne radnje kojom je prekinut tok zastarelosti krivičnog gonjenja, to nije došlo do nastupanja relativne zastarelosti krivičnog gonjenja, te se samim tim podnetim zahtevom neosnovano ukazuje da je osporenim rešenjima na štetu okrivljenog povrećen krivični zakon iz člana 369. tačka 2. ZKP u vezi člana 104. stav 3. KZ.

 

            Ocenivši, iz iznetih razloga da je zahtev za zaštitu zakonitosti neosnovan, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 424. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

 

Zapisničar-savetnik,                                                          Predsednik veća-sudija,

 

Vesna Veselinović, s.r.                                                            Bata Cvetković, s.r.