.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 70/2019
06.02.2019. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 1) Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Gorana Todorovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Prokuplju 2K.br.234/18 od 28.08.2018. godine i Višeg suda u Prokuplju Kž.br.230/18 od 30.11.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 06.02.2019. godine, jednoglasno, doneo je
P R E S U D U
USVAJA SE kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Gorana Todorovića, pa se PREINAČUJU pravnosnažne presude Osnovnog suda u Prokuplju 2K.br.234/18 od 28.08.2018. godine i Višeg suda u Prokuplju Kž.br.230/18 od 30.11.2018. godine, tako što Vrhovni kasacioni sud okrivljenu AA, sa ličnim podacima kao u spisima predmeta, za krivično delo za koje je optužena i pravnosnažno oglašena krivom, na osnovu člana 423. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku
OSLOBAĐA OD OPTUŽBE
Da je:
dana 08.02.2018. godine, oko 13,00 časova, u Prokuplju, u stanju
uračunljivosti, sa umišljajem, drugo lice neovlašćeno pratila u cilju fizičkog približavanja tom licu protivno njegovoj volji, na taj način što je videvši oštećenu BB u centru Prokuplja, krenula za njom i kada je oštećena ušla u kafe „VV“, ušla za njom, a potom kada je izašla iz kafea, izašla za njom i potom za oštećenom ušla u drugi kafić „GG“ u koji je oštećena ušla, kada joj se oštećena obratila pitavši je da li je prati, a potom kada je oštećena izašla iz kafea i krenula ka centru grada kako bi se sastala sa svojim prijateljima DD i ĐĐ, krenula za njom i kada je oštećena sa svojim prijateljima ušla u putničko vozilo EE prišla do vozila, a potom kada se vozilo udaljilo sa lica mesta, otišla do kuće oštećene BB i stajala u ulici ..., pri čemu je bila svesna zabranjenosti dela i htela je njegovo izvršenje,
- čime bi izvršila krivično delo proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 1) Krivičnog zakonika.
Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prokuplju 2K.br.234/18 od 28.08.2018. godine okrivljena AA je oglašena krivom zbog izvršenja krivičnog dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 1) KZ i izrečena joj je uslovna osuda kojom joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci i istovremeno određeno da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku proveravanja od 1 (jedne) godine po pravnosnažnosti presude ne izvrši drugo krivično delo.
Istom presudom okrivljena je obavezana da plati oštećenoj BB na ime troškova krivičnog postupka iznos od 27.000,00 dinara i sudu na ime paušala iznos od 3.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Višeg suda u Prokuplju Kž.br.230/18 od 30.11.2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA - advokata Gorana Todorovića i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Prokuplju 2K.br.234/18 od 28.08.2018. godine.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA - advokat Goran Todorović, zbog povreda zakona iz člana 423. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP, te povreda zakona iz članova 22, 25. i 138a stav 1. tačka 1) KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, te preinači u celini pravnosnažne presude Osnovnog suda u Prokuplju 2K.br.234/18 od 28.08.2018. godine i Višeg suda u Prokuplju Kž.br.230/18 od 30.11.2018. godine i okrivljenu AA na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP oslobodi od optužbe.
Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.
Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano branilac okrivljene AA u podnetom zahtevu ukazuje da je pobijanom pravnosnažnom presudom, kojom je okrivljena oglašena krivom za krivično delo proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 1) KZ, učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na štetu okrivljene. Ovo sa razloga jer činjenični opis krivičnog dela ne sadrži sve bitne zakonske elemente bića krivičnog dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 1) KZ, a zbog čega delo za koje je okrivljena optužena i pravnosnažno oglašena krivom po zakonu nije krivično delo, te ju je na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP za isto trebalo osloboditi od optužbe.
Naime, prema činjeničnom opisu krivičnog dela, datom u optužnom predlogu Osnovnog javnog tužioca u Prokuplju KT.br.187/18 od 15.05.2018. godine i utvrđenom u izreci prvostepene presude, okrivljena je „dana 08.02.2018. godine, oko 13,00 časova, u Prokuplju, u stanju uračunljivosti, sa umišljajem, drugo lice neovlašćeno pratila u cilju fizičkog približavanja tom licu protivno njegovoj volji, na taj način ...“
Osnovni oblik krivičnog dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 1) Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ broj 94/2016 od 24.11.2016. godine, sa stupanjem na snagu 01.06.2017. godine) čini onaj ko u toku određenog vremenskog perioda drugo lice neovlašćeno prati ili preduzima druge radnje u cilju fizičkog približavanja tom licu protivno njegovoj volji.
Iz zakonskog opisa bića krivičnog dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 1) KZ proizilazi da je bitno obeležje ovog krivičnog dela radnja izvršenja koja se sastoji u neovlašćenom praćenju drugog lica ili preduzimanju drugih radnji u cilju fizičkog približavanja tom licu protivno njegovoj volji, pri čemu je bitno obeležje ovog krivičnog dela i to da protivpravne radnje prema pasivnom subjektu moraju biti preduzete u toku određenog vremenskog perioda, dakle da se iste moraju ponavljati i trajati određeni vremenski period.
Imajući u vidu navedeno, u konkretnom slučaju, po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, delo okrivljene koje je predmet optužbe po zakonu nije krivično delo, jer iz činjeničnog opisa krivičnog dela, datog u optužnom aktu javnog tužioca i utvrđenog u izreci prvostepene presude, ne proizilaze sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 1) KZ, za koje je okrivljena u ovom krivičnom postupku optužena i pravnosnažno oglašena krivom. Ovo sa razloga jer u činjeničnom opisu krivičnog dela nije naveden određeni vremenski period u kome je okrivljena preduzimala radnju izvršenja krivičnog dela i to konkretno označenje u vremenu od kada do kada, a što je bitno obeležje predmetnog krivičnog dela, već je navedeno samo „dana 08.02.2018. godine, oko 13,00 časova“, a što po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju nije dovoljno za postojanje predmetnog krivičnog dela. Kod nedostatka ovog bitnog elementa bića krivičnog dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 1) KZ, to se u opisanim radnjama okrivljene, koje su joj stavljene na teret i za koje je pravnosnažnom presudom oglašena krivom, ne stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 1) KZ.
Stoga je pogrešno stanovište nižestepenih sudova da radnje okrivljene AA, koje su opisane u optužnom aktu javnog tužioca i u izreci prvostepene presude, imaju sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 1) KZ, zbog kog je okrivljena optužena i pravnosnažno oglašena krivom, pa je prvostepeni sud, oglašavajući okrivljenu krivom zbog predmetnog krivičnog dela, učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na štetu okrivljene, a koju povredu nije otklonio drugostepeni sud donoseći pobijanu drugostepenu odluku u postupku po žalbi na prvostepenu presudu, iako je na navedeno u svojoj žalbi ukazivao branilac okrivljene.
Shodno svemu napred navedenom, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Gorana Todorovića, te otklonio navedenu povredu krivičnog zakona, preinačenjem pobijanih pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Prokuplju 2K.br.234/18 od 28.08.2018. godine i Višeg suda u Prokuplju Kž.br.230/18 od 30.11.2018. godine, tako što je okrivljenu AA na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP oslobodio od optužbe da je izvršila krivično delo proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 1) KZ, jer delo za koje je okrivljena optužena i pravnosnažno oglašena krivom po zakonu nije krivično delo.
Na osnovu člana 265. stav 1. ZKP Vrhovni kasacioni sud je odlučio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.
Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik Za Predsednika veća-sudija
Snežana Lazin,s.r. Vesko Krstajić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
