Vrhovni sud je na osnovu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dragana Jelića, ukazuje da je rešenjem Višeg suda u Kruševcu Kž2 110/23 od 15.11.2023. godine učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP.

Naime, iz spisa predmeta utvrđuje se da je u postupku koji je vođen protiv okrivljenog AA postupajući po izjavljenim žalbama Viši sud u Kruševcu doneo presudu Kž1 81/23 26.05.2023. godine u veću sastavljenom od sudija Dragane Maksimović, predsednika veća, Dragana Zdravkovića i Suzane Cakić, kao članova veća, i istom presudom odbio kao neosnovane izjavljene žalbe i prvostepenu presudu Osnovnog suda u Kruševcu 1K br. 393/22 od 27.01.2023. godine potvrdio, a kojom je pored ostalih okrivljeni AA oglašen krivim za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca.

Iz spisa predmeta se dalje utvrđuje da je branilac okrivljenog, advokat Dragan Jelić podneo zahtev za ponavljanje krivičnog postupka, a koji je odbijen kao neosnovan rešenjem Osnovnog suda u Kruševcu Kv. br. 371/23 od 25.09.2023. godine. Postupajući po podnetoj žalbi branioca okrivljenog Viši sud u Kruševcu je rešenjem Kž2 110/23 od 15.11.2023. godine odbio kao neosnovanu žalbu izjavljenu protiv prvostepenog rešenja Osnovnog suda u Kruševcu Kv. br. 371/23 od 25.09.2023. godinem, u veću sastavljenom od sudija Biljane Tošković Surla, predsednika veća i Suzane Cakić i Dragane Maksimović, članova veća.

Iz napred iznetog proizilazi da su sudije Dragana Maksimović i Suzana Cakić postupale u donošenju odluke drugostepenog suda, a potom i u veću koje je odlučivalo o žalbi podnetoj protiv rešenja o odbijanju zahteva za ponavljanje krivičnog postupka.

Odredbom člana 474. ZKP u stavu 2. propisano je da prilikom odlučivanja o zahtevu, član veća neće biti sudija koji je učestvovao u donošenju presude u ranijem postupku, te po oceni ovog suda, učešće sudija Dragane Maksimović i Suzane Cakić u veću koje je odlučivalo po žalbi izjavljenoj na rešenje kojim je odbijen predlog za ponavljanje krivičnog postupka, iako su učestvovale u donošenju meritorne odluke u drugostepenom postupku, je okolnost za njihovo obavezno izuzeće.

Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda garantovano je da svako tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama i o krivičnoj optužbi protiv njega ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku, pred nezavisnim i nepristrasnim sudom obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da svako ima pravo da nezavistan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud pravično i u razumnom roku javno raspravi odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

U vezi sa napred navedenim odredbama, Vrhovni sud nalazi da je u cilju zaštite prava na pravično suđenje, što podrazumeva i pravo na nepristrasan i objektivan sud, neophodno isključiti situacije u postupku koje bi dovele do određenog predubeđenja sudije o predmetu postupka, a što je i suština procesnih odredaba o obaveznom izuzeću sudije i drugih procesnih subjekata od postupanja u predmetu (član 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP), dok je za konkretnu procesnu situaciju obavezno izuzeće izričito propisano odredbom člana 474. stav 2. ZKP.

Po oceni Vrhovnog suda, kako sudije Dragana Maksimović i Suzana Cakić nisu izuzete prilikom odlučivanja o žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, to je rešenjem Višeg suda u Kruševcu Kž2 110/23 od 15.11.2023. godine učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, kako se to osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dragana Jelića.

Zbog učinjene povrede odredaba krivičnog postupka, Vrhovni sud je usvajanjem zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukinio rešenje Višeg suda u Kruševcu Kž2 110/23 od 15.11.2023. godine i predmet vratio tom sudu na ponovno odlučivanje, kako bi se otklanjanjem navedene povrede donela pravilna i na zakonu zasnovana odluka.

Iz svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, Vrhovni sud je doneo odluku kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                               Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                    Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić