Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Edvin Prelić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i 7) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud donese presudu kojom će ukinuti pobijane presude i predmet vrati na suđenje prvostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu našao: Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe i da je pobijanim presudama povređen krivični zakon iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP i u vezi sa tim navodi da je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP propisana je bitna povreda odredaba krivičnog postupka kada je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, odnosno odobrenja nadležnog organa.

Iz spisa predmeta proizilazi da je Osnovni javni tužilac u Novom Pazaru - Odeljenje u Sjenici podneo optužni predlog Kt 144/18 od 13.08.2018. godine protiv okrivljenog AA zbog postojanja opravdane sumnje da je u Sjenici izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, kod kog optuženja je javni tužilac ostao do kraja postupka. U prvostepenom postupku koji je vođen po navedenom optužnom predlogu javnog tužioca, okrivljeni AA je presudom Osnovnog suda u Sjenici K 36/20 od 23.12.2021. godine oglašen krivim zbog navedenog krivičnog dela i osuđen na novčanu kaznu, a ova presuda je samo u pogledu mesta izvršenja krivičnog dela preinačena presudom Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 35/22 od 28.03.2022. godine.

Za krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika propisana je novčana kazna ili kazna zatvora do jedne godine i isto se goni po službenoj dužnosti.

Odredbom člana 5. ZKP propisano je da je za krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti ovlašćeni tužilac javni tužilac, pa je iz navedenih razloga javni tužilac i ovlašćeni tužilac za zastupanje optužbe u ovom postupku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom branioca okrivljenog pravnosnažne presude neosnovano pobijaju zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP. Naime, optužni akt je podnet od ovlašćenog tužioca – stvarno nadležnog osnovnog javnog tužioca za postupanje u ovoj krivičnopravnoj stvari, te ne stoje navodi branioca okrivljenog da je u ovom krivičnom postupku postupao neovlašćeni tužilac.

Ostali navodi branioca, izneti u vezi sa ovom povredom postupka, nisu razmatrani, s obzirom da se odnose na pitanje mesne nadležnosti i osnova za njeno zasnivanje, a što u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja razlog zbog kojeg je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.

Kao razlog podnošenja zahteva branilac okrivljenog formalno ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakoniosti, a odnosi se na procesne situacije propisane odredbom člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP, ali ovim se nalazima zapravo ukazuje na postojanje okolnosti koje izazivaju sumnju u nepristrasnost postupajućeg sudije, što ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, pa se ovaj sud u ocenu iznetih navoda, nije upuštao.

I povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koja takođe predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva, branilac u obrazloženju zahteva samo formalno ističe. Ovo stoga, navodi branioca i u pogledu ove povrede zakona, svode na iznošenje sopstvenog stava - da su nižestepeni sudovi u pravnosnažnim presudama manipulisali sa mestom izvršenja krivičnog dela kako bi doneli osuđujuću presudu u odnosu na okrivljenog AA, što nije obuhvaćeno povredom ZKP u smislu člana 439. tačka 2. ZKP, pa nije ni bilo predmet razmatranja od strane Vrhovnog kasacionog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP.

Ostali navodi podnetog zahteva takođe nisu razmatrani, imajući u vidu da istima branilac polemiše sa razlozima drugostepene presude, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i nadalje ukazuje na povrede članova 6., 8., i 17. Krivičnog zakonika i članova 23. i 28. ZKP, koje povrede prema odredbi člana 485. stav 4. ZKP, nisu dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, preko branioca.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                         Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić