Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA-advokat Ivica Kostić zbog povrede zakona iz 485.stav 1.tačka 1) ZKP u vezi člana 439. tačka 1) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev kao osnovan, ukine pobijane presude i spise vrati na ponovno odlučivanje ili da preinači presudu Višeg suda u Vranju Kž1.br.58/22 od 12.04.2022.godine i odbije optužbu u celosti.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocena navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog ističe da izreka presude Osnovnog suda u Vranju K.br.97/20 od 15.11.2021.godine ne sadrži pravilno i na zakoniti način izložene činjenice i okolnosti koje čine subjektivna i objektivna obeležja bića krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121.stav 1.KZ jer u izreci presude nije navedeno zakonsko obeležje krivičnog dela „teško telesno povredio“ odnosno „zdravlje teško narušio“ i nije navedena protivpravnost, odnosno nije opisana svest o zabranjenosti dela.

Odredbom člana 121.stav 1.KZ je propisano da ko drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje teško naruši, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

U izreci pravnosnažne presude Osnovnog suda u Vranju K.br.97/20 od 15.11.2021. utvrđeno je da je okrivljeni „...u stanju uračunljivosti, bez ikakvog povoda, sa umišljajem fizički napao oštećenog BB, na taj način što ga je čupao za kosu, vukao za uši, govoreći mu „ja moram tebe da pretresem“, da bi ga nakon toga desnom nogom na kojoj je nosio patiku, jednom šutnuo u donji prednji predeo grudnog koša sa desne strane, od kog udarca je oštećeni pao na pod, kojom prilikom mu je naneo tešku telesnu povredu u vidu nagnječenja sa rascepom gušterače (upalom i rascepom glavnog kanala gušterače), preloma devetog rebra sa desne strane, nagnječenja desne strane grudnog koša, izliva obostrano u u međumaramičnom prostoru grudne duplje, krvnog podliva iza zadnjeg lista potrbušnice i prisustva tečnosti u trbušnoj duplji sa upalom potrbušnice, pri čemu je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje“.

Navodi zahteva za zaštitu zakonitosti u vezi izostanka objektivnog obeležja bića krivičnog dela bili su istaknuti i u žalbi branioca okrivljenog AA izjavljenoj protiv prvostepene presude i bili su predmet razmatranja Višeg suda u Vranju, kao drugostepenog suda, koji je ove navode ocenio kao neosnovane i o tome u presudi Kž1.br.58/22 od 12.04.2022.godine na strani 3. stav 3. izneo jasne i dovoljne razloge, a koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, te, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na ove razloge i upućuje.

U vezi navoda kojima se ističe da u izreci presude nedostaje i subjektivni element bića krivičnog dela i to svest o protivpravnosti dela, koji čini bitno obeležje opšteg pojma krivičnog dela, Vrhovni kasacioni nalazi sud nalazi da ukoliko su opisani elementi krivičnog dela koji su propisani zakonom, i to kako objektivni, tako i subjektivni u pogledu umišljaja u odnosu na izvršenje krivičnog dela, svest o zabranjenosti dela, ukoliko ne postoji osnov za isključenje protivpravnosti, se pretpostavlja, usled čega je zahtev branioca i u ovom delu ocenjen kao neosnovan.

U ostalom delu, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle, ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP) i ako nema propisani sadržaj (član 484.ZKP).

Branilac okrivljenog je u zahtevu istakao i da je prvostepeni sud učinio i povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. Međutim, iako branilac u zahtevu označava navedenu povredu, koja je dozvoljen razlog za izjavljivanje ovog vanrednog pravnog leka, u obrazloženju zahteva ne konkretizuje u čemu se povreda zakona sastoji, odnosno ne navodi koje odredbe zakona su primenjene a nisu se mogle primeniti. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, podneti zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloge za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo formalno opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Iz napred iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud nalazi da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA-advokata Ivice Kostića u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog ukazuje i da se iz obrazloženja presude ne može sa sigurnošću utvrditi da li se kao posledica krivičnog dela javlja teško narušenje zdravstvenog stanja ili pak teška telesna povreda, s`obzirom da veštak u svom iskazu navedene termine koristi kao sinonime a što je neprihvatljivo, imajući u vidu zakonsku definiciju krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121.stav 1.KZ.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da se nižestepene presude pobijaju zbog povrede odredbe člana 438.stav 2.tačka 2 ZKP , a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog okrivljenog AA, advokata Ivice Kostića u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredaba člana 491. stav 1. i 2. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana člana 485. stav 4. ZKP, u kom delu je odbačen kao nedozvoljen i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484.ZKP, u kom delu je odbačen jer nema zakonom propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                           za Predsednika veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                     Dubravka Damjanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić