Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 275/22 od 04.04.2022. godine, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog, prvostepena presuda je preinačena u delu odluke o kazni, tako što su okrivljenom za krivična dela za koja je oglašen krivim prvostepenom presudom prethodno utvrđene kazne i to za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ izvršeno na štetu oštećene BB, kazna zatvora u trajanju od jednog meseca i za dva krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ, izvršena na štetu maloletnih oštećenih VV i GG, kazne zatvora u trajanju od po sedam meseci, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine dok su, žalba branioca okrivljenog u preostalom delu i žalba Osnovnog javnog tužioca u Loznici, odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandar Grujičić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine obe pobijane presude ili samo drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu, ali drugom veću, na ponovno suđenje ili da pobijane presude ukine i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati i to na izveštajima Centra za socijalni rad „21. Septembar“ u Krupnju, broj ../20 od 04.05.2020. godine i broj ../20 od 10.06.2020. godine i na osnovu iskaza svedoka DD, datog pred Osnovnim javnim tužiocem u Loznici, dana 25.09.2022. godine, sa obrazloženjem da su navedeni izveštaji sačinjeni od strane svedoka DD, radnika Centra za socijalni rad u Krupnju na osnovu izjava mal. oštećenih VV i GG, koje su u toku postupka bile oslobođene od dužnosti svedočenja u smislu člana 94. ZKP, pa je u tom smislu nezakonit i iskaz ovog svedoka, dat pred Osnovnim javnim tužiocem u Loznici, kada se izjašnjavala o činjenicama koje su joj samo posredno poznate na osnovu izjava maloletnih oštećenih, iznetih prilikom ispitivanja u Centru za socijalni rad, tim pre kada se ima u vidu činjenica da navedeni svedok uopšte nije ispitan na glavnom pretresu, već je samo pročitan njen iskaz iz istrage.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog AA, isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 3, u šestom stavu i na strani 4, u prvom stavu obrazloženja presude dao jasne i dovoljne razloge za zaključak da citirani izveštaji Centra za socijalni rad u Krupnju i iskaz svedoka DD, dat pred Osnovnim javnim tužiocem u Loznici nisu nezakoniti dokazi, koje razloge Vrhovni kasacioni sud prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

Pored iznetog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je članom 94. ZKP, propisano da su od dužnosti svedočenja oslobođena određena lica (s obzirom na odnos koji imaju prema okrivljenom), u cilju izbegavanja narušavanja porodičnih odnosa, i ta privilegija se primenjuje isključivo kada pobrojana lica treba ispitati u svojstvu svedoka u krivičnom postupku. Dakle, ova privilegija je ustanovljena samo u korist lica označenih u ovom članu i ne odnosi se na druga lica koja se ispituju u svojstvu svedoka. Sledstveno iznetom, kako iz spisa predmeta, proizlazi da je svedok DD, ispitana u istrazi od strane Osnovnog javnog tužioca u Loznici u skladu sa zakonskim odredbama koje se odnose na ispitivanje svedoka, a iz sadržine njenog iskaza proizlazi da se ovaj svedok, kao radnik Centra za socijalni rad, izjašnjavala o saznanjima do kojih je došla u vezi sa predmetnim događajem u okviru obavljanja aktivnosti iz svog delokruga rada, to navedeni iskaz, po oceni ovoga suda, predstavlja dokaz na kome se presuda može zasnivati. Okolnost da su privilegovani svedoci iskoristili svoje pravo da ne svedoče na glavnom pretresu ne može uticati na zakonitost drugih dokaza, u konkretnom slučaju na iskaz svedoka DD, koja se izjašnjavala o činjenicama do kojih je došla pri vršenju aktivnosti iz svog delokruga u okviru kojih je obavljala razgovor sa maloletnim oštećenima koje su kasnije u krivičnom postupku iskoristile svoje pravo da ne svedoče.

Prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, okrivljenom je optužnicom Osnovnog javnog tužioca u Loznici stavljeno na teret da je kritičnom prilikom oštećenima uputio precizno navedene uvredljive reči, a da je sud, imajući u vidu da tokom postupka nije bilo dokaza da je okrivljeni oštećenima uputio bilo kakve uvredljive reči, okrivljenog oglasio krivim, da je „izgovorio dosta uvredljivih reči“, čime je povređen objektivni identitet optužbe.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP, propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe, sadržane u podnetoj, odnosno na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, između optužbe i presude mora da postoji identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela, koji je dat u optužnom aktu, dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, po nalaženju ovoga suda, pobijanom pravnosnažnom presudom nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen objektivni a ni subjektivni identitet optužbe imajući u vidu, da je činjenični opis u izreci prvostepene presude ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužnog akta. Naime, u činjeničnom opisu dela datom u izreci prvostepene presude, označene su konkretne uvrede koje je okrivljeni uputio oštećenima i navedeno da je okrivljeni svim trima oštećenima izgovorio još dosta uvredljivih reči, koji navodi su sadržani i u činjeničnom opisu dela datom u dispozitivu optužnog akta. Time, što su iz činjeničnog opisa dela u prvostepenoj presudi izostavljeni navodi da je okrivljeni isterivao oštećene iz kuće rekavši im da ne dolaze do 06.05.2020. godine i da se maloletnim oštećenima obratio rečima: „Da mu kćerke ne trebaju, da mu treba sin, da mu se seme zatrlo sa njima dvema“, po oceni ovoga suda, sud je činjenični opis dela u izreci presude uskladio sa činjeničnim stanjem utvrđenim na glavnom pretresu na osnovu izvedenih dokaza, nalazeći da izneti navodi optužbe nisu dokazani. Postupajući na izneti način, krivičnoproceni položaj okrivljenog nije pogoršan, već je izostavljanjem predmetnih navoda u izreci presude, umanjena kriminalna količina koja se okrivljenom stavlja na teret, zbog čega su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva da je pravnosnažnom presudom optužba prekoračena, odnosno da je povređen objektivni identitet presude i optužbe.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanom pravnosnažnom presudom nije učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Pored iznetog, branilac u zahtevu navodi i to da su razlozi prvostepene presude u delu koji se odnosi na ugrožavanje spokojstva i telesnog integriteta svojih kćerki, primenom nasilja, drskim i bezobzirnim ponašanjem, protivrečni izreci presude, zatim da su razlozi presude o činjenicama koje su predmet dokazivanja potpuno nejasni i u znatnoj meri protivurečni, kao i da o činjenicama koje su predmet dokazivanja postoji znatna protivurečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava ili zapisnika o iskazima datih u postupku i samih tih isprava ili zapisnika. Po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog iznetim navodima ukazuje na nedostatke presude koji su propisani kao povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Ostalim navodima zahteva, da nijednim dokazom izvedenim tokom postupka nije utvrđeno da je okrivljeni preduzeo radnje opisane u izreci presude, imajući u vidu da su se oštećene koristile pravom privilegovanih svedoka i odbile da svedoče, zatim da je oštećena BB negirala da je okrivljeni kritičnom prilikom vređao maloletne kćerke, te da iz nalaza i mišljenja veštaka medicinske struke – hirurga, proizlazi da povrede koje su zadobile oštećene nisu vezane za predmetni događaj, odnosno da istih nema, tako da, po mišljenju veštaka, nisu ni nanete, po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog ceni izvedene dokaze i iznosi svoje činjenične zaključke koji su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim pravnosnažnim presudama, čime ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 440. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je zahtev branioca okrivljenog AA, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić