Presudom Višeg suda u Novom Sadu Kž1 94/14 od 05.06.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, a prvostepena presuda je potvrđena.

Branilac okrivljenog, advokat G.R., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede Krivičnog zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine prvostepenu i drugostepenu odluku, a spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da navedene presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu i smatrajući da prisustvo javnog tužioca i branioca okrivljenog ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, iste nije obavestio o sednici veća u smislu člana 488. stav 2. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je prvostepeni sud osuđujući okrivljenog za krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. Krivičnog zakonika, pogrešno primenio Krivični zakonik sa obrazloženjem da u konkretnom slučaju sud navodi da je okrivljeni postupio protivno članu 35. stav 2. ZOBS-a, pri čemu je citirajući ovu odredbu propustio da navede onaj njen deo kojim je propisano da je vozač dužan da vozilo u kretanju drži što bliže desnoj ivici kolovoza u skladu sa kojom odredbom je okrivljeni i upravljao svojim vozilom, pa sledstveno tome, prema stavu branioca, okrivljeni nije ni prekršio navedenu zakonsku normu, kojim navodima se po nalaženju ovoga suda pravnosnažna presuda pobija zbog povrede Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, što je dozvoljen razlog zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode branioca okrivljenog kojima se pravnosnažna presuda pobija zbog povrede Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, ocenjuje neosnovanim.

Ovo stoga, jer se po nalaženju ovoga suda, u radnjama okrivljenog D.R., opisanim u izreci prvostepene presude stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela ugrožavanja javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje krivično delo je okrivljeni i oglašen krivim pravnosnažnom presudom.

Naime, prema odredbi člana 35. stav 2. ZOBS-a, vozač je dužan da vozilo u kretanju drži što bliže desnoj ivici kolovoza i na tolikoj udaljenosti od nje, da s obzirom na brzinu kretanja vozila, uslove saobraćaja i na stanje i osobine puta, ne ugrožava druge učesnike u saobraćaju i ne izlaže sebe opasnosti. Imajući u vidu da je u izreci prvostepene presude označeno da je okrivljeni upravljao svojim putničkim vozilom tako što vozilo nije držao na tolikoj udaljenosti od desne ivice kolovoza, da s obzirom na brzinu kretanja vozila, uslove saobraćaja i stanje i osobine puta ne ugrožava druge učesnike u saobraćaju usled kojih propusta je desnim retrovizorom udario u oštećenog koji se kretao istim pravcem i smerom, kao i vozilo okrivljenog, uz desnu ivicu kolovoza, usled čega je oštećeni pao na kolovoz i zadobio lake telesne povrede, to su neosnovani navodi branioca okrivljenog da okrivljeni svojim postupanjem – kretanjem od 1,0 metara od desne ivice kolovoza nije prekršio odredbu člana 35. stav 2. ZOBS-a, koja propisuje da je vozač dužan da vozilo u kretanju drži što bliže desnoj ivici kolovoza. Naime, Vrhovni kasacioni sud ukazuje da odredbu člana 35. stav 2. ZOBS-a treba posmatrati u celini, a ne samo delimično, kako to čini branilac okrivljenog u podnetom zahtevu, jer ova odredba propisuje ne samo da je vozač dužan da vozilo u kretanju drži što bliže desnoj ivici kolovoza, već i na tolikoj udaljenosti od nje, da s obzirom na brzinu kretanja vozila, uslove saobraćaja i na stanje i osobine puta, ne ugrožava druge učesnike u saobraćaju i ne izlaže sebe opasnosti, pa kako je u redovnom krivičnom postupku utvrđeno da se okrivljeni kritičnom prilikom kretao u zoni od 1,0 metara od desne ivice kolovoza i da je takvim svojim kretanjem ugrozio pešaka oštećenog kao drugog učesnika u saobraćaju, to proizlazi da je okrivljeni takvim postupanjem prekršio odredbu člana 35. stav 2. ZOBS-a, što predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom.

Ostalim navodima zahteva branioca okrivljenog, kojima se ističe da je kretanje pešaka u svemu bilo u suprotnosti sa odredbom člana 93. stav 1. ZOBS- a, te da u redovnom krivičnom postupku nije utvrđeno da li je uzrok saobraćajne nezgode nepropisno upravljanje vozilom od strane okrivljenog ili pak to što se pešak kretao pogrešnom stranom puta krajnje nepažljivo i nebezbedno, kao i da u odnosu na krivično delo nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296. stav 1. Krivičnog zakonika nije utvrđeno postojanje umišljaja kod okrivljenog da izvrši predmetno krivično delo, s obzirom na njegovo ponašanje nakon saobraćajne nezgode, se po oceni ovoga suda, pravnosnažna presuda u suštini pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, što ne predstavlja razlog zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                               Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                          Janko Lazarević,s.r.