Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, u smislu člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo sednici veća nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je osnovan.

Iz spisa predmeta utvrđuje se da je okrivljeni AA, stavom drugim, presude Osnovnog suda u Kragujevcu K 652/18 od 04.07.2019. godine, oslobođen od optužbe zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti u saizvršilaštvu iz člana 138. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, te je odlučeno, u skladu sa odredbom člana 265. stav 1. ZKP, da u odnosu na njega troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda. Navedena presuda je u odnosu na ovog okrivljenog potvrđena presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 296/19 od 03.12.2019. godine, nakon čega je izabrani branilac okrivljenog AA, advokat Violeta Bojović, podnela troškovnik od 09.01.2020. godine, kojim je tražila naknadu troškova postupka u odnosu na okrivljenog AA, u ukupnom iznosu od 318.000,00 dinara.

Odlučujući o navedenom zahtevu, Osnovni sud u Kragujevcu je pobijanim prvostepenim rešenjem, na ime nagrade branioca za odbranu okrivljenog AA dosudio troškove u iznosu od 155.812,50 dinara, sa obrazloženjem da je taj iznos, na ime priznatih troškova nagrade braniocu za uvid u spise predmeta, pristup preduzimanju dokaznih radnji pred OJT, odbrane na glavnom pretresu, pristupa na neodržane glavne pretrese i objavljivanju presude, kao i za sastav troškovnika (bliže označenih u pobijanom rešenju), određen imajući u vidu tarifni broj 7. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, te da branilac okrivljenog ima pravo na 75% troškova, imajući u vidu da je advokat Violeta Bojović, u svojstvu izabranog branioca zastupala dvojicu okrivljenih i da je samo u odnosu na okrivljenog AA doneta pravnosnažna presuda kojom je isti oslobođen od optužbe za krivično delo koje mu je stavljeno na teret, koje stanovište je kao pravilno prihvatio drugostepeni sud i odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog AA, izjavljenu protiv prvostepenog rešenja.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano branilac okrivljenog AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim rešenjima, pogrešnom primenom Tarifnog broja 7. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i umanjenjem bez osnova, za 25% naknade troškova postupka okrivljenog AA, koji se odnose na nagradu branioca za odbranu ovog okrivljenog, povređen krivični zakon i učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP postoji ako je sud odlukom o troškovima krivičnog postupka povredio zakonske odredbe, kao i ako je pogrešno izrekao ili nije izrekao odluku o oslobađanju okrivljenog od dužnosti da u celini ili delimično naknadi troškove krivičnog postupka.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je odredbom stava 2. tačka 7) istog člana, između ostalog, propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu i nužne izdatke branioca.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP je propisano da kad se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ovog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3.), kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Kada je reč o nagradi branioca kojeg je okrivljeni sam izabrao i punomoćjem ovlastio (član 75. ZKP), visina troškova okrivljenog po tom osnovu, shodno odredbi člana 23. stav 1. Zakona o advokaturi, određuje se prema tarifi koju donosi Advokatska komora Srbije.

Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“ br. 121/2012, 99/2020) važećom u vreme donošenja pobijanih rešenja, i to tarifnim brojem 7., u stavu 1. propisano je da kada advokat brani više okrivljenih, nagrada mu se po ovom osnovu dodatno uvećava za svaku radnju koju preduzima za po 50% za drugog i svakog narednog okrivljenog, dok je stavom 2. propisano da u slučaju iz stava 1. ovog tarifnog broja uvećan iznos nagrade se obračunava u odnosu na svaku procesnu radnju ponaosob tako što se nagrada za odbranu jednog okrivljenog uvećava procentom koji odgovara broju okrivljenih koje advokat brani u trenutku kada se procesna radnja preduzima.

Kako nijednom odredbom navedene Tarife, niti drugim propisom nije predviđena mogućnost da nagrada izabranog branioca, u slučaju odbrane više okrivljenih, bude umanjena u nekom određenom procentu, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pobijanim rešenjima, paušalnim umanjenjem nagrade izabranog branioca okrivljenog AA, koji je oslobođen od optužbe, za koje nema osnova u odredbama Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, na čiju primenu se pozivaju nižestepeni sudovi, povređen je zakon u smislu odredbe člana 441. stav 4. ZKP.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je uvažio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, ukinuo pobijana rešenja i predmet vratio Osnovnom sudu u Kragujevcu na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku, sud će otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano ovom presudom, i s tim u vezi utvrditi visinu nagrade i nužnih izdataka branioca, a u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku i odredbama Tarife o nagradama i naknadi troškova za rad advokata, te doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Ostalim navodima zahteva, kojima se ukazuje da je sud učinio povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, i time što je odbio da naknadi troškove za sastav troškovnika od 04.07.2019. godine uz obrazloženje da je branilac sve mogao obuhvatiti jednim troškovnikom i na ime sastavljanja podneska sa obrazloženjem od 29.01.2018. godine jer u spisima nema dokaza o postojanju tog podneska, kao i od 14.11.2018. godine, navodeći da nije nužan, te da je okrivljenom naknadu za sedmi održani pretres dosudio kao neodržani, osporavaju se činjenični zaključci suda, odnosno ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, a što nije zakonski razlog propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, zbog koga okrivljeni, preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek.

Naime, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je nužno napomenuti da nije sporno da podnesak – troškovnik kojim se traži naknada nagrade i nužnih izdataka branioca iz člana 261. stav 1. tačka 7) ZKP predstavlja podnesak iz Tarifnog broja 4. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata RS, za čije sastavljanje po stavu 2. Tarifnog broja 4, braniocu pripada 50% nagrade iz Tarifnog broja 1., što je Vrhovni kasacioni sud istakao u više svojih odluka. Međutim, to ne znači da branilac ima pravo na nagradu za sastavljanje više podnesaka – troškovnika za naknadu troškova postupka čija mu je visina bila poznata u vreme podnošenja zahteva za naknadu troškova, jer bi u suprotnom, svaki pojedinačni trošak mogao zahtevati posebnim podneskom uz zahtevanje naknade troškova za sastav tog podneska, što je suprotno cilju i svrsi odredaba ZKP o troškovima krivičnog postupka.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                     Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                 Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić