Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 17/23 od 31.03.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalba OJT u Leskovcu i žalbe branilaca okrivljenih Miodraga Blagojevića i Dejana Veličkovića i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Miodraga Blagojevića, advokat Danilo Petrović, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud utvrdi da je podneti zahtev osnovan i donese presudu kojom će pobijane presude preinačiti u oslobađajuće ili da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miodraga Blagojevića, je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Miodraga Blagojevića ističe da delo za koje je okrivljeni Miodrag Blagojević oglašen krivim i osuđen, ne ispunjava objektivne elemente krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 33. Krivičnog zakonika.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 203. stav 1. Krivičnog zakonika (koji se primenjuje od 01.01.2006.godine) je propisano da ko tuđu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Odredbom člana 204. stav 1. tačka 1) Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br.104/13 koji se primenjuje od 04.12.2013.godine), propisano je da će se učinilac dela krađe (član 203.) kazniti zatvorom od jedne do osam godina ako je krađa izvršena obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada, stanova, soba, kasa, ormana ili drugih zatvorenih prostora ili savlađivanjem mehaničkih, elektronskih ili drugih većih prepreka.

Po oceni Vrhovnog suda, a imajući u vidu navedene zakonske odredbe, u činjeničnom opisu radnje izvršenja okrivljenog Miodraga Blagojevića datom u izreci prvostepene presude, navedeni su svi bitni elementi koji čine zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 33. Krivičnog zakonika. Naime, izreka pravnosnažne presude sadrži kako objektivna obeležja u odnosu na radnje izvršenja, s obzirom da je u izreci presude navedeno da su okrivljeni postupajući u saizvršilaštvu i po prethodnom dogovoru, obijanjem zatvorenog prostora upotrebom podesnog predmeta, delujući na katanac na zaštitnoj metalnoj rešetki ispred ulaznih vrata, a zatim i na bravu na ulaznim vratima, oduzeli tuđe pokretne stvari – razne vrste cigareta, tako i subjektivna obeležja predmetnog krivičnog dela, koja se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog kao i nameru da prisvajanjem sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 394.350,00 dinara.

Shodno iznetom, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane navode zahteva branioca okrivljenog da je pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog Miodraga Blagojevića povređen zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Ostali navodi zahteva - da izvedeni dokazi ne upućuju na okrivljenog Miodraga Blagojevića kao izvršioca ovog krivičnog dela i da nije utvrđeno postojanje saizvršilaštva jer iz opisa krivičnog dela i utvrđenog činjeničnog stanja ne proizilazi međusobna uslovljenost i povezanost radnji svakog od okrivljenih, nisu razmatrani, jer po oceni Vrhovnog suda predstavljaju osporavanje činjeničnog stanja odnosno povredu odredbe člana 440. ZKP, koja shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, nije predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, ni dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, preko branioca.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić