Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.1029/20 od 14.01.2021. godine, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA – advokata Branislava Vukosavljevića, presuda Višeg suda u Beogradu K br.43/18 od 02.10.2020. godine preinačena je u pogledu pravne ocene dela i odluke o kazni, tako što su radnje okrivljenog pod tačkama 1 i 2 prvostepene presude, zbog kojih je oglašen krivim, pravno kvalifikovane kao dva krivična dela iznuda u pokušaju iz člana 214. stav 1. u vezi člana 30. KZ, za koja dela su mu utvrđene kazne zatvora u trajanju od po jedne godine i šest meseci, te je okrivljeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 17.03.2016. do 09.06.2016. godine, dok je u ostalom delu žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz br.681/21 od 15.06.2021. godine samo protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.1029/20 od 14.01.2021. godine, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 214. stav 3. u vezi člana 30. KZ sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i utvrdi da je pobijanom presudom učinjena povreda zakona u korist okrivljenog AA, u smislu odredbe člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio braniocu okrivljenog – advokatu Branislvu Vukosavljeviću, Vrhovni kasacioni sud održao sednicu veća, o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, pa je nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te po oceni navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev Republičkog javnog tužioca je neosnovan.

Republički javni tužilac u podnetom zahtevu ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 214. stav 3. u vezi člana 30. KZ koja je učinjena u korist okrivljenog, jer je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu kojim je okrivljeni oglašen krivim zbog dva krivična dela iznude u pokušaju iz člana 214. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 30. KZ, i našao da se u radnjama okrivljenog AA stiču bitni elementi dva krivična dela iznuda u pokušaju iz člana 214. stav 1. u vezi člana 30. KZ sa obrazloženjem da za krivično delo iz člana 214. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 30. KZ, mora da bude pribavljena protivpravna imovinska korist, dok su u konkretnom slučaju predmetna krivična dela ostala u pokušaju.

Prema navodima zahteva, iz činjeničnog opisa predmetnih krivičnih dela proizilazi da je okrivljeni umišljajno započeo radnje izvršenja, ali da iste nije dovršio, jer je pokušao da iznudi od oštećenih iznose od 30.000 evra (u dinarskoj protivvrednosti 3.691.000,05 dinara) i od 2.460.470,00 dinara, ali su oštećeni događaj prijavili policiji, zbog čega su predmetna krivična dela i ostala u pokušaju, pa je prvostepeni sud pravilno primenio krivični zakon kada je protivpravne radnje okrivljenog pravno kvalifikovao kao dva krivična dela iznuda u pokušaju iz člana 214. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 30. KZ, dok je Apelacioni sud u Beogradu, kao drugostepeni učinio povredu krivičnog zakona u korist okrivljenog, pravno kvalifikujući njegove radnje kao dva krivična dela iznuda u pokušaju iz člana 214. stav 1. u vezi člana 30. KZ.

Suprotno izloženim navodima zahteva, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni nije učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 214. stav 3. u vezi člana 30. KZ.

Odredbom člana 214. stav 1. KZ propisano je da ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, silom ili pretnjom prinudi drugog da nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina, a stavom 3. istog člana propisano je da ako je delom iz stava 1. pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi 1.500.000,00 dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od 3 do 12 godina.

Iz činjeničnog opisa radnji izvršenja predmetnih krivičnih dela, zbog kojih je okrivljeni oglašen krivim, proizilazi da je okrivljeni AA na način i na mestu bliže opisanom pod tačkama 1 i 2 izreke u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist u iznosu koji prelazi 1.500.000,00 dinara, pretnjom pokušao da prinudi oštećenu BB da mu na štetu svoje imovine preda iznos od 30.000 evra, odnosno oko 3.691.005,00 dinara, tako što je poslao 228 SMS poruka oštećenoj preko svog mobilnog telefona i zahtevao novac u navedenom iznosu, upućujući joj ozbiljne pretnje, te da je pokušao da prinudi i oštećenog VV da mu na štetu svoje imovine pravda iznos 20.000 evra, odnosno oko 2.460.670,00 dinara tako što je preko svog mobilnog telefona oštećenom poslao 23 SMS poruka i zahtevao novac u navedenom iznosu, upućujući mu ozbiljne pretnje, ali da započeto delo nije dovršio jer su oštećeni ozbiljno shvatajući pretnje, te uplašeni za svoju bezbednost i bezbednost svoje porodice, ove događaje prijavili policiji.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u ovako opisanim radnjama okrivljenog stiču se svi bitni elementi dva krivična dela iznuda u pokušaju iz člana 214. stav 1. u vezi člana 30. KZ, kako to pravilno zaključuje i drugostepeni sud u svojoj odluci.

Ovo stoga što pokušaj kvalifikovanog oblika krivičnog dela iznuda iz člana 214. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 30. KZ nije moguć.

To znači da, u situaciji kada protivpravna imovinska korist propisana članom 214. stav 3. KZ nije ostvarena, kao što je to u konkretnom slučaju, neće postojati pokušaj ovog oblika krivičnog dela, obzirom da postignuta imovinska korist ne predstavlja posledicu, već kvalifikatornu okolnost dela, pa ukoliko nije postignuta, nema ni pokušaja izvršenja tog krivičnog dela, a što odgovara i jezičkom tumačenju teksta zakonskih odredbi iz člana 214. KZ, jer je u stavu 3. naveden svršen glagol „ako je pribavljena imovinska korist u iznosu koji prelazi 1.500.000,00 dinara“.

Kako iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da u konkretnom slučaju okrivljeni nije pribavio imovinsku korist u navedenom iznosu, niti je za ovaj iznos nastupila šteta, to se u radnjama okrivljenog ne stiču bitni elementi krivičnog dela iznuda u pokušaju iz člana 214. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 30. KZ, već bitni elementi krivičnog dela iznuda u pokušaju iz člana 214. stav 1. u vezi člana 30. KZ, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud u svojoj odluci.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud našao da pobijanom drugostepenom presudom nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, u vezi člana 214. stav 3. u vezi člana 30. KZ, te je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, kojim se ukazuje na ovu povredu krivičnog zakona, odbio kao neosnovan.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                    Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić