Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio je spise predmeta, sa pravnosnažnim rešenjem protiv kojeg je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

Prema stanju u spisima, Osnovni sud u Čačku je rešenjem K 795/13 od 20.01.2015. godine obustavio krivični postupak protiv okrivljenog V.M. zbog krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, po privatnoj tužbi sada pokojne N.N.1 od 07.11.2013. godine, nalazeći da su u konkretnom slučaju, a kako je to navedeno u obrazloženju, ispunjeni uslovi iz člana 422. tačka 1.) ZKP, jer je naslednik – pravni sledbenik pokojne privatne tužilje N.N.1, N.N.2, obavestio sud da preuzima postupak protiv okrivljenog zbog navedenog krivičnog dela po proteku roka od 3 meseca od smrti privatne tužilje, što po oceni prvostepenog suda znači da u predmetnom krivičnom postupku nema zahteva ovlašćenog tužioca, odnosno da postoji okolnost koja trajno isključuje krivično gonjenje.

Postupajući na ovaj način, pobijanim rešenjem Osnovni sud u Čačku učinio je bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tač. 1.) i 7.) ZKP u vezi sa članom 224. st. 3, 4. i 5. ZKP a u vezi sa članom 57. stav 1. ZKP, a što se osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca. Istu povredu zakona, učinio je i Viši sud u Čačku, kao drugostepeni, obzirom da navedenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka nije otklonio, već je rešenjem Kž1 br.18/15 od 03.03.2015. godine odbio kao neosnovanu žalbu N.N.2, sina pokojne privatne tužilje N.N.1, koja je izjavljena protiv prvostepenog rešenja.

Naime, odredbom člana 57. stav 1. ZKP, propisano je da, ako oštećeni umre u toku roka za davanje izjave o preuzimanju krivičnog gonjenja ili za podnošenje predloga za krivično gonjenje, odnosno u toku postupka – njegov bračni drug, lice sa kojim živi u vanbračnoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici života, deca ... mogu u roku od tri meseca posle njegove smrti dati izjavu da preuzimaju gonjenje ili podneti predlog, odnosno dati izjavu da ostaju pri predlogu.

Odredbom člana 224. stav 3. ZKP, propisano je da se čas ili dan kada je dostavljanje ili saopštenje izvršeno, odnosno u koji pada događaj od kada treba računati trajanje roka, ne uračunava u rok, već se za početak roka uzima prvi naredni čas, odnosno dan, te da se u jednom danu računa 24 časa, dok se mesec računa po kalendarskom vremenu. Stavom 4. istog člana, propisano je da se rokovi određeni po mesecima, odnosno godinama, završavaju protekom onog dana poslednjeg meseca, odnosno godine, koji po svom broju odgovara danu kada je rok otpočeo, a stavom 5. tog člana, propisano je da ako poslednji dan roka padne na državni praznik ili u subotu ili u nedelju, ili u neki drugi dan, kada državni organ nije radio – rok ističe protekom prvog narednog radnog dana.

Iz spisa predmeta – iz izvoda iz matične knjige umrlih, utvrđuje se da je privatna tužilja N.N.1 umrla dana 16.10.2014. godine. Sin privatne tužilje N.N.1, N.N.2, kao pravni sledbenik oštećene, dana 19.01.2015. godine, neposredno je predao sudu podnesak sa izjavom da preuzima gonjenje protiv okrivljenog V.M.

Prema zaključku prvostepenog suda, koji je i Viši sud u Čačku, kao drugostepeni, prihvatio kao pravilan, pravni sledbenik privatne tužilje dao je izjavu da preuzima gonjenje protiv okrivljenog i predložio nastavak postupka po proteku prekluzivnog roka od 3 meseca od smrti privatne tužilje, nalazeći da je ovaj rok istekao dana 16.01.2015. godine, a iz kog razloga je krivični postupak protiv okrivljenog i obustavljen obzirom da prvostepeni sud zaključio da u konkretnom slučaju nema zahteva ovlašćenog tužioca i da to nadalje znači da postoji procesna okolnost koja trajno isključuje krivično gonjenje protiv okrivljenog.

Viši sud u Čačku ovakav stav prvostepenog suda u potpunosti je prihvatio kao pravilan, uz obrazloženje da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da je tromesečni rok za preuzimanje gonjenja u konkretnom slučaju istekao 16. januara 2015. godine pozivajući se na odredbu člana 224. stav 4. ZKP, uz zaključak da kada su u pitanju rokovi određeni na mesece – dan u koji pada događaj od koga treba računati rok (u konkretnom slučaju smrt privatne tužilje) ne uračunava se u rok, ali da to ne znači da se početni dan ne broji, već se taj datum (u konkretnom slučaju 16 dan u mesecu) ponavlja i na kraju roka i to kao poslednji dan roka, izvodeći nadalje zaključak da je istekom dana 16.01.2015. godine, obzirom da je privatna tužilja umrla 16.10.2014. godine, istekao period u kome je ostavljna mogućnost da se konkretna procesna radnja preduzme od strane pravnih sledbenika oštećene.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovakav zaključak ne može se prihvatiti kao pravilan.

Ovo zbog toga što rok određen na dane počinje narednog dana od dana kada je nastupila okolnost od koje se rok računa, shodno odredbi člana 224. stav 3. ZKP, te i rok u smislu člana 224. stav 4. ZKP počinje narednog dana od dana u koji pada događaj od kada treba računati trajanje roka, što u konkretnom slučaju, imajući u vidu da je dan smrti privatne tužilje bio 16.10.2014. godine, znači da rok od 3 meseca za davanje izjave o preuzimanju gonjenja otpočinje prvog narednog dana shodno članu 224. stav 3. ZKP, dakle 17.10.2014. godine, a ne 16.10.2014. godine, kako to pogrešno zaključuju i prvostepeni i drugostepeni sud. Kako je izjava pravnog sledbenika oštećene N.N.1, njenog sina N.N.2, predata sudu dana 19.01.2015. godine, a što je bio i prvi naredni radni dan, obzirom da je poslednji dan rok padao u subotu, to je po oceni Vrhovnog kasacionog suda izjava o preuzimanju gonjenja u konkretnom slučaju predata u roku od 3 meseca posle smrti oštećene, a u smislu odredbe člana 57. stav 1. ZKP, u vezi sa članom 224. stav 4. ZKP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni suda je ocenio da je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca osnovan, te utvrdio da je rešenjem Osnovnog suda u Čačku K 795/13 od 20.01.2015. godine i Višeg suda u Čačku Kž1 br.18/15 od 03.03.2015. godine učinjena povreda zakona u korist okrivljenog V.M., ne dirajući u pravnosnažno rešenje protiv kojeg je zahtev podnet.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 3.) ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                       Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                  Nevenka Važić, s.r.