- čime bi izvršio krivično delo lažno prijavljivanje iz člana 334. stav 1. Krivičnog zakonika,

pa se okrivljenom AA, za krivično delo davanje lažnog iskaza iz člana 335. stav 3. Krivičnog zakonika, za koje je u nepreinačenom delu pravnosnažne presude oglašen krivim, na osnovu odredaba članova 4, 14, 22, 42, 54, 64, 65, i 66 Krivičnog zakonika, izriče

USLOVNA OSUDA

tako što mu Vrhovni kasacioni sud utvrđuje kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci i istovremeno određuje da se ona neće izvršiti ako okrivljeni za vreme od 2 (dve) godine, ne učini novo krivično delo, dok pobijane pravnosnažne presude u preostalom delu ostaju neizmenjene.

Troškovi krivičnog postupka, u odnosu na krivično delo za koje je prema okrivljenom optužba odbijena, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i VV - advokata Slobodana Antonića podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Loznici K 334/17 od 28.08.2019. godine i Višeg suda u Šapcu Kž1 297/19 od 27.03.2020. godine se u ostalom delu ODBACUJE kao nedozvoljen.

II ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB - advokata Stanoja Filipovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Loznici K 334/17 od 28.08.2019. godine i Višeg suda u Šapcu Kž1 297/19 od 27.03.2020. godine, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 74 stav 1. tačka 4) i 9), i člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Loznici K 334/17 od 28.08.2019. godine okrivljeni AA oglašeni je krivim da je izvršio krivično delo lažno prijavljivanje iz člana 334. stav 1 KZ, a okrivljeni AA, BB i VV oglašeni su krivim za po jedno krivično delo davanje lažnog iskaza iz člana 335. stav 3 KZ, pa je okrivljenom AA za krivično delo lažno prijavljivanje iz člana 334. stav 1 KZ utvrđena kazna zatvora u trajanju od pet meseci, a za krivično delo davanje lažnog iskaza iz člana 335. stav 3 KZ kazna zatvora u trajanju od osam meseci, pa mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od jedne godine, i istovremeno određeno da se navedena kazna neće izvršiti ako okrivljeni u roku od dve godine ne izvrše novo krivično delo. Okrivljenom BB je za krivično delo davanje lažnog iskaza iz člana 335. stav 3 KZ utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca, a okrivljenom VV za krivično delo davanje lažnog iskaza iz člana 335. stav 3 KZ utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci, i istovremeno određeno da se navedene kazne neće izvršiti ako okrivljeni u roku od jedne godine ne izvrše novo krivično delo.

Istom presudom oštećeni je upućen na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva, a okrivljeni su obavezani na plaćanje troškova krivičnog postupka.

Presudom Više suda u Šapcu Kž1 297/19 od 27.03.2020. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih i presuda Osnovnog suda u Loznici K 334/17 od 28.08.2019. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenih AA i VV - advokat Slobodan Antonić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači u celosti prvostepenu i drugostepenu odluku tako što će okrivljene osloboditi od optužbe ili da ukine prvostepenu i drugostepenu odluku i predmet vrati na ponovno suđenje.

- branilac okrivljenih AA i BB – advokat Stanoje Filipović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 74 stav 1. tačka 4) i 9) ZKP-a, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1), 438. stav 1. tačka 1) i 4) ZKP-a, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) do 3), člana 441. stav 3. i 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači u celosti prvostepenu i drugostepenu odluku tako što će okrivljene osloboditi od optužbe ili da ukine prvostepenu i drugostepenu odluku i predmet vrati na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i VV - advokata Slobodana Antonića je osnovan u delu u kome se ističe bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP-a u odnosu na okrivljenog AA, dok je u preostalom delu odbačen kao nedozvoljen.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano branilac okrivljenih u podnetom zahtevu ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP-a navodeći da je za krivično delo lažno prijavljivanje iz člana 334. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je pravnosnažno oglašen krivim okrivljeni AA nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja još pre donošenja prvostepene presude.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je prvostepenom presudom Osnovnog suda u Loznici K 334/17 koja je doneta 28.08.2019. godine, okrivljeni AA oglašen krivim da je dana 22.04.2013. godine izvršio krivično delo lažno prijavljivanje iz člana 334. stav 1. Krivičnog zakonika, a za koje krivično delo je tim zakonikom propisana kazna zatvora od tri meseca do tri godine.

Odredbom člana 103. tačka 5) Krivičnog zakonika propisano je da ako u tom zakoniku nije drukčije određeno, krivično gonjenje ne može se preduzeti kada protekne tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko jedne godine, a odredbom člana 104. stav 6. KZ je propisano da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kada protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

Imajući u vidu da je krivično delo lažno prijavljivanje iz člana 334. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni AA prvostepenom presudom oglašen krivim, izvršeno dana 22.04.2013. godine, to se osnovano u zahtevu branioca okrivljenog navodi da je, shodno članovima 103. tačka 5) i 104. stav 6. Krivičnog zakonika, protekom roka od šest godina od izvršenja krivičnog dela, za navedeno krivično delo nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja i to protekom dana 22.04.2019. godine.

Imajući u vidu da je prvostepena presuda doneta dana 28.08.2019. godine, dakle nakon nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja za krivično delo lažno prijavljivanje iz člana 334. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim, to je prvostepeni sud, u konkretnom slučaju po pravilnoj primeni zakona trebalo da na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP-a odbije optužbu prema okrivljenom za ovo krivično delo usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Kako prvostepeni sud to nije učinio, već je okrivljenog AA oglasio krivim za navedeno krivično delo, to je na taj način na štetu okrivljenog AA učinio povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi članova 103. tačka 5) i 104. stav 6. Krivičnog zakonika, a na šta se osnovano ukazuje podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, otklonio navedenu povredu zakona, preinačenjem pravnosnažne presude Osnovnog suda u Loznici K 334/17 od 28.08.2019. godine i Višeg suda u Šapcu Kž1 297/19 od 27.03.2020. godine, tako što je na osnovu odredbe člana 422. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, prema okrivljenom AA odbio optužbu za krivično delo lažno prijavljivanje iz člana 334. stav 1. Krivičnog zakonika za koje je pravnosnažno oglašena krivim, jer je pre pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka za ovo krivično delo nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Kako je okrivljeni AA, pored krivičnog dela lažno prijavljivanje iz člana 334. stav 1. Krivičnog zakonika, pobijanom pravnosnažnom presudom oglašen krivim i zbog krivičnog davanje lažnog iskaza iz člana 335. stav 3 KZ, to je Vrhovni kasacioni sud primenom odredaba članova 4, 14, 22, 42, 54, 64, 65, i 66 Krivičnog zakonika okrivljenom izrekao uslovu osudu tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci, i odredio da se ista neće izvršiti ako okrivljeni u roku od 2 (dve) godine ne izvrši novo krivično delo, nalazeći da je ovako odmerena krivična sankcija srazmerna objektivnoj težini izvršenog krivičnog dela, te olakšavajućim i otežavajućim okolnostima koje su u smislu člana 54. KZ utvrđene na strani okrivljenog u redovnom postupku, stepenu krivice okrivljenog i jačini ugrožavanja zaštićenog dobra, kao i da je izrečena krivična sankcija nužna i dovoljna da se njome ostvari opšta svrha izricanja krivične sankcije iz člana 4. KZ i svrha kažnjavanja iz člana 42. KZ i to kako u odnosu na samog okrivljenog, tako i na planu generalne prevencije.

Na osnovu člana 265. stav 1. ZKP Vrhovni kasacioni sud je odlučio da troškovi krivičnog postupka u odnosu na krivično delo za koje je prema okrivljenom AA optužba odbijena, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i VV - advokata Slobodana Antonića je u preostalom delu odbačen kao nedozvoljen.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenih kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, samo formalno označavajući ovu povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branilac dalje u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuje u čemu se konkretno sastoji nezakonitost dokaza koje navodi, već ističe da je sud, donoseći pravnosnažnu presudu, koristio kao dokaz spise predmeta Osnovnog suda u Loznici K 587/13, u kom postupku je doneto rešenje kojim je odbačen optužni predlog oštećenog kao tužioca AA, podnet protiv okrivljenog GG zbog krivičnog dela iz člana 124. stav 1. KZ koje se goni po službenoj dužnosti, jer nije bilo ovlašćenog tužioca, pa samim tim nije bilo postupka pred sudom za to delo, a ako nije bilo zakonitog postupka za krivično delo iz člana 124. stav 1. KZ, samim tim okrivljeni AA i VV nisu mogli dati lažan iskaz u vezi tog krivičnog dela, pa ne mogu biti ni odgovorni za isto, čime branilac okrivljenog iznosi sopstveni zaključak da nije bilo krivičnog postupka koji je okončan odbačajem krivične prijave, na koji način osporava činjenično stanje utvrđeno i potvrđeno pravnosnažnim presuda.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenih AA i VV u zahtevu, kao razloge pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 438. stav 2. tačka 1. ZKP), dok suštinski ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA i VV – advokata Slobodana Antonića u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB – advokata Stanoja Filipovića je odbijen kao neosnovan u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 74 stav 1. tačka 4) i 9) ZKP-a, i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP-a, dok je u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih odbačen.

Branilac okrivljenih u zahtevu navodi da je nepravilnim postupanjem prvostepenog suda u konkretnom slučaju učinjena povreda zakona iz člana 74. stav 1. tačka 4) i 9) ZKP-a, koje navode branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Odredbama člana 74. ZKP predviđena je obavezna odbrana okrivljenog u krivičnom postupku, odnosno istima je propisano devet procesnih situacija u kojima okrivljeni mora imati branioca. Dakle, povreda zakona iz člana 74. ZKP postoji ako okrivljeni u jednoj od devet propisanih procesnih situacija u kojima je predviđena obavezna odbrana nije imao branioca.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju krivični postupak vodio zbog krivičnog dela lažno prijavljivanje iz člana 334. stav 1. KZ i krivičnog dela davanje lažnog iskaza iz člana 335. stav 3 KZ, za koja krivična dela nije predviđena obavezna odbrana imajući u vidu da nisu u pitanju krivična dela za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna, niti su u konkretnom slučaju bili ispunjeni drugi uslovi propisani članom 74. ZKP-a, pa ni oni propisani tačkama 4) i 9) pomenutog člana, na koje se u zahtevu ukazuje, kada je propisano da okrivljeni mora imati branioca, to je Vrhovni kasacioni sud navode branioca okrivljenih u pogledu povrede zakona iz člana 74. stav 1. tačka 4) i 9) ZKP-a ocenio kao neosnovane.

Branilac okrivljenih u zahtevu ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP-a, navodeći da se pravnosnažna presuda zasniva na iskazu DD, datom pred zamenikom Osnovnog javnog tužioca u Loznici dana 21.07.2016. godine, na koje saslušanje okrivljeni i njihov branilac nisu pozvani, pa samim tim istom nisu ni prisustvovali.

Iz spisa predmeta proizilazi da je svedok DD dana 21.07.2016. godine saslušana pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Loznici, kom saslušanju nisu prisustvovali okrivljeni, ni njihov branilac. Pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Loznici dana 13.07.2017. godine, u prisustvu okrivljenih i branioca, izvršeno je suočenje između svedoka DD i okrivljenih AA i BB. Na glavnom pretresu održanom dana 18.12.2018. godine svedok DD je saslušana u prisustvu i okrivljenih i njihovog branioca, i na istom glavnom pretresu na predlog odbrane je izvršeno suočenje između pomenutog svedoka i okrivljenih.

Imajući u vidu da je pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Loznici 13.07.2017. godine izvršeno suočenje između svedoka DD i okrivljenih AA i BB, čemu je prisustvovao i branilac okrivljenih, te da je isti svedok saslušana na glavnom pretresu održanom dana 18.12.2018. godine, kom saslušanju su prisustvovali i okrivljeni i njihov branilac, kada je određeno suočenje između svedoka i okrivljenih, nije od uticaja okolnost što prilikom saslušanja svedoka pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Loznici 21.07.2016. godine nisu bili pozvani okrivljeni i njihov branilac, i ta okolnost ne čini ovaj dokaz nezakonitim, tako da se na ovako datom iskazu svedoka presuda može zasnivati, a navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB – advokata Stanoja Filipovića kojim se na navedeni način ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP-a, od strane ovog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB – advokata Stanoja Filipovića je u ostalom delu odbačen.

Naime, u zahtevu su navedene i bitna povreda odredaba krivičnog postuka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) ZKP-a, povrede zakona iz člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP, koje predstavljaju zakonom dozoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ali kako u obrazloženju zahteva se ne daje ni jedan razlog zbog kojeg se smatra da je došlo do povreda navedenih odredaba zakona, a imajući pri tome u vidu da Vrhovni kasacioni sud ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni kasacioni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB – advokata Stanoja Filipovića u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2), 491. stav 1., 487. stav 1. tačka 2) i 3) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP-a.

Zapisničar-savetnik                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                         Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić