Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA, advokat Miloš Vasić, u smislu člana 485. stav 1. ZKP, sa predlogom da „Vrhovni kasacioni sud“ preinači presudu Osnovnog suda u Nišu K 392/22 od 24.11.2022. godine i okrivljenu oslobodi od optužbe, ili da navedenu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene održao sednicu veća, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljene AA, advokat Miloš Vasić u podnetom zahtevu ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, učinjenu na štetu okrivljene, uz obrazloženje da se pobijane presude zasnivaju na nezakonitom dokazu i to na zapisniku o saslušanju okrivljene AA sačinjenom od strane PU Prokuplje Ku DD 599907/20 od 21.12.2020. godine, a da je navedeni zapisnik sačinjen suprotno odredbi iz člana 85. stav 3. i 5. ZKP, na kom dokazu se ne može zasnivati osuđujuća presuda. Branilac okrivljene u prilog svojih tvrdnji da se u konkretnom slučaju radi o nezakonitom dokazu navodi da je odredbom člana 85. stav 5. ZKP propisano da ako okrivljeni nije poučen ili mu nije omogućeno da koristi prava iz stava 2. ovog člana ili izjava okrivljenog iz stava 3. ovog člana o prisustvu branioca nije uneta u zapisnik, ili ako je postupljeno protivno stavu 4. ovog člana ili je iskaz okrivljenog dobijen protivno članu 9. ovog Zakonika, na iskazu okrivljenog se ne može zasnivati sudska odluka, pri čemu je odredbom stav 3. istog člana propisano da će se okrivljeni pozvati da se izričito izjasni o tome da li će uzeti branioca po svom izboru uz upozorenje da će mu ako ne izabere branioca u slučaju obavezne odbrane biti postavljen branilac po službenoj dužnosti u skladu sa zakonom.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Miloša Vasića, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, se po oceni Vrhovnog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Naime, iz spisa predmeta se utvrđuje da je okrivljena AA prethodno, u predistražnom postupku na zapisniku Ku DD 599907/20 od 21.12.2020. godine poučena o svojim pravima koja ima u smislu člana 68. stav 1. i 2. ZKP, koja se odnose na pravo na odbranu okrivljene, te da se ista tom prilikom izjasnila da pristaje da da svoj iskaz u prisustvu branioca advokata Miloša Vasića, kao i da na pomenuti zapisnik o saslušanju, okrivljena, tada osumnjičena AA, kao i njen branilac advokat Miloš Vasić, nisu imali primedbe. Takođe, u daljem toku postupka, na zapisniku o saslušanju osumnjičene AA kod Osnovnog javnog tužioca Ktr 648/21 od 19.11.2021. godine, na koje saslušanje je osumnjičena AA pristupila sa izabranim braniocem advokatom Milošem Vasićem po priloženom punomoćju, koji je u tom svojstvu bio u toku celog postupka, nakon što je prethodno poučena i upozorena o svojim pravima iz člana 68. stav 1. ZKP, izjavila da će odbranu dati u prisustvu izabranog branioca advokata Miloša Vasića, pri čemu ista na pomenuti zapisnik nije imala primedbi.

Dakle, u konkretnom slučaju okrivljena je počev od prvog saslušanja imala branioca (u toj fazi po službenoj dužnosti), a nakon toga taj isti branilac je postupao kao izabrani branilac, iz čega proizilazi da nema povrede čl. 85. st. 3. i 5. ZKP samim tim ni bitne povrede odredbe čl. 438. st. 2. tačka 1) ZKP.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljene AA ističe i povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, pri čemu se iz obrazloženja iste suštinski ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i navodi da radnje opisane u izreci pobijane presude ne sadrže sve elemente krivičnog dela prevara iz člana 208. KZ.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 208. stav 1. važećeg Krivičnog zakonika, propisano je da ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu, ili ga održava u zabludi i time ga navede da ovaj na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

Iz činjeničnog opisa datog u izreci prvostepene presude proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. KZ, za koje je okrivljena AA oglašena krivom pravnosnažnim presudama i to kako objektivna koja se odnose na samu radnju izvršenja koja se sastoji u tome da je okrivljena dana 18.08.2020. godine u prostorijama oštećenog DOO „Delta bild“ u uračunljivom stanju, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, lažnim prikazivanjem činjenica, dovela u zabludu vlasnika i odgovorno lice privrednog društva DOO „Delta bild“ BB iz ..., da joj na štetu imovine DOO „Delta bild“ čiji je vlasnik, preda robu u vrednosti od 62.690,00 dinara na taj način što je navedenog dana, u prodavnici privrednog društva u ..., predočila zaposlenom VV da želi da uzme materijal za fasadu i da će isti platiti u roku od nedelju dana, što je zaposleni telefonskim putem preneo BB, kojoj je izdiktirao robu sa specifikacije, pa mu je BB predočila cene materijala koji je bio potreban okrivljenoj AA, kao i to da je s obzirom da robe nema u ..., potrebno da sačeka nekoliko dana, što je BB preneo okrivljenoj AA, pa je potom okrivljena došla u prostorije prodavnice u ... na označenoj adresi i lažno prikazala BB da će robu platiti u roku od nedelju dana, jer završavaju fasadu, da joj je hitno i zamolila je da joj izađe u susret i da će robu platiti u prodavnici, potpisala otpremnicu od 18.08.2020. godine, a potom napustila prodavnicu sa preuzetom robom, a robu nije platila u dogovorenom roku i nije se javljala na telefonske pozive BB, niti je vratila preuzetu robu, tako i ona obeležja krivičnog dela koja se tiču subjektivnog odnosa okrivljene prema izvršenom delu, a odnose na uračunljivost, umišljaj i svest okrivljene o zabranjenosti dela.

Imajući u vidu sve napred navedeno, kao i citiranu odredbu Krivičnog zakonika, proizilazi da se u radnjama okrivljene stiču svi bitni elementi krivičnog dela, kako objektivni što se tiče radnje izvršenja, tako i subjektivni koji se tiču subjektivnog odnosa okrivljene prema izvršenom delu, a odnose na uračunljivost, umišljaj i svest okrivljene o zabranjenosti krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. Krivičnog zakonika, zbog čega je zahtev branioca okrivljene u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) KZ ocenjen kao neosnovan.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća – sudija

Zvezdana Govedarica Carić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić