Istom presudom prema okrivljenom je na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP odbijena optužba za krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1 99/19 od 24.05.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA - advokata Branislava Petronijevića i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Jagodini 1K.br.297/16 od 05.03.2019. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Branislav Petronijević, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine pravnosnažne presude Osnovnog suda u Jagodini 1K.br.297/16 od 05.03.2019. godine i Višeg suda u Jagodini Kž1 99/19 od 24.05.2019. godine ili da preinači navedene presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za krivično delo nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296. stav 1. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Naime, branilac okrivljenog AA zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je opšteg karaktera, pri čemu formalno ne označava ni jednu povredu zakona, ali se iz obrazloženja zahteva zaključuje da je isti podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Ovo imajući u vidu da se navodi da kako okrivljeni u konkretnom slučaju nije osuđen za krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, već je za isto prema njemu odbijena optužba, to, po stavu branioca, nema ni krivičnog dela nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296. stav 1. KZ za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, obzirom da je, pored ostalih, osnovni elemenat krivičnog dela nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296. stav 1. KZ i to da je lično okrivljeni izazvao saobraćajnu nezgodu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Osnovni oblik krivičnog dela nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 72/2009 od 03.09.2009. godine, sa stupanjem na snagu 11.09.2009. godine), koji je bio na snazi u vreme izvršenja krivičnog dela i u vreme donošenja pobijanih pravnosnažnih presuda, čini vozač motornog vozila ili drugog prevoznog sredstva koji ostavi bez pomoći lice koje je tim prevoznim sredstvom povređeno ili čiju je povredu tim sredstvom prouzrokovao.

Radnja izvršenja krivičnog dela se sastoji u ostavljanju bez pomoći lica od strane vozača motornog vozila ili drugog prevoznog sredstva kojim je to lice povređeno ili čiju je povredu tim sredstvom prouzrokovao. Dakle, radnja krivičnog dela je propuštanje (nečinjenje), s tim što se za postojanje dela zahteva kumulativno da je prethodno izvršilac krivičnog dela prevoznim sredstvom kojim je upravljao naneo, odnosno prouzrokovao povredu pasivnog subjekta koje se ostavlja bez pomoći, pri čemu nije neophodno da radnja onoga ko je povredu prouzrokovao predstavlja krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. KZ ili neko drugo krivično delo, već je presudno samo postojanje objektivne veze tj. prouzrokovanja. Predmetno krivično delo je dovršeno samim ostavljanjem bez pomoći povređenog lica.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296. stav 1. KZ, to, po nalaženju ovoga suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci prvostepene presude, i to da je okrivljeni AA „... u uračunljivom stanju, svestan da je njegovo delo zabranjeno, nakon što je kao vozač svojim PMV marke „...“ inostranih registarskih oznaka ... prouzrokovao saobraćajnu nezgodu u kojoj je navedenim prevoznim sredstvom povređen biciklista oštećeni BB, koji je u saobraćajnoj nezgodi zadobio lake telesne povrede u vidu nagnječenja mekih tkiva tela, oguljotine desnog ramena, oguljotine desne šake, oguljotine desnog kolena i oguljotine u predelu desnog gležnja i koga je okrivljeni kao vozač motornog vozila ostavio bez pomoći i to na taj način što se nakon kontakta njegovog vozila i bicikliste udaljio sa lica mesta, nepruživši pomoć povređenom licu, pri čemu je bio svestan radnje koju je preduzeo, hteo njeno izvršenje i nastupanje zabranjene posledice“, a u vreme i na mestu bliže opisanom u izreci presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296. stav 1. KZ, za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim, pa su stoga suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Naime, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, okolnost da okrivljeni AA u konkretnom slučaju nije pravnosnažno osuđen za krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, već da je prema njemu za isto odbijena optužba usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, ne isključuje postojanje krivičnog dela nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296. stav 1. KZ, a kako to pogrešno smatra branilac okrivljenog. Ovo stoga jer za postojanje krivičnog dela nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296. stav 1. KZ nije uslov da je okrivljeni pravnosnažno osuđen i za krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. KZ, već je dovoljno da je okrivljeni prethodno prevoznim sredstvom kojim je upravljao naneo, odnosno prouzrokovao povredu oštećenog koga je zatim ostavio bez pomoći, a što je ovde upravo slučaj.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva navodi da izvedenim dokazima nije na nesumnjiv način dokazano da je okrivljeni izvršio krivično delo nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296. stav 1. KZ i da je sud stoga trebalo da reši u njegovu korist i da ga oslobodi od optužbe, obzirom da je okrivljeni negirao da je svojim vozilom učestvovao u predmetnoj saobraćajnoj nezgodi, pri čemu su njegovu odbranu da nije došlo do kontakta između njega i bicikliste potvrdila oba svedoka koja su sa okrivljenim kritičnom prilikom bila u vozilu i to svedok VV koja je ispitana na glavnom pretresu i svedok GG u svojoj pisanoj izjavi, te se zatim osporavaju nalazi i mišljenja veštaka mašinske struke, saobraćajne struke i medicinske struke kao nelogični, suprotni izvedenim dokazima i zasnovani na pretpostavkama, a osporava se i zapisnik o uviđaju saobraćajne nezgode isticanjem da je trebalo izvršiti rekonstrukciju događaja. Izneti navodi branioca okrivljenog po nalaženju ovoga suda u bitnom predstavljaju osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja i ocene dokaza date od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim pravnosnažnim odlukama.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti pravnosnažne presude pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva navodi i da je sud doneo pogrešnu odluku o troškovima krivičnog postupka kada je odredio da svi troškovi padaju na teret okrivljenog, obzirom da su u ovom krivičnom postupku troškovi u većem delu nastali vezano za krivično delo ugrožavanje javnog saobraćaja iz člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje je prema okrivljenom odbijena optužba, a ne vezano za krivično delo nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi iz člana 296. stav 1. KZ za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom.

Međutim, kako branilac okrivljenog dalje u zahtevu uopšte ne obrazlaže u čemu se konkretno sastoji povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, odnosno koje konkretno zakonske odredbe je sud povredio odlukom o troškovima krivičnog postupka, to je stoga Vrhovni kasacioni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni kasacioni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Branislava Petronijevića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na povredu zakona navedenu u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                             Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić