Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Marko Tomović, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je prvostepenom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja se ogleda u činjenici da se presuda zasniva na zapisniku o glavnom pretresu od 03.02.2021. godine, kada je VV saslušan odnosno ispitan kao svedok, iako je prethodno u predistražnom postupku saslušan u svojstvu osumnjičenog, te kako se jedno lice ne može pojaviti u dvostrukoj ulozi jednom kao okrivljeni, jednom kao svedok, odnosno dualitet procesnih svojstava nije dozvoljen shodno odredbi člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP, to je prvostepena presuda doneta na osnovu nezakonitog dokaza.

Ovakvi navodi branioca okrivljenog izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti ocenjeni su kao neosnovani.

Iz spisa predmeta proizilazi da je u policijskoj stanici 27.03.2018. godine obavljen razgovor sa VV kao građaninom i da je protiv istog podneta krivična prijava, ali da nije obavljena ni jedna procesna radnja po istoj prijavi, niti je isti saslušan kao okrivljeni. Naime, VV je prvi put ispitan na glavnom pretresu kao svedok dana 03.02.2021. godine, pa su samim tim suprotni navodi branioca da je isti saslušan u svojstvu svedoka, nakon što je imao svojstvo okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Stoga izvođenjem kao dokaza zapisnika o glavnom pretresu na kome je kao svedok ispitan VV nije učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP u vezi člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić