Apelacioni sud u Novom Sadu, presudom Kž1 3196/13 od 27.05.2014. godine, usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Kikindi preinačio je presudu Osnovnog suda u Kikindi 3K 376/12 od 18.06.2013. godine u pogledu odluke o kazni, tako što je okrivljenog M.T. za krivično delo prevara iz člana 208. stav 1. KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 10-deset meseci i novčanu kaznu u iznosu od 50.000,00 (pedesethiljada) dinara koju je okrivljeni dužan da plati u roku od 3 meseca po pravnosnažnosti presude, a ako izrečenu novčanu kaznu ne plati u ostavljenom roku ista će biti zamenjena kaznom zatvora, tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti 1 dan zatvora, dok je žalba okrivljenog M.T. odbijena kao neosnovana i navedena prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Branilac okr. M.T., adv, S.D., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda „iz razloga predviđenih odredbama čl. 485. ZKP“, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud nakon uvida u spise Osnovnog suda u Novom Sadu Posl.br. K-318/12 preinači pobijanu presudu, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da istu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno raspravljanje i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, ... 55/14) (u daljem tekstu: ZKP) i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. M.T., adv. S.D. je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, a u ostalom delu zahtev je nedozvoljen.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog bliže ne opredeljuje razloge iz člana 485. ZKP za podnošenje istog na koje se poziva, a iz navoda zahteva da se radi o presuđenoj stvari i da je prvostepeni sud morao doneti presudu kojom se odbija optužba jer je presudom Osnovnog suda u Novom Sadu posl.br. K-318/12 okrivljeni oglašen krivim za produženo krivično delo iz člana 208. KZ koje je učinjeno u istom periodu i koje sa predmetnim naknadno otkrivenim krivičnim delom čini jedinstvenu celinu, proizilazi da branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP zbog postojanja okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

Izložene navode zazteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Uvidom u pravnosnažnu presudu Osnovnog suda u Novom Sadu K-318/12 od 30.04.2012. godine (potvrđena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 2212/12 od 07.11.2012. godine), utvrđuje se da je okr. M.T. oglašen krivim za krivično delo prevara iz člana 208. stav 1. KZ (tačka 2. izreke) izvršeno u periodu od 23.04.2009. godine do 08.05.2009. godine i za dva produžena krivična dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi sa stavom 1. i u vezi sa članom 61. KZ, od kojih je jedno delo (pod tačkom 1. izreke) izvršeno u periodu od 11.04.2008. godine do 24.09.2008. godine, a drugo delo (pod tačkom 3. izreke) u periodu od 14.03.2011. godine do 13.04.2011. godine. Kako je krivično delo koje je predmet optužbe u ovom krivičnom postupku izvršeno po proteku više meseci od poslednje radnje krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K 318/12 (pod tačkom 3. izreke) i izvršeno je u drugom mestu i prema drugim oštećenim licima, to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi, u smislu člana 61. stav 1. KZ, u pogledu vremenskog kontinuiteta, jedinstva mesta i prostora i istovetnosti oštećenog lica, da predmetno delo čini celinu, odnosno jedno isto produženo krivično delo sa delom iz presude Osnovnog suda u Novom Sadu K 318/12. Osim toga, odredbom člana 61. stav 6. KZ izričito je propisano da krivično delo koje nije obuhvaćeno produženim krivičnim delom u pravnosnažnoj sudskoj presudi predstavlja posebno krivično delo, odnosno ulazi u sastav posebnog produženog krivičnog dela.

Branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti navodi da su pobijane pravnosnažne presude zasnovane na pogrešno utvrđenom činjeničnom stanju kao posledici odbijanja od strane suda dokaznih predloga odbrane za saslušanje u svojstvu svedoka Đ.D. na okolnost da je on preuzeo robu po otpremnici br. 380/V od 27.11.2011. godine i s tim u vezi za ekonomsko finansijsko veštačenje vrednosti robe, odnosno visine duga okrivljenog i osporava zaključak suda o postojanju prevarne namere kod okrivljenog kao neutemeljen u izvedenim dokazima, uz isticanje da nesporan deo duga okrivljenog predstavlja stvar građanskopravnog odnosa, a ne krivice okrivljenog.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog u granicama prava koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP) mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pa je zahtev branioca okr. M.T. u navedenom delu nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                         Janko Lazarević,s.r.