Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 38/15 od 14.12.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog M.E. i potvrđena je presuda Višeg suda u Somboru KŽ.1. 53/15 od 08.10.2015. godine.

Branilac okrivljenog M.E. - advokat S.K. je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Somboru KŽ.1. 53/15 od 08.10.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 38/15 od 14.12.2015. godine i to zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud, nakon zakazivanja sednice na koju će pozvati javnog tužioca i branioca, ukine u celini pobijane presude Višeg suda u Somboru KŽ.1. 53/15 od 08.10.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 38/15 od 14.12.2015. godine i predmet vrati na ponovno suđenje i odlučivanje Višem sudu u Somboru, a u smislu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je donošenjem presuda Višeg suda u Somboru KŽ.1. 53/15 od 08.10.2015. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 38/15 od 14.12.2015. godine na štetu okrivljenog učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Naime, prema činjeničnom opisu krivičnog dela utvrđenog u izreci pobijane drugostepene presude proizilazi da je okrivljeni M.E. u vremenskom periodu od 08.04.2008. godine do 11.11.2011. godine u O., sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, u nameri da potpuno izbegne plaćanje poreza i doprinosa, kao odgovorno lice, direktor privrednog društva „M.“ d.o.o. O., prikrio podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, tako što je protivno odredbama člana 13, 14, 99. i 101. Zakona o porezu na dohodak građana i člana 51. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, na osnovu ugovora o zajmu i aneksa ugovora - simulovanim pravnim poslovima, umesto zarade, isplatio pozajmicu zaposlenom u istom privrednom društvu, A.E., koji je i vlasnik Privrednog društva „M.“ u ukupnom iznosu od 2.295.716,73 dinara, na koji iznos nije obračunao i uplatio pripadajuće poreze po odbitku, i to porez na zaradu u iznosu od 123.543,87 dinara i doprinose za obavezno socijalno osiguranje u iznosu od 1.360.845,36 dinara, na koji način je oštetio budžet Republike Srbije u ukupnom iznosu od 1.484.389,23 dinara, kojom prilikom je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, čime je izvršio krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 1. KZ.

Objektivno obeležje krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 1. KZ je iznos obaveze - poreza čije se plaćanje izbegava (da prelazi iznos od 150.000,00 dinara) u jednoj kalendarskoj godini koja predstavlja fiskalnu, odnosno poslovnu godinu.

Prema odredbi člana 5. Zakona o porezu na dohodak građana, godišnji porez na dohodak građana plaća se po rešenju nadležnog poreskog organa na dohodak ostvaren u kalendarskoj godini.

Odredbom člana 41. stav 5. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik RS“ br. 80/2002 i 55/2004), koji je važio u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela, propisano je da se pojedinačna poreska prijava za porez po odbitku za svakog poreskog obveznika, odnosno poreskog platca, označena njihovim PIB-om podnosi Poreskoj upravi jednom godišnje, a najkasnije do 31. januara za prethodnu godinu.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se radnja izvršenja jednog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 1. KZ, kao i poreske obaveze čije se plaćanje izbegava, a što je zakonsko obeležje predmetnog krivičnog dela, moraju posmatrati u okviru vremenskog perioda od jedne fiskalne, odnosno kalendarske godine, te da se samim tim ne mogu sabirati pojedinačni iznosi poreskih obaveza čije se plaćanje izbegava u četiri kalendarske godine.

Nadalje, kako je prema izreci drugostepene presude kao vreme izvršenja krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom, označen vremenski period koji obuhvata četiri fiskalne godine (od 08.04.2008. godine do 11.11.2011. godine), to bi se, imajući u vidu napred navedeno, po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda po pravilnoj primeni krivičnog zakona u konkretnom slučaju radilo o krivičnom delu poreska utaja u produženom trajanju.

Za krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 1. KZ je prema Krivičnom zakoniku („Službeni glasnik RS“ br. 85/2005, 88/2005 i 107/2005), koji je počeo da se primenjuje 01.01.2006. godine i važio je sve do izmena i dopuna Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ br. 72/2009 od 03.09.2009. godine), bila propisana kazna zatvora do 3 godine i novčana kazna, a navedenim izmenama i dopunama Krivičnog zakonika koje su počele da se primenjuju 11.09.2009. godine je za isto delo bila propisana kazna zatvora od 6 meseci do 5 godina i novčana kazna.

Odredbom člana 103. tačka 6) Krivičnog zakonika propisano je da ako u tom zakoniku nije drukčije određeno, krivično gonjenje ne može se preduzeti kada protekne 3 godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko 1 godine, odnosno kada nastupi relativna zastarelost krivičnog gonjenja, a odredbom člana 104. stav 6. Krivičnog zakonika propisano je da zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kada protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja, odnosno kada nastupi apsolutna zastarelost.

Imajući u vidu sve napred navedeno, te činjenicu da su radnje predmetnog krivičnog dela izvršene za vreme važenja više različitih zakona, kao i da se kod produženog krivičnog dela vreme apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja računa zasebno za svaku krivičnopravnu radnju koja je ušla u sastav produženog krivičnog dela, a ne prema vremenski poslednjoj izvršenoj krivičnopravnoj radnji, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da bi u konkretnom slučaju u odnosu na radnje izvršenja krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 1. KZ koje su preduzete u 2008. godini, a zatim i u sledećoj kalendarskoj - fiskalnoj godini i to do 11.09.2009. godine, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja i to pre donošenja pobijanih pravnosnažnih odluka (presuda Višeg suda u Somboru KŽ.1. 53/15 od 08.10.2015. godine i presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 38/15 od 14.12.2015. godine), te da je sledstveno tome pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, a što se osnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

S obzirom na to da je zbog učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, ukinuo drugostepenu i trećestepenu presudu, Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu ostalih istaknutih povreda zakona na koje se u zahtevu branioca okrivljenog ukazuje, a spisi predmeta su vraćeni drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, s tim što će drugostepeni sud u ponovnom postupku najpre otkloniti povredu zakona na koju je ukazano ovom presudom, vodeći računa o odredbama člana 103. tačka 6) i člana 104. stav 6. KZ, nakon čega će biti u mogućnosti da donese zakonitu i pravilnu odluku.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                              Nevenka Važić,s.r.