Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Dušana Milanovića, advokat Zoran Levajac, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. u vezi člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i zbog ''pogrešne primene zakona na utvrđeno činjenično stanje iz člana 485. stav 1. ZKP)'', sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili pak drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je u smislu odredbe člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP nije obaveštavao Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dušana Milanovića, advokata Zorana Levajca je neosnovan.

Pobijajući pravnosnažne presude zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP branilac okrivljenog Dušana Milanovića, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama optužba prekoračena, navodima da je sud u činjenični opis izreke pravnosnažne presude uneo da se kritični događaj odigrao oko ponoći dana 30/31.08.2013. godine, kao i da je nakon reči: ''Tako što je, nakon što mu je oštećeni AA prišao kako bi rešili prethodni nesporazum, rekao: ''Ja tebe branim u ... a ti me šutiraš'' i odgurnuo ga rukama od sebe, iz džepa izvadio nož – britvu na rasklapanje tzv. ''leptir nož'' dužine sečiva 7cm i dužine drške 10cm, te sa istim, oštećenom AA, koji se okrenuo i pogledao u pravcu BB, koji se zajedno sa optuženim nalazio kritične noći u ugostiteljskom objektu, zadao jedan ubod, a koja okolnost vezana za osobu – svedoka BB u optužnom aktu nije opisana već je u istom između ostalog navedeno: ''Dana 31.08.2013. godine... sa umišljajem pokušao da liši života ošt. AA... tako što je u momentu kada mu je oštećeni AA prišao... iz džepa izvadio tzv. leptir nož... te je istim nožem zadao jedan ubod u predelu stomaka ošt. AA...''.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, odredbom člana 420. stav 1. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Ovom zakonskom odredbom postavljen je, između ostalog, zahtev objektivnog identiteta između optužbe i presude, koji se zasniva na optužnom načelu po kome nema postupka bez ovlašćenog tužioca i po kome tužilac određuje predmet suđenja, a sve u cilju sprečavanja mešanja osnovnih procesnih funkcija, odnosno prenošenja funkcije optužbe na sud i time delimičnog spajanja dveju procesnih funkcija koje se isključuju.

Sledstveno iznetom, objektivni identitet između optužbe i presude postoji ukoliko presuda ima za osnovu ne samo identičan događaj iz prošlosti, već ne sme izaći iz činjeničnog opisa tog događaja kako ga je dala optužba i to posebno u pogledu radnje izvršenja, a u suprotnom, sud narušava zakonom postavljeni zahtev objektivnog identiteta između optužbe i presude.

Shodno iznetom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda prvostepeni sud je time što je u izreci pravnosnažne presude naveo da se kritični događaj odigrao oko ponoći dana 30/31.08.2013. godine i time što je naveo koje reči je oštećeni uputio okrivljenom, te da se oštećeni, pre zadobijanja ubodine okrenuo i pogledao u pravcu BB nije povredio objektivni identitet između izreke pravnosnažne presude i optužbe sadržane u izmenjenoj optužnici javnog tužioca Kto 61/14 od 26.10.2016. godine, već je izreku pravnosnažne presude u pogledu vremena i načina izvršenja krivičnog dela u pitanju upodobio utvrđenom činjeničnom stanju, na šta je, a suprotno navodu branioca okrivljenog, i sud ovlašćen da učini a ne samo javni tužilac.

Stoga Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode zahteva branioca okrivljenog Dušana Milanovića da su pobijane pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je sud navodeći da je ''nakon što je oštećeni odgurnuo rukama od sebe optuženog, ovaj napad prestao, jer se oštećeni nakon ovoga okrenuo i pogledao u pravcu BB i u tom momentu zadobio jedan ubod u predelu stomaka od strane optuženog, tako da u toj situaciji optuženi ne odbija napad'' izveo pogrešan zaključak da okrivljeni kritičnom prilikom nije postupao u nužnoj odbrani posebno imajući u vidu da su činjenice da je u vreme kritičnog događaja okrivljeni imao 19 godina dok je oštećeni imao 27 godina, da je oštećeni prema sopstvenom kazivanju imao telesnu težinu od oko 100 kilograma i bio izrazito korpulentniji od okrivljenog, da je oštećeni dugogodišnji radnik na fizičkom obezbeđenju ugostiteljskih objekata da se punih sedam godina profesionalno bavio savate boksom i s tim u vezi i brojnim treninzima u teretani i da je učešće u samom događaju kritične večeri uzeo i VV stavljajući se na stranu oštećenog, kao i prethodna ''iskustva'' koje je okrivljeni imao sa oštećenim jasno govorile u prilog tome da okrivljeni ni na koji način nije mogao smatrati da je napad oštećenog na njega prestao, po oceni Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da zahtev podnosi zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, ove navode zahteva branilac okrivljenog isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 3. poslednji pasus i strani 4. pasus prvi obrazloženja presude je dao jasne i dovoljne razloge o tome zbog čega smatra da okrivljeni kritičnom prilikom nije postupao u nužnoj odbrani koje kao pravilne u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Rukovođen iznetim razlozima, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                                  Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić