Istom presudom, pored ostalih, okrivljeni Dobrivoje Perišić je obavezan da na ime istaknutog imovinskopravnog zahteva oštećenim privrednim društvima uplati novčane iznose, kako je to precizno određeno izrekom presude, sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, kao i troškove krivičnog postupka, o čijoj će visini biti odlučeno posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 Po1 26/21 od 11.02.2022. godine, usvajanjem žalbe punomoćnika oštećenog PD „Eurokomp“ iz Vranja, preinačena je presuda Višeg suda u Kraljevu – Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K Po4 60/19 od 08.07.2021. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda K Po4 60/19 od 03.09.2021. godine, samo u delu odluke o imovinskopravnom zahtevu oštećenog preduzeća „Eurokomp“ iz Vranja pa je, pored ostalog, okrivljeni Dobrivoje Perišić obavezan da na ime imovinskopravnog zahteva oštećenom PD „Eurokomp“ Vranje, solidarno sa drugim okrivljenim plati iznos od 1.221.083,41 dinara, dok je, pored ostalih, žalba branioca okrivljenog Dobrivoja Perišića odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljenog Dobrivoja Perišića, advokat Maja Atanasković zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i 5) ZKP i povrede člana „438. stav 3. ZKP“ – koja odredba nije uopšte predviđena navedenim Zakonikom, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i donese presudu kojom će ukinuti pobijane presude u osuđujućem delu u odnosu na okrivljenog Dobrivoja Perišića i predmet u tom delu vrati na ponovno odlučivanje ili da u tom delu ukine samo drugostepenu odluku i predmet vrati na ponovnu odluku.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Dobrivoja Perišića, je neosnovan.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP. Navodima zahteva, branilac ističe da je sudija Olga Peković, kao član veća učestvovala u donošenju rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Kž2 Po1 9/21 od 24.06.2021. godine, kojim je odbijena žalba branioca okrivljenog Dobrivoja Perišića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Kv Po4 48/21 od 17.06.2021. godine, kojim je prema ovom okrivljenom produžen pritvor iz razloga predviđenih odredbom člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, da bi nakon toga ova sudija, kao član veća učestvovala u donošenju pobijane drugostepene presude kojom je samo u pogledu odluke o imovinskopravnom zahtevu oštećenog preduzeća „Eurokomp“ preinačena prvostepena presuda kojom je okrivljeni Dobrivoje Perišić oglašen krivim i osuđen zbog produženog krivičnog dela prevara u obavljanju privredne delatnosti u saizvršilaštvu iz člana 223. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. Krivičnog zakonika. Prema stavu branioca, imenovana sudija je morala biti izuzeta prilikom donošenja meritorne odluke po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP propisano je da ova apsolutno bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti. Odredbom člana 37. stav 1. ZKP propisani su razlozi za obavezno izuzeće sudije, koji ne obuhvataju navedenu procesnu ulogu sudije kao razlog za njegovo obavezno izuzeće. Međutim, u pojedinim situacijama, usled višestrukih procesnih uloga sudije može se pojaviti sumnja da je narušena pretpostavka nepristrasnosti sudije koja je takvog kvaliteta da zahteva njegovo izuzeće od sudijske dužnosti prilikom donošenja odluke (presude) o krivici okrivljenog za izvršeno krivično delo, što znači da postojanje navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka u svakom konkretnom slučaju predstavlja faktičko pitanje.

Kada je u pitanju učestvovanje sudija u donošenju odluke o meri obezbeđenja prisustva okrivljenog, radi se o oceni tzv. funkcionalne nepristrasnosti o čemu postoji bogata sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Srbije.

Suprotno navodima zahteva - da je kod sudije Olge Peković, koja je odlučivala u krivičnom postupku o žalbi izjavljenoj protiv rešenja o produženju pritvora prema okrivljenom Dobrivoju Perišiću, stvoreno „predubeđenje“, kako u odnosu na krivično delo tako i u odnosu na ovog okrivljenog, koje je takvog kvaliteta i značaja da treba isključiti učešće ove sudije u donošenju meritorne odluke u tom istom predmetu, po nalaženju ovog suda, ne može se prihvatiti stav da svako odlučivanje sudije o merama obezbeđenja prisustva prema okrivljenom nužno narušava pretpostavku nepristrasnosti tog sudije prilikom meritornog odlučivanja. To proizilazi i iz prakse Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Srbije.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž2 Po1 9/21 od 24.06.2021. godine, odbijena je kao neosnovana, žalba branioca okrivljenog Dobrivoja Perišića, izjavljena protiv prvostepenog rešenja kojim je prema okrivljenom za još 30 dana produžen pritvor iz razloga predviđenih odredbom člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP.

Uvidom u navedeno rešenje utvrđeno je da se prilikom odlučivanja i donošenja navedenog rešenja sud nije bavio opravdanom sumnjom, niti ocenom dovoljnosti dokaza niti se upuštao u pitanje krivice okrivljenog, već samo osnovanom sumnjom u odnosu na krivično delo u smislu člana 211. stav 1. ZKP i razlozima za pritvor iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP.

Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, ne može se smatrati da sama činjenica što je sudija prethodno u krivičnom postupku donosio odluke u predmetu, uključujući odluke vezane za pritvor, opravdava strah da nije nepristrasan. Ono što je važno su opseg i priroda tih odluka (Fey protiv Austrije, stav 30; Sainte-Marie protiv Francuske, stav 32; Nortier protiv Holandije, stav 33, Dragojević protiv Hrvatske (od 15.01.2015. godine - Predstavka broj 68955/11)).

Iz navedenog, dakle proizilazi da po pravilu učestvovanje sudije u donošenju odluke o pritvoru u istom predmetu ne predstavlja razlog za njegovo izuzeće prilikom odlučivanja o krivici u odnosu na istog okrivljenog, već postojanje predubeđenja kao razloga za njegovo izuzeće, zavisi od toga, da li je prilikom odlučivanja o pritvoru zauzeo jasan stav o krivici okrivljenog ili nije, dakle, radi se o faktičkom pitanju u svakom konkretnom slučaju.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da sama činjenica da je sudija Olga Peković, bila u sastavu veća drugostepenog suda, koje je u pogledu odluke o imovinskopravnom zahtevu oštećenog preduzeća „Eurokomp“ preinačilo prvostepenu presudu kojom je okrivljeni Dobrivoje Perišić oglašen krivim i osuđen zbog krivičnog dela iz člana 223. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. Krivičnog zakonika, a da je prethodno jednom učestvovala u veću koje je odlučivalo o žalbi izjavljenoj protiv rešenja o određivanju pritvora prema okrivljenom Dobrivoju Perišiću, u kom slučaju je žalba na rešenje o pritvoru odbijena, a u kom odlučivanju se nije bavila pitanjem krivice okrivljenog, već postojanjem razloga za produženje mere pritvora, i to posebno okolnostima koje ukazuju da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, ne dovodi u pitanje pretpostavku nepristrasnosti ove sudije kod meritornog odlučivanja, konkretno kod donošenja pobijane drugostepene presude, zbog čega pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, kako se to neosnovano tvrdi u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branioca okrivljenog.

Nadalje, branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja u obrazloženju zahteva, samo formalno navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, dozvoljeno, ali iznosi da nije pravilno dostavljanje optužnice VJT u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Kto 213/19, okrivljenom čime je ugroženo pravo na podnošenje njegovog odgovora na istu (član 336. stav 1. ZKP). Pored toga, branilac u ovom delu iznosi i svoj stav o povredi prava na odbranu okrivljenog (član 68. ZKP), a zatim i da u navedenoj optužnici nije shodno članu 381. ZKP predloženo da se okrivljenom sudi u odsustvu niti je, u smislu člana 381. stav 2. ZKP, doneto takvo rešenje.

I povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koja takođe predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva, branilac u obrazloženju zahteva samo formalno ističe. Navodi branioca kojima se ističe da su radnje okrivljenog eventualno mogle biti kvalifikovane kao krivično delo iz člana 208. Krivičnog zakonika predstavljaju osporavanje ocene izvedenih dokaza i utvrđenog činjeničnog stanja u pobijanim presudama čime se ukazuje na povredu propisanu odredbom čl. 440. ZKP.

Pored ovoga, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP.

Kako prema odredbi člana 485. stav 4. ZKP, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP, te povrede članova 68., 336. stav 1., 381. i 440. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog kasacionog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, ni dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, preko branioca, to se ovaj sud u razmatranje i ocenu iznetih navoda zahteva, nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević, s.r.                                                                                               Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić