Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- Republički javni tužilac podneskom Ktz broj 301/20 od 22.07.2020. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, povrede člana 17. ZKP i povrede odredaba člana 265. stav 1. u vezi člana 261. stav 2. tačka 1) – 6) i člana 20. ZKP, te člana 3. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijana rešenja, a predmet vrati na ponovno odlučivanje Višem sudu u Beogradu;

- punomoćnik BB, zakonskog naslednika pokojnog okrivljenog AA – advokat Vladimir Avlijaš, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 265. stav 1. u vezi člana 20. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijana rešenja, a predmet vrati Višem sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 488. stav 1. ZKP održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i punomoćnika, pravnih sledbenika – advokata Vladimira Avlijaša, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno za donošenje odluke pa je nakon razmatranja spisa predmeta, sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih su zahtevi podneti, po oceni navoda i predloga u zahtevu Republičkog javnog tužioca Ktz broj 301/20 od 22.07.2020. godine, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosi Republičkog javnog tužioca je osnovan, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti punomoćnika BB, zakonskog naslednika pokojnog okrivljenog AA – advokata Vladimira Avlijaša, nedozvoljen.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca nižestepena rešenja pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, povrede člana 17. ZKP, te povrede člana 265. stav 1. u vezi člana 261. stav 2. tačka 1) – 6) i člana 20. ZKP.

Prvostepenim rešenjem, odbijen je kao neosnovan zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka zakonskog naslednika pokojnog okrivljenog AA - BB, podnet preko punomoćnika – advokata Vladimira Avlijaša, sa obrazloženjem da u ostavinskom rešenju nije navedeno da zaostavštinu čini i pravo na naknadu troškova krivičnog postupka u predmetu Višeg suda u Beogradu K broj 365/17, odnosno da troškovi krivičnog postupka koje punomoćnik potražuje u ime naslednika nisu obuhvaćeni ostavinskim rešenjem, niti je u tom delu oglašena kao naslednik sestra ostavioca BB. Ovakav stav prihvaćen je kao pravilan i drugostepenim pobijanim rešenjem, kojim je žalba punomoćnika BB – advokata Vladimira Avlijaša, odbijena kao neosnovana.

Međutim, ovakav zaključak, iznet u nižestepenim pobijanim rešenjima, po oceni ovoga suda, ne može se prihvatiti kao pravilan, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP, propisano je da kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije, ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći će se u rešenju, odnosno presudi, da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) – 6) ovog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci nagrade braniocima i punomoćnika (član 103. stav 3.) kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Članom 20. ZKP propisano je da ako se u toku krivičnog postupka utvrdi da je okrivljeni umro, organ postupka će rešenjem obustaviti postupak.

Dakle, odredba člana 265. stav 1. ZKP ne pravi razliku u pogledu obaveze naknade troškova krivičnog postupka na teret budžetskih sredstava, s obzirom na razlog obustave krivičnog postupka, zbog čega se navedena zakonska odredba odnosi i na slučaj obustave krivičnog postupka usled smrti okrivljenog.

Shodno citiranim zakonskim odredbama, naslednici okrivljenog, u konkretnom slučaju zakonski zastupnik pokojnog okrivljenog AA, njegova sestra BB, prema kom je krivični postupak obustavljen zbog smrti, ima pravo da potražuje naknadu troškova tog krivičnog postupka u odnosu na sva plaćanja koja je okrivljeni izvršio tokom istog, a sve u smislu člana 265. stav 1. u vezi člana 261. stav 2. tačka 1) – 6) ZKP i člana 3. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima, jer bi ta sredstva, da nije bilo krivičnog postupka, ušla u ostavinsku masu i bila predmet nasleđivanja.

Stoga su razlozi izneti u pobijanim nižestepenim rešenjima, kojim je odbijen kao neosnovan zahtev BB za naknadu troškova krivičnog postupka u predmetu Višeg suda u Beogradu K broj 365/17, kao zakonskog zastupnika sada pokojnog okrivljenog AA, potpuno nejasni, a što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Pored toga, razlozi u prvostepenom i drugostepenom rešenju su u znatnoj protivrečnosti sa ispravama u spisima. Ovo s toga što se pobijana rešenja zasnivaju na ostavinskom rešenju u kome je BB oglašena za jedinog naslednika preminulog AA, a uprkos čemu je njen zahtev, kao jedinog naslednika preminulog okrivljenog, za naknadu troškova, odbijen kao neosnovan.

U konkretnom slučaju, pitanje troškova postupka moglo je biti rešeno i na osnovu člana 17. ZKP, kojim je propisano da ukoliko primena krivičnog zakona zavisi od rešenja nekog prethodnog pitanja za čije rešavanje je nadležan sud u drugoj vrsti postupka ili neki drugi državni organ – sud koji sudi u krivičnom predmetu može sam rešiti i to pitanje, prema odredbama koje važe za dokazivanje u krivičnom postupku. Stoga, u situaciji kada ostavinskim rešenjem nije evidentirana sva imovina pokojnog, a poznat je jedini naslednik, sud je rešavajući o troškovima postupka morao da reši prethodno pravno pitanje od kog zavisi primena krivičnog zakona, odnosno da konstatuje da potraživanje AA po osnovu troškova postupka ulazi u njegovu zaostavštinu, a zatim da ove troškove dosudi njegovom jedinom nasledniku, BB.

Propust suda da se odluči o pravu naslednika okrivljenog koji je preminuo, na troškove postupka koje potražuje, predstavlju povredu odredaba člana 265. stav 1. u vezi člana 261. stav 2. tačka1) ZKP i člana 3 Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima u vezi člana 20. ZKP, a što se osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca kao osnovan, te ukinuo pobijana rešenja a predmet vratio Višem sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku, Viši sud u Beogradu će imati u vidu primedbe iznete u ovoj presudi, te u ponovnom postupku doneti novu, pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, doneta je odluka kao u stavu I izreke ove presude.

Zahtev za zaštitu zakonitosti punomoćnika BB, zakonskog naslednika pokojnog okrivljenog AA - advokata Vladimira Avlijaša, odbačen je kao nedozvoljen.

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP, propisano je da protiv pravnosnažne odluke Javnog tužioca i suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom doknošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom zakoniku.

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP, propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac.

Iz navedenih zakonskih odredaba, jasno proizilazi da zakonski naslednik okrivljenog nije ovlašćen da podnese ovaj vanredni pravni lek – zahtev za zaštitu zakonitosti, ni lično, a ni preko punomoćnika, pa kako je protiv nižestepenih pobijanih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo punomoćnik zakonskog naslednika sada pokojnog okrivljenog AA, koji po zakonu nema ovlašćenje za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, to je Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tača 2) ZKP, doneta je odluka pod tačkom II izreke presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                          Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić