U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Svetlane Tomić Jokić, predsednika veća, Bojane Paunović, Dijane Janković, Milene Rašić i Slobodana Velisavljevića, članova veća, sa savetnikom Nemanjom Simićevićem, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Darka Milutinovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kraljevu K.br.494/19 od 23.12.2024. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 127/25 od 04.03.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 05.06.2025. godine, jednoglasno je doneo:

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Darka Milutinovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kraljevu K.br.494/19 od 23.12.2024. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 127/25 od 04.03.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu K.br.494/19 od 23.12.2024. godine okrivljeni AA je oglašen krivim da je izvršio krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru u periodu od 26.11.2018. godine do 17.12.2018. godine.

Istom presudom je okrivljeni obavezan da u korist budžetskih sredstava suda plati na ime paušala iznos od 5.000,00 dinara i na ime troškova krivičnog postupka isplati sudu iznos od 39.165,08 dinara, kao i da u korist PU u Kraljevu isplati iznos od 15.750,00 dinara, sve u roku od petnaest dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Okrivljeni je obavezan i da plati ostale troškove krivičnog postupka o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 127/25 od 04.03.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Kraljevu i branioca okrivljenog AA i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kraljevu K.br.494/19 od 23.12.2024. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Darko Milutinović zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan, preinači pobijane presude i okrivljenom izrekne kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, koju će okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Darka Milutinovića je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim presudama povređena odredba člana 54. KZ jer je u konkretnoj situaciji povređen zakon na štetu okrivljenog. Svoj stav branilac obrazlaže navodima da je prvostepeni sud od otežavajućih okolnosti na strani okrivljenog cenio način izvršenja krivičnog dela i upornost prilikom izvršenja, koje okolnosti predstavljaju zakonsko obeležje krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim i koje delo može biti izvršeno samo sa umišljajem.

Odredbom člana 54. stav 3. KZ je propisano da se okolnost koja je obeležje krivičnog dela ne može uzeti u obzir kao otežavajuća ili olakšavajuća okolnost, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela, ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo je jedna dovoljna za postojanje težeg odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.

Odredbom člana 206. stav 1. KZ je propisano da ko upotrebom sile protiv nekog lica ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo, oduzme tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, kazniće se zatvorom od dve do deset godina.

Vrhovni sud je navode zahteva za zaštitu zakonitosti ocenio neosnovanim iz razloga što iz citirane odredbe člana 206. stav 1. KZ ne proizilazi da način izvršenja i upornost prilikom izvršenja krivičnog dela predstavljaju zakonsko obeležje krivičnog dela razbojništvo, pa je samim tim prvostepeni sud mogao navedene okolnosti ceniti kao otežavajuće na strani okrivljenog u smislu člana 54. KZ.

Branilac je ukazao da je povređena i odredba člana 45. stav 3. KZ jer je sud okrivljenog osudio na kaznu zatvora koju će izdržavati u zavodu za izvršenje krivičnih sankcija. Po oceni branioca, kako je okrivljenom izrečena kazna zatvora u trajanju od jedne godine, trebalo je odrediti da kaznu izdržava u prostorijama u kojima stanuje. Vrhovni sud je i u ovom delu navode zahteva ocenio kao neosnovane iz razloga što je navedenom odredbom predviđena samo mogućnost, ali ne i obaveza suda da odredi da se kazna zatvora do jedne godine izdrži u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje i da je na sudu da u svakom konkretnom slučaju odluči da li će primeniti navedenu odredbu ili ne.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević,s.r.                                                                                                                   Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković