Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Naime, odredbom člana 265. stav 1. ZKP propisano je, da kad se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije, ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tač.1) do 6) tog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3), kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem Trećeg osnovnog suda u Beogradu 2Ki 32/15 od 08.02.2016. godine, obustavljena istraga protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ, nakon čega je branilac dana 17.03.2016. godine, podneo opredeljeni zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka o kome sud nije odlučio, te je branilac ponovo podneo isti zahtev za naknadu troškova dana 24.11.2016. godine o kome takođe nije odlučeno. Nadalje, iz spisa proizilazi i da je u međuvremenu oštećeni kao tužilac, podneo optužnicu protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. KZ koja optužnica je rešenjem Trećeg osnovnog suda u Beogradu K broj 169/16 – Kv 217/16 od 10.08.2016. godine odbačena, kao podneta od strane neovlašćenog lica, nakon čega je branilac dana 25.11.2016. godine, podneo novi opredeljeni zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka koji padaju na teret oštećenog kao tužioca. Nakon toga, pobijanim prvostepenim rešenjem Trećeg osnovnog suda u Beogradu, jednovremeno je odlučeno o svim navedenim zahtevima za naknadu troškova, tako što je sud na osnovu člana 265. stav 1. ZKP, iste odbio kao neosnovane. Navedeno rešenje, potvrđeno je pobijanim drugostepenim rešenjem tog suda K 169/16 – Kv 772/18 od 06.11.2018. godine.

Postupajući na taj način, Treći osnovni sud u Beogradu je pobijanim rešenjima učinio povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer je suprotno citiranoj odredbi člana 265. stav 1. ZKP, odbio zahtev branioca za naknadu troškova krivičnog postupka koji padaju na teret budžetskih sredstava suda, na šta se osnovano ukazuje podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Naime, prvostepeni sud nije mogao odbiti zahtev za naknadu troškova postupka koji padaju na teret budžetskih sredstava suda, sa obrazloženjem da se u konkretnom slučaju ne radi o obustavi krivičnog postupka, o odbijanju optužbe, odnosno o oslobađanju okrivljenog od optužbe, niti je mogao vezati pomenuti zahtev sa okolnošću da je oštećeni kao tužilac podneo optužnicu koja je odbačena, smatrajući da je stoga reč isključio o troškovima postupka koji padaju na teret oštećenog kao tužioca, a takođe ni razlozima da rešenje o obustavi krivičnog postupka nije postalo pravnosnažno. Ovo pre svega, jer iz spisa predmeta jasno proizilazi da je Treći osnovni sud rešenjem 2Ki 32/15 od 08.02.2016. godine obustavio istragu protiv okrivljenog AA, da je isto rešenje dostavljeno svim učesnicima u postupku, da su svi primili rešenje, te da u ostavljenom roku od tri dana, nije bilo žalbi na isto- pa stoga okolnost da na samom rešenju nije formalno konstatovana pravnosnažnost, ne znači da u konkretnom slučaju postupak nije pravnosnažno obustavljen. S tim u vezi se i troškovi postupka nastali do tog procesnog momenta (obustava istrage), ni u kom slučaju ne mogu poistovetiti sa troškovima koji padaju na teret oštećenog kao tužioca.

Prema tome, kako je postupak protiv okrivljenog obustavljen, a kako je nižestepeni sud, suprotno citiranoj zakonskoj odredbi člana 265. stav 1. ZKP, odbio zahtev branioca za naknadu troškova koji padaju na teret budžetskih sredstava suda, to je donošenjem pobijanih rešenja, učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud uvažio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, ukinuo pobijana rešenja i predmet vratio Trećem osnovnom sudu kao prvostepenom, na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku, sud će otkloniti povredu zakona koja mu je ukazana ovom presudom i s tim u vezi utvrditi visinu nagrade i nužnih izdataka branioca, tj. visinu troškova koji padaju na teret budžetskih sredstava suda, a u skladu sa odredbama ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović, s.r.                                                                                                                                Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić