Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Vlada Kezić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te donese presudu u smislu člana 492. stav 1. tačka 1) ili 2) ZKP. Branilc je predložio da bude obavešten o sednici veća Vrhovnog kasacionog suda.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodeći da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu sa blanketnom dispozicijom, a da izreka pobijane pravnosnažne presude ne sadrži određenje koji konkretno materijalno-pravni propis je povređen inkriminisanim radnjama okrivljenog, zbog čega branilac smatra da u konkretnom slučaju nisu ostvareni svi bitni elementi krivičnog dela iz člana 238. stav 1. tačka 4. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim.

Međutim, ovi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani, a iz sledećih razloga:

Odredba člana 238. stav 1. tačka 4. KZ propisuje da će se odgovorno lice u preduzeću ili drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnik, koje u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi za pravno lice u kome je zaposleno, za drugo pravno lice ili drugi subjekt privrednog poslovanja koji ima svojstvo pravnog lica ili za preduzetnika, na drugi način grubo povredi ovlašćenja u pogledu upravljanja, raspolaganja i korišćenja imovinom, kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina.

U činjeničnom opisu krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim izrekom pobijane prvostepene presude, jasno su navedene radnje okrivljenog kao odgovornog lica – direktora preduzeća ... ''BB'' AD ..., koje se sastoje u postupanju suprotnom odluci Upravnog odbora navedenog preduzeća, čiji je direktor i to odluci broj 03-01/09 od 08.06.2009. godine, te izvršenoj prodaji osnovnih sredstava (taksativno navedenih u izreci) kao starog gvožđa – kupcu preduzeću ''VV'' DOO iz ..., u ukupnom iznosu od 1.564.700,00 dinara, koji novčani iznos preduzeće ''VV'' DOO iz ... nije platilo, i za koji okrivljeni nije od navedenog preduzeća uzeo menicu, niti bilo koje drugo sredstvo obezbeđenja, da će biti izvršena naplata prodatih osnovnih sredstava.

Polazeći od navedenog, ovako opisano postupanje okrivljenog, koje je dakle, suprotno prvenstveno odluci Upravnog odbora preduzeća ... ''BB'' broj 03-01/09 od 08.06.2009. godine, čiji je okrivljeni direktor, ali i koje je istovremeno suprotno dobrim poslovnim običajima i zakonom propisanim opštim načelima pravnog prometa i poslovanja privrednog subjekta prilikom raspolaganja imovinom preduzeća, po nalaženju ovog suda, predstavlja grubu povredu ovlašćenja koja okrivljeni ima kao odgovorno lice – direktor preduzeća u pogledu upravljanja raspolaganja i korišćenja imovinom, te stoga stoje sva zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 238. stav 1. tačka 4. KZ, za koje je pobijanom pravnosnažnom presudom okrivljeni oglašen krivim. Stoga su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog o nepostojanju krivičnog dela u radnjama okrivljenog, zbog okolnosti da u pobijanoj pravnosnažnoj presudi nije konkretno označen materijalno-pravni propis prekršen tim radnjama, budući da nedostatak same blanketne norme kod jasno opredeljene radnje u vezi grube povrede ovlašćenja u pogledu upravljanja, raspolaganja i korišćenja imovinom ne utiče na postojanje krivičnog dela u konkretnom slučaju.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi i to da pobijane presude ne sadrže razloge u pogledu odlučne činjenice – umišljaja okrivljenog prilikom izvršenja krivičnog dela za koje je oglašen krivim. Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Pored toga, u zahtevu se ukazuje da iz iskaza svedoka GG, proizilazi da na strani okrivljenog nije postojao direktan umišljaj, zatim da nižestepeni sudovi nisu imali ovlašćenja da utvrđuju da li je postupanje okrivljenog suprotno odluci upravnog odbora jer je predsednik upravnog odbora i većinski vlasnik, kao svedok, u svom iskazu naveo da je okrivljeni postupao u skladu sa odlukom upravnog odbora, što potvrđuje i svedok DD, te da i nalaz i mišljenje sudskog veštaka ekonomsko- finansijske struke, govori u prilog navodima zahteva, da okrivljeni nije drugom pravnom licu pribavio imovinsku korist.

Iznetim navodima, branilac okrivljenog osporava ocenu izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                                         Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić