Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenih Mubere Muhović i Senada Muhovića – advokat Dragiša Radisavljević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje;

- branilac okrivljenog Senada Muhovića – advokat Aleksandar Ćurčić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje;

- branilac okrivljene Mubere Muhović – advokat Sabahudin Hajdarević, zbog „povrede ili uskraćenja ljudskog prva i sloboda okrivljenog u postupku koje je zajemčeno Ustavom Republike Srbije i Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, povrede odredaba krivičnog postupka i pogrešne primene krivičnog zakonika“, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Mubere Muhović i Senada Muhovića – advokata Dragiše Radisavljevića i branioca okrivljenog Senada Muhovića – advokata Aleksandra Ćurčića su neosnovani u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je zahtev okrivljenog Senada Muhovića – advokata Aleksandra Ćurčića neosnovan i u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a zahtev branioca okrivljene Mubere Muhović – advokata Sabahudina Hajdarevića je neblagovremen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljenih – advokat Dragiša Radisavljević i branilac okrivljenog Senada Muhovića – advokat Aleksandar Ćurčić u podnetim zahtevima tvrde da se osporene presude zasnivaju na nezakonito pribavljenom dokazu u vidu informatičkog veštačenja mobilnog telefona koji je privremeno oduzet od okrivljenog Senada Muhovića. Nezakonitost u načinu pribavljanja ovog dokaza branioci vide u tome što se u konkretnom slučaju veštačenje veštaka informatičke struke suštinski svodi na pretres telefona okrivljenog uz pomoć stručnog lica – veštaka informatičke struke, a što je urađeno po naredbi Višeg javnog tužioca u Novom Pazaru Kti 26/17 od 17.11.2017. godine, kojom je naloženo utvrđivanje liste poziva i utvrđivanje sadržaja SMS poruka i poruka na aplikacijama „Viber“ i „Whats App“. To je po oceni branilaca suprotno članu 152. stav 3. ZKP koji izričito zahteva naredbu suda za preduzimanje ovih radnji. Dakle, u podnetim zahtevima se ukazuje da je ovakvim veštačenjem mobilnog telefona okrivljenog suštinski izvršeno pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi, ali bez naredbe suda. Pored toga, zahtevima se ukazuje i na druge posledične nezakonitosti, jer je pravnosnažna presude zasnovana i na analizi sadržine poruka koje su razmenjivali okrivljeni i njegova sestra AA, a uvid u njihovu sadržinu predstavlja povredu prava na privatnost i porodični život koje je zajemčeno Ustavom i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

U konkretenom slučaju javni tužilac, kao ovlašćeni organ postupka je u fazi istrage, u skladu sa odredbama ZKP, doneo predmetnu naredbu kojom je odredio veštačenje telefona i SIM kartice koji su oduzeti od okrivljenog Senada Muhovića i to mobilnog telefona marke „Samsung“ IMEI broja ... sa SIM karticom i za to odredio veštaka elektrotehničke struke Esada Nišića. Suštinski iz sadržine naredbe proizilazi da je organ postupka u ovoj fazi, javni tužilac, zatražio pomoć stručnog lica radi uvida u sadržaj predmetnog telefona okrivljenog shodno odredbi člana 133. i 135. ZKP, te je stručno lice (veštak Esad Nišić) ostvario uvid u predmetni telefon i o sadržini istog sačinio izvešaj u formi nalaza i mišljenja veštaka, pri tom vršeći pregled odlaznih, dolaznih poziva, SMS poruka i viber aplikacije. Nasuprot tome, isto stručno lice (veštak Esad Nišić) prilikom pregleda telefona okrivljenog nije vršio nikakvu obradu podataka, niti je to od njega traženo pomenutom naredbom ovlašćenog organa postupka, javnog tužioca, te se u konkretnom slučaju preduzeta dokazna radnja ne može smatrati pretresanjem uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi, kako se neosnovano ističe u zahtevima za zaštitu zakonitosti, a koja bi se mogla preduzeti samo na osnovu naredbe suda u smislu odredbe člana 152. stav 3. ZKP, što bi svakako podrazumevalo primenu složenijih stručnih operacija i metoda obrade podataka na uređaju za automatsku obradu podataka, a što bi mogao biti i mobilni telefon.

Osim toga, a u prilog stavu da se ne radi o nezakonitom dokazu govori i činjenica da je ovaj dokaz, nalaz veštaka elektrotehničke struke Esada Nišića izveden na glavnom pretresu, veštak je neposredno saslušan, a stranke su postavljale pitanja, bez primedbi na nalaz. Takođe iz završne reči branioca okrivljenog Muhovića očigledno je da ga i okrivljeni prihvata kao zakonit dokaz, koji kasnije pobija podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti.

Imajući u vidu da je, po oceni ovog suda, nalaz veštaka elektrotehničke struke Esada Nišića dokaz na kome se presuda može zasnivati, to su samim tim neosnovani i navodi branioca kojima se osporava zakonitost korišćene sadržine poruka koje je okrivljeni razmenjivao sa sestrom AA, a koje su navedene u osporenom veštačenju.

Branilac okrivljenih – advokat Dragiša Radisavljević, pored navedenog ističe i da je iskaz svedoka BB nezakonit dokaz iz razloga što branilac okrivljenih nije obavešten od strane javnog tužioca o vremenu i mestu ispitavanja svedoka, što je suprotno odredbi člana 300. stav 1. ZKP.

Isti navodi zahteva bili su istaknuti i u žalbi branioca okrivljenih– advokata Dragiše Radisavljevića, te bili predmet razmatranja Apelacionog suda u Kragujevcu koji je postupao po žalbi branioca okrivljenih izjavljenoj protiv prvostepene presude Višeg suda u Novom Pazaru K 56/18 od 05.10.2021. godine. Apelacioni sud u Kragujevcu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 5. u trećem stavu drugostepene presude Kž1 110/22 od 11.04.2022.godine izneo u svemu jasne, detaljne i argumentovane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Shodno navedenom Vrhovni kasacioni sud je kao neosnovane ocenio navode branioca okrivljenih kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored navedenog, branilac okrivljenog Senada Muhovića – advokat Aleksandar Ćurčić u podnetom zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP navodeći da je u konkretnom slučaju sud pogrešno kvalifikovao radnje okrivljenog te da bi se u ovom slučaju moglo raditi o krivičnom delu teška telesna povreda iz člana 121. stav 3. KZ. Imajući u vidu psihijatrijsko veštačenje okrivljenog, da se okrivljeni u vreme kritičnog događaja nalazio u stanju emocionalne uzbuđenosti sa dominirajućim osećanjem srdžbe, kao i okolnost da je okrivljeni neposredno pre događaja primao brojne provokativne poruke i fotografije svoje žene u kojima se kao pošiljilac predstavlja dugogodišnji ljubavnik, to je, prema stavu branioca, trebalo ispitati i mogućnost pravne kvalifikacije krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 5. u vezi stava 3. KZ. Pri tome, branilac navodi i da je pogrešno primenjena odredba člana 33. KZ, jer u izreci presude nije individualizovana radnja za svakog okrivljenog ponaosob i nije navedeno koja od tih radnji je proizvela ili doprinela lišavanju života.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Prema činjeničnom opisu u izreci prvostepene presude i utvrđenom činjeničnom stanju, okrivljeni Mubera Muhović i Senad Muhović su „u stanju uračunljivosti, svesni svoga dela, čije izvršenje su hteli, uz istovremenu svest o zabranjenosti svoga dela, kao saizvršioci, lišili drugo lice života iz bezobzirne osvete, uz svest o zajedničkom delovanju... okrivljeni Muhović Senad, saznavši za postojanje kompromitujućih slika njegove supruge Mubere Muhović, koje mu je poslao pokojni VV prethodne večeri u komunikaciji preko mobilnog telefona sa njim, zajedno sa okrivljenom Muberom Muhović, napravio plan o lišavanju života pokojnog VV kako bi mu se osvetili zbog navedenih kompromitujućih slika Mubere, a Mubera, zloupotrebljavajući odnos poverenja koji je postojao između nje i pokojnog VV, jer su isti bili u tajnoj ljubavnoj vezi, na prevaran način namamila na navodni ljubavni sastanak pok. VV u mestu ... , gde VV nije očekivao i nije se nadao napadu, a koje mesto je nenaseljeno i s toga oštećeni nije mogao da pozove nikoga u pomoć...“, u vreme, na mestu i na način bliže opisan u izreci presude.

U ovako opisanim i utvrđenim radnjama okrivljenih, proizilaze sva obeležja, kako objektivna, tako i subjektivna, krivičnog dela teško ubistvo u saizvršilaštvu iz člana 114. stav 1. tačka 5) KZ za koje su okrivljeni oglašeni krivima, pa su samim tim od strane ovoga suda kao neosnovani ocenjeni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Branilac okrivljenog Senada Muhovića – advokat Aleksandar Ćurčić u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi i da sud nije obrazložio zajednički umišljaj okrivljenih, na koji način se suštinski ističe bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, pa imajući u vidu da navedena povreda nije dozvoljeni razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, to stoga od strane Vrhovnog kasacionog suda nije ni razmatran.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Mubere Muhović – advokata Sabahudina Hajdarevića je neblagovremen.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako nije podnet u roku iz člana 485. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP, kojom su prava branioca ograničena pravima okrivljenog.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da je okrivljenoj Muberi Muhović, prema dostavnici koja se nalazi u spisima predmeta, presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 110/22 od 11.04.2022. godine, uredno dostavljena 12.05.2022. godine, pa je poslednji dan roka za podnošenje zahteva bio 11.06.2022. godine ( subota– neradni dan), odnosno prvi naredni radni dan, 13.06.2022.godine, a da je branilac okrivljene – advokat Sabahudin Hajdarević zahtev za zaštitu zakonitosti podneo preporučenom pošiljkom RE ... RS, dana 14.06.2022.godine, a što proizilazi iz pečata na koverti i iz službenog pečata Vrhovnog kasacionog suda, dakle nakon proteka roka od 30 dana koji je propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Mubere Muhović – advokata Sabahudina Hajdarevića, odbacio kao neblagovremen, jer je podnet nakon zakonom propisanog roka.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Mubere Muhović i Senada Muhovića – advokata Dragiše Radisavljevića i branioca okrivljenog Senada Muhovića – advokata Aleksandra Ćurčića, kao kao ni povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Senada Muhovića – advokata Aleksandra Ćurčića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP zahteve branioca okrivljenih u odnosu na ove povrede odbio kao neosnovane, dok je zahtev branioca okrivljene Mubere Muhović – advokata Sabahudina Hajdarevića, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP, odbacio kao neblagovremen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednika veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić